Đukanović: Crna Gora nije samo najnapredniji kandidat, već i test kredibiliteta politike proširenja EU

Održan panel "Liberalni dijalozi" u Evropskoj kući

Docentkinja na Univerzitetu Donja Gorica (UDG), Nikoleta Đukanović, kazala je da Crna Gora nije samo najnapredniji kandidat, već i test kredibiliteta politike proširenja Evropske unije (EU).

“Ukoliko uspije da završi proces uz stvarnu institucionalnu transformaciju, potvrdiće da proširenje i dalje posjeduje transformativnu moć. U suprotnom, otvoriće ozbiljna pitanja o samoj prirodi evropskih integracija. Zbog toga Crna Gora nije važna samo za Crnu Goru.

Ona je test za EU i za samu ideju evropske integracije”, kazala je Đukanović, govoreći o Crnoj Gori i izazovima EU na panelu "Liberalni dijalozi" u Evropskoj kući.

Seriju sastanaka pod nazivom "Liberalni dijalozi” organizuje Opservatorijum za Jugoistočnu Evropu (SEE) u glavnim gradovima Balkana.

Đukanović je istakla da je Crna Gora najbliža članstvu u EU, ali da se upravo tu dolazi do ključne dileme – šta zapravo znači biti „najbliži“:

“Jer iza ovog formalnog napretka krije se mnogo složenija realnost. Crna Gora je pokazala snažnu sposobnost usvajanja zakonodavstva, usklađivanja regulatornog okvira i izgradnje institucija u skladu sa standardima EU. Ipak, ta sposobnost je znatno slabija kada je riječ o sprovođenju reformi u praksi”.

Ona je istakla da jaz između formalnog usklađivanja i stvarne institucionalne transformacije ostaje centralni izazov evropskog puta Crne Gore.

Đukanović je kazala da je najosjetljiviji dio ovog procesa vladavina prava.

“Iako je pravni okvir u velikoj mjeri usklađen sa evropskim standardima, praktični rezultati ostaju ograničeni. Problemi u funkcionisanju pravosuđa, nedovoljan napredak u borbi protiv visoke korupcije i percepcija političkog uticaja na institucije i dalje predstavljaju ozbiljne prepreke”, rekla je Đukanović.
Istakla je da je na ekonomskom planu, Crna Gora ostvarila određeni napredak ka ispunjavanju uslova funkcionalne tržišne ekonomije ali da njena ekonomska struktura ostaje ranjiva:

“Visok javni dug, snažna zavisnost od turizma i ograničena ekonomska diverzifikacija predstavljaju značajne izazove koji će zahtijevati dodatne strukturne reforme u kontekstu članstva u EU”.

Naglasila je da se proces proširenja više ne može posmatrati izolovano od šireg geopolitičkog konteksta, navodeći da je nakon ruske invazije na Ukrajinu, proširenje EU ponovo dobilo na značaju kao strateško i bezbjednosno pitanje:

“To je obnovilo interesovanje za Zapadni Balkan, ali je otvorilo i nova pitanja. Da li će EU ubrzati proširenje iz geopolitičkih razloga, ili će zadržati strogu uslovljenost kako bi sačuvala kredibilitet procesa? Ova tenzija između geopolitike i uslovljenosti nalazi se u samom središtu savremene dileme proširenja”.

Ona je kazala da Crna Gora sada ulazi u završnu fazu pristupnog procesa, koja je ujedno i najzahtevnija. U ovoj fazi, kako je istakla, fokus više nije na usvajanju zakonodavstva ili formalnom ispunjavanju kriterijuma, već na dokazivanju da institucije efikasno funkcionišu u praksi, bez obzira na političke promjene i unutrašnju nestabilnost.

“Drugim riječima, EU sada ne testira ono što piše u zakonima, već način na koji sistem zaista funkcioniše”, rekla je Đukanović.

Šef sektora za saradnju u Delegaciji EU u Crnoj Gori Bernar Brine rekao je da je pridruživanje EU transformativni proces, te podsjetio da Crna Gora planira da do kraja ove godine zatvori pregovaračka poglavlja.

Cijeli proces će, kako je rekao, imati transformacioni uticaj i na ekonomiju. On je kazao da za male zemlje dolazi do izazova nakon ulaska u EU a za neke to bude šok, te je potrebna dobra priprema i u ekonomskom dijelu. Istakao je da se, kroz evropske fondove, već radi da se crnogorska ekonomija pripremi.
Brine je kazao da jača ekonomija mora da bude praćena i jakom vladavinom prava.

Istakao je da su ranija proširenja pokazala kod zemalja postoji obaveza na papiru ali da je drugo primjena u praksi.

Vanredni profesor marketing menadžmenta na Univerzitetu u Milanu, Andrea Giuricin, rekao je da je otvoreno trziste veoma važno.

On je kazao da je konkurencija veliki pokretač promjena u Evropi, navodeci da je Italija primjer u Evropi za liberalizaciju. Španija i Francuska, kako je rekao, slijede italijanski primjer.