Dekodiranje Kine: Šta to Peking nudi Evropi?

„Evropa ovih dana gubi globalni politički i ekonomski značaj. Da li su toga svesne elite i javnost u Evropi?“ To pitanje iz publike postavlja student prava tokom političke TV-emisije emitovane prošle godine na mreži Šangajske medijske grupe (SMG).

Pitanje je značajno. Ono odražava percepciju kineske javnosti o stvarnosti u Evropi: ekonomiji koja stagnira, zavisnoj spoljnoj politici i nedostatku odbrambenih kapaciteta. Čak i 81 godinu nakon završetka Drugog svetskog rata, evropske sile i dalje moraju da se pokoravaju Vašingtonu. I uprkos intenzivnim naporima, Evropljani do sada nisu bili u stanju da koristeći sopstvene resurse okončaju rat na svom pragu, rat koji Rusija vodi protiv Ukrajine.

Gosti u studiju nisu iznenađeni zapažanjima studenta. „To je ozbiljno pitanje“, kaže Džang Vejvej, dekan Kineskog instituta na prestižnom šangajskom univerzitetu Fudan. U Evropi je, kaže, sve povezano sa SAD. „Evropljani i dalje veruju da je predsedavanje Donalda Trampa samo prolazni period i ne mogu ili neće da priznaju šta se zaista dešava.“ Ali sve je više ljudi koji su se pomirili sa činjenicama, kaže Džang u emisiji.

Uloga Evrope u multipolarnom svetu

Drugi gost emisije bio je Vuk Jeremić, bivši predsednik Generalne skupštine UN, a sada profesor na elitnom francuskom univerzitetu Sciences Po. Kaže da mnogo razgovora s francuskim intelektualcima. „Tamo nedostaje razumevanje da se stvari u svetu zapravo veoma brzo menjaju“, kaže Jeremić.

Peking budući svet zamišlja kao multipolarni poredak. To je odgovor Kine na eskalaciju rivalstva sa SAD, koje su, nakon oba svetska rata, dominirale praktično u svim oblastima. Sada će Kina igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti – i to ne sama, već zajedno sa Rusijom i drugim istomišljenicima. Zanimljivo je pritom da Kina u svojoj viziji budućnosti i Evropu posmatra kao nezavisni pol.

Logika koja stoji iza toga prilično je jednostavna. S Velikom Britanijom i Francuskom, Evropa ima dva glasa s pravom veta u Savetu bezbednosti UN. Jedinstveno evropsko tržište izuzetno je atraktivno za kinesku izvozno orijentisanu ekonomiju. To je postalo posebno očigledno zbog trgovinskog rata sa SAD. Pritom kompanije u Evropi i Kini mogu veoma dobro da se dopunjavaju, smatraju komunistički rukovodioci u Pekingu.

Evropa i dalje ima mnogo toga da ponudi tehnološki. Kina, s druge strane, ima proizvodne kapacitete za sve i to po konkurentnoj ceni. Ekonomska razmena je na visokom nivou. Peking to vidi kao priliku da pridobije Evropu kao saveznika – pod uslovom da deluje nezavisno od SAD u spoljnoj i ekonomskoj politici i da se uspostavi politička volja za takav odnos.

Globalizacija stagnira od 1990-ih

Od kraja Hladnog rata 1990-ih, globalizacija je u statičnom stanju, ocenjuje Ding Čun, profesor na Univerzitetu Fudan i predsednik Šangajskog instituta za evropske studije. Sa svojom dominacijom u Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci, SAD su, kaže, promovisale ekonomske programe u Latinskoj Americi i Evropi, učvršćujući svoju hegemonističku moć. To je poznato kao „Vašingtonski konsenzus“.

„Ali vremena su se promenila“, ukazao je Ding na forumu u Šangaju sredinom aprila. „Mnoge stvari više ne funkcionišu kao nekada, pa ni u Evropi. Mlađa generacija u Evropi umorna je od političkog establišmenta. Društvene mreže čine ishode izbora nepredvidljivim.“

Sada Kina dovodi u pitanje „Vašingtonski konsenzus“ i koristi Ujedinjene nacije kao zamenu za svoje ciljeve. U sredu (29. aprila), Analena Berbok posetila je Peking. Predsednica Generalne skupštine UN izjavila je da „Kina, kao osnivač Ujedinjenih nacija i stalni član Saveta bezbednosti, igra važnu i vodeću ulogu u podržavanju multilateralizma, zaštiti međunarodnog prava i promociji tri stuba mira, razvoja i ljudskih prava“, navodi se u saopštenju za medije kineskog Ministarstva spoljnih poslova. A 2023. godine, u vreme kada je bila nemačka ministarka spoljnih poslova, Berbok je kineskog predsednika Si Đinpinga nazivala „diktatorom“.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji iskoristio je tu njenu posetu Pekingu kao priliku da naglasi važnost reforme institucija Ujedinjenih nacija i uspostavljanje UN kao multipolarne svetske vlade. „Kina sa zadovoljstvom podržava vaš dalji mandat“, rekao je Vang.

Krize su sve češće

Prvi korak u tome jeste podizanje svesti u Evropi da je veza između SAD i Evrope postala krhka. Nakon Drugog svetskog rata, taj savez je nastao iz zajedničke egzistencijalne pretnje koju je predstavljao sovjetski komunizam, podseća Jeremić. I on je ranije bio ministar spoljnih poslova – i to Srbije, zemlje koja o članstvu u EU pregovara sa Briselom od 2015. godine.

Štaviše, nakon pada Berlinskog zida, Evropa je uživala u decenijama ogromnog prosperiteta, nastavio je Jeremić. Ona je služila kao model celom svetu, pokazujući kako prevazići sukobe i podele istorije, kako rasti zajedno i kako raditi na zajedničkom prosperitetu i zajedničkoj budućnosti. „U međuvremenu je dosta toga pošlo po zlu. Krize su počele da se akumuliraju.“

Globalnu finansijsku krizu 2007/08 pratila je migraciona kriza u Evropi 2015. godine. „Zatim je došao Bregzit 2020. i prvi mandat Donalda Trampa od 2017. do 2021. godine. To je dovelo do hlađenja odnosa, a zatim i do konfrontacije između Evrope i Rusije. Trenutna situacija se teško može opisati kao optimalna“, ukazuje Jeremić.

Oslobađanje od SAD neće biti lako

„Evropska unija i dalje je nastavila da prati SAD, a počela je i da primenjuje ideologiju NATO – ’da Rusiju drži napolju, Nemačku dole, a Ameriku unutra’“, kaže politikolog Džang. Štaviše – to da se Rusija drži napolju, da se Nemačka drži slabom, a da Amerika ostaje u igri, „to evropskim interesima ne odgovara“.

Ali čak i u budućnosti će „razdvajanje“, odnosno smanjenje zavisnosti od SAD, ići veoma teško. S ekonomske tačke gledišta bila je velika greška Evrope to što je propustila tzv. „Industriju 4.0“, nastavlja Džang. Nema trajne konkurentske prednosti ako ne postoji nijedna evropska opcija među 20 najboljih visokotehnoloških kompanija. U Evropi se koriste samo američke platforme, a američke kompanije su zadužene za evropske „Big Data“. Kineski dobavljači Evropi obično ne veruju.

„Pre mnogo godina, Kina je mislila da može da uči od nemačke ’Industrije 4.0’ kako da usavrši sopstvenu industriju. Danas o tome više niko ne priča“, kaže Džang. Termin „Industrija 4.0“ kojim se opisuje digitalna i umrežena industrijska proizvodnja skovan je inače na sajmu u Hanoveru 2011. godine.

Kineski predlozi za Brisel danas su sledeći: postanite nezavisni, postanite pragmatičan partner. Evropa je naučila lekciju iz poniznosti. „To ima veze s ponižavajućim odnosom Donalda Trampa prema Evropi od početka njegovog drugog mandata u januaru. Evropa trenutno procenjuje svoju situaciju i shvata da su neki od njenih glavnih prioriteta jednostavno nedostižni bez ekonomske i tehnološke saradnje sa Kinom.“

„Dekodiranje Kine“ je serija tekstova DW koja iz nemačke i evropske perspektive kritički analizira kineske stavove i argumente o aktuelnim međunarodnim pitanjima.