Dronovi podigli uzbunu na Baltiku

Upad drona zaustavio saobraćaj u Viljnusu i poslao poslanike u skloništa, dok baltičke države optužuju Moskvu da pokušava da posije haos u regionu

Litvanski poslanici su danas bili primorani da se sklone u podzemna skloništa, a vazdušni saobraćaj na aerodromu u Viljnusu privremeno je obustavljen nakon što je dron narušio vazdušni prostor te zemlje, prenosi Rojters. To je najnoviji u nizu bezbjednosnih incidenata u baltičkom regionu.

Litvanija, članica NATO-a i Evropske unije takođe je obustavila željeznički saobraćaj oko prijestonice Viljnus, dok je školama i vrtićima naloženo da djecu odvedu u skloništa.

„Odmah se sklonite na bezbjedno mjesto, pobrinite se za svoje najbliže, čekajte nove preporuke“, saopštila je litvanska vojska u upozorenju poslatom građanima u Viljnusu.

Upozorenje je izdato i u zgradi parlamenta u Viljnusu, gdje su se nalazili poslanici i ministri.

U izjavi za Rojters iz podzemnog skloništa, ministar odbrane Robertas Kaunas kazao je da vojni avioni pokušavaju da neutrališu prijetnju.

„Misija NATO-a za nadzor vazdušnog prostora je aktivirana i usmjerena na dron otkriven u vazdušnom prostoru Litvanije“, rekao je Kaunas.

Upozorenje je uslijedilo dan nakon što je borbeni avion NATO-a oborio navodno ukrajinski dron iznad Estonije.

Ako dronovi dolaze iz Ukrajine, oni tamo nisu zato što je Ukrajina željela da pošalje dron u Letoniju, Litvaniju ili Estoniju. Oni su tamo zbog nepromišljenog, nezakonitog sveobuhvatnog napada Rusije, rekao je Mark Rute

Baltičke države, koje sve snažno podržavaju Ukrajinu, za incidente s dronovima okrivile su Moskvu, tvrdeći da ona preusmjerava ukrajinske dronove sa njihovih predviđenih meta u Rusiji, ali nijesu pružile dokaze za te tvrdnje.

Kremlj je danas saopštio da prati situaciju. Ranije je optuživao baltičke države da dopuštaju Ukrajini da lansira dronove sa njihove teritorije, što one odlučno negiraju.

Kaunas je kazao da je dron doletio iz Letonije. Vlasti su saopštile da nije poznato da li se srušio ili je napustio teritoriju Litvanije. Borbeni avioni NATO-a nijesu uspjeli da ga lociraju.

Rojters piše da je incident trajao oko sat, nakon čega je vazdušna opasnost ukinuta. Vazdušni i željeznički saobraćaj su obnovljeni.

Ukrajina je pojačala dalekometne napade dronovima na Rusiju, uključujući područje oko Baltičkog mora. Od marta je nekoliko ukrajinskih vojnih dronova zalutalo u vazdušni prostor članica NATO-a – Finske, Letonije, Litvanije i Estonije – koje se sve graniče sa Rusijom.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute kazao je da je odgovor Alijanse na incident u Estoniji bio „smiren, odlučan i proporcionalan“.

„Ako dronovi dolaze iz Ukrajine, oni tamo nisu zato što je Ukrajina željela da pošalje dron u Letoniju, Litvaniju ili Estoniju. Oni su tamo zbog nepromišljenog, nezakonitog sveobuhvatnog napada Rusije“, rekao je danas novinarima u Briselu.

Poljski premijer Donald Tusk je rekao da „ukrajinsko-ruski rat uskoro može dovesti do situacije u kojoj ćemo morati odlučno da reagujemo“.

Letonska vlada je prošle sedmice podnijela ostavku zbog načina na koji je postupala povodom upada dronova.

Estonski premijer Kristen Mihal rekao je danas u parlamentu da traži šira ovlašćenja za suočavanje s prijetnjama vojnih dronova, s ciljem da se otklone propusti u njihovom otkrivanju, odgovoru na njih i zaštiti kritičnih lokacija.

„Moramo omogućiti odbrambenim snagama da bolje identifikuju vojne dronove i suprotstave im se“, rekao je Mihal.

Litvanski ministar vanjskih poslova Kestutis Budris objavio je na platformi Iks da su incidenti „providan čin očaja (Rusije) – pokušaj da se posije haos i skrene pažnja s jednostavne stvarnosti: Ukrajina snažno pogađa rusku vojnu mašineriju“.

„Moja poruka Kremlju: dobar pokušaj. Opet neuspješno.“

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kazao je da ruska vojska pažljivo prati situaciju u vezi sa dronovima koji prolijeću kroz vazdušni prostor baltičkih država i da formuliše odgovarajući odgovor, objavila je danas ruska državna novinska agencija TASS.

Stručnjak za dronove Hans Livang sa Švedskog univerziteta odbrane kazao je da je tehnički moguće manipulisati ukrajinskim dronovima i, u određenoj mjeri, upravljati njima ako se navode pomoću satelitskih komunikacionih sistema kao što su GPS ili GNSS.

„Ali je vjerovatno razumno pretpostaviti da se oni kreću i na mnogo drugih načina, na primjer da imaju kameru koja jednostavno prepoznaje objekte, poput puteva, kako bi ih navodila“, rekao je.

Livang je rekao da su ukrajinski dronovi slični iranskim i ruskim dronovima „šahed“ i da se mogu navoditi i praćenjem lokalnih signala mobilne telefonije. Dodao je da relativno mali broj zalutalih dronova ukazuje na to da Rusija ima ograničene kapacitete da njima manipuliše.

„Da je slučaj takav da Rusi mogu uspješno da usmjeravaju dronove iznad Baltika, vjerovatno bismo ih vidjeli više nego do sada“, kazao je.