Da li ste finansijski pismeni: Kako i na šta trošite novac

Kada je riječ o kupovini stvari koje nam nisu neophodne, već predstavljaju želje, važno je da pokušamo da odložimo trenutak kupovine

Dok mi službenik u banci objašnjava uslove kredita, shvatam da neke od njih čujem prvi put.

Klimam glavom i pokušavam da shvatim šta zapravo potpisujem.

Na slične, teško razumljive termine nailazim svakodnevno – kad plaćam račune, kupujem nešto na rate ili pokušavam da odvojim novac za nepredviđene troškove.

Koliko ćemo potrošiti, koliko možemo da uštedimo, da li je određeni kredit povoljan ili koliko plaćamo kroz kamatu – sve su to odluke koje mogu da imaju dugoročne posledice, kaže Đorđe Ostojić, ekonomista koji vodi instagram profil Lične finansije.

Sposobnost da razumemo takve odluke, procenimo rizike i odgovorno upravljamo novcem naziva se finansijska pismenost, dodaje on za BBC na srpskom.

Mladi u Srbiji prepoznaju značaj finansijske pismenosti, ali smatraju da im formalno obrazovanje ne pruža dovoljno znanja iz ove oblasti, pokazuje istraživanje Studija o finansijskom obrazovanju mladih u Republici Srbiji iz 2023. godine.

Čak 81 odsto ispitanika starosti od 18 do 35 godina reklo je da bi bolje razumelo finansijski svet da je imalo odgovarajuće obrazovanje u školi, dok 79 odsto smatra da bi ovaj predmet trebalo uvesti u nastavu.

Istraživanje je pokazalo i da većina mladih finansijska znanja stiče neformalno, pre svega od roditelja, uglavnom nisu dosledni u pravljenju finansijskih planova, a kao najveći problem označavaju nesklad između niskih prihoda i visokih troškova života.

Kad plata legne na račun Dajane Petrović, za nju počinje višednevno računanje.

„Kirija, računi, hrana, prevoz, novac samo nestaje.

„Prvo gledam šta sve moram da platim, a tek onda razmišljam da li mi je nešto ostalo za štednju", kaže ova 25-godišnjakinja za BBC na srpskom.

Kaže da joj je najteže da proceni koliko novca može da potroši tokom meseca, a da pritom uštedi.

„Problem je što uvek postoji nešto što nisam planirala. Nekad je to neki veći račun, poklon, popravka ili nešto što moram da kupim.

„I onda prvo uzmem od novca koji sam planirala za štednju", kaže ona.

Priznaje i da novac odlazi na, kako ih zove, „ishitrene kupovine", poput iznenadnog trošenja na nešto što joj se dopalo.

Finansijska pismenost podrazumeva i razumevanje vrednosti našeg vremena i našeg novca, ukazuje Ostojić.

Kao najbanalniji primer pominje odlazak u supermarket, u kojem upoređujemo dva proizvoda i njihove cene.

„Finansijski pismen čovek neće gledati samo cenu istaknutu velikim slovima, već će pogledati i cenu po jedinici proizvoda – litru, kilogramu i slično.

„To je važno jer proizvodi najčešće nemaju istu gramažu ili litražu, pa njihove cene po jedinici mogu da budu različite", dodaje.

Tako proizvod „koji nam se na prvi pogled čini jeftinijim, zapravo može da bude skuplji kada se cena preračuna po kilogramu ili litru", ukazuje.

Kada je reč o svakodnevnim primerima finansijske pismenosti, jedan od njih je priprema pre odlaska u kupovinu.

„To podrazumeva istraživanje cena na internetu i, kada je moguće, pravljenje spiska za kupovinu", objašnjava Ostojić.

„Preporuka je da ih planiramo unapred, umesto da celokupan iznos izdvojimo odjednom iz mesečnog budžeta.

„Ako, na primer, planiramo da za šest meseci kupimo frižider, njegovu cenu možemo da podelimo sa šest i svakog meseca izdvajamo određeni iznos.

„Tako postepeno obezbeđujemo novac i rasterećujemo vlastiti budžet u trenutku kupovine", preporučuje Ostojić.

Kada je reč o kupovini stvari koje nam nisu neophodne, već predstavljaju želje, važno je da pokušamo da odložimo trenutak kupovine, ukazuje ekonomista.

„Ako ugledamo neki proizvod koji nam se dopada, ne moramo odmah da ga kupimo.

„Možemo da napravimo mentalnu belešku, vratimo se kući i razmislimo da li nam je ta stvar zaista potrebna", ukazuje.

Pogledajte video: Šta znači kad zarađujemo prosečnu, medijalnu ili minimalnu platu

Lav Grdan planirao je da uzme kredit za stan, ali priznaje da nije siguran koliko ga čeka komplikovan proces.

„Znam otprilike koliko novca mogu da izdvojim za ratu, ali kada sam počeo da gledam ponude banaka, shvatio sam da postoji mnogo stvari koje ne razumem.

„Nisam siguran ni šta sve treba da gledam, osim kamate i kolika će mi biti mesečna rata", kaže on za BBC na srpskom.

Dodaje da mu je posebno nejasno koliko različite naknade i uslovi mogu da utiču na konačnu cenu kredita.

„Kada vidim ponudu, najpre pogledam kolika je rata i koliko godina bih otplaćivao kredit.

„Voleo bih da postoji jednostavan način da uporedim dve ponude i odmah vidim koja me na kraju manje košta."

„Kada je reč o kreditima, posebno je važno da se mladi informišu o tipovima kamatnih stopa.

„Nominalna kamatna stopa je trošak same kamate, dok efektivna kamatna stopa uključuje i ostale troškove povezane sa kreditom koji nisu kamata, poput različitih jednokratnih naknada, troškova dokumentacije i drugih izdataka, koji mogu da se razlikuju od banke do banke", dodaje.

Dobar budžet ne mora nužno da bude komplikovan, kaže Ostojić.

„Najčešće je dovoljno da čovek sedne, razmotri sve obaveze i zapiše ih – od zakupa stana, struje, vode, telefona i interneta, do drugih troškova koji su relativno fiksni iz meseca u mesec", dodaje.

To je deo budžeta koji je praktično „zaključan" i na koji „ne možemo mnogo da utičemo, osim kada nam, recimo, istekne neki ugovor i dobijemo prostor da promenimo uslove."

Prvo pravilo koje se često spominje jeste da planiranu štednju za taj mesec odmah odvojite sa strane.

„Jedna od preporuka je da oko 50 odsto tog iznosa ide na naše potrebe, dok ostatak možemo da izdvojimo za želje koje nisu esencijalne, kao što su izlasci, putovanja ili potrošnja u tržnim centrima", objašnjava ekonomista.

Ideja je da „čovek razvije samokontrolu i da se ne takmiči sa okruženjem, već da novac troši tako da zadovolji sopstvene potrebe", kaže Ostojić.

Samo tako možemo da dođemo do zadovoljstva koje nam pruža trošenje novca, ukazuje Ostojić.

Važno je da znamo da sa novcem ne moramo da raspolažemo samo tako što ga trošimo, već i tako što ga investiramo.

„Važno je i razumeti da novac koji zaradimo danas, neće imati istu kupovnu moć za deset godina.

„Novac koji čuvamo vremenom gubi vrednost, pa su to neki od najosnovnijih koncepata iz kojih treba da proistekne naša znatiželja da se dalje usavršavamo u oblasti finansija i naučimo kako da pravilno raspolažemo novcem", dodaje Ostojić.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk