DW nagrada za Džimija Laja koji je u zatvoru u Hongkongu

Stigavši u Hongkong iz južne Kine kao dvanaestogodišnji slepi putnik bez prebijene pare, Džimi Laj je hteo samo slobodu i budućnost. Tada nije mogao ni da zamisli da će se njegov život zauvek ispreplesti sa sudbinom ove nekadašnje britanske kolonije.

„Potonuću zajedno sa brodom, jer mi je ovo mesto dalo sve“, rekao je Džimi Laj 2020. godine u intervjuu za DW o Hongkongu – nekoliko meseci pre nego što je uhapšen.

Ovaj prodemokratski medijski magnat u međuvremenu je proveo gotovo 2.000 dana u samici u zatvoru Stenli.

Zbog „saradnje sa stranim silama“ 78-godišnji Laj nedavno je osuđen na 20 godina zatvora. Njegovo suđenje za mnoge simbolizuje ozbiljno urušavanje slobode medija u Hongkongu, kao deo šire strategije Pekinga da ućutka kritičke glasove.

DW odlikovao Džimija Laja

U znak priznanja za njegovu odbranu slobode štampe i slobode govora, Dojče vele je Džimiju Laju dodelio ovogodišnju Nagradu za slobodu govora.

Nagradom za slobodu govora (Freedom of Speech Award) DW od 2015. odaje priznanja novinarima i borcima za ljudska prava, kako bi se skrenula pažnja na ograničavanja slobode medija i zabrinjavajuće stanje ljudskih prava širom sveta.

Sebastijan Laj, sin Džimija Laja koji se godinama bori za očevo oslobađanje, izjavio je za DW da „ljudi koji se bore za slobodu, ljudi koji se bore za slobodu drugih, nikada nisu sami“. On je dodao da ta poruka ima poseban značaj u trenutku kada „autocenzura postoji u mnogim medijima u Hongkongu“.

„Mislim da bi bio veoma srećan, kada bi znao za ovu nagradu“, rekao je Sebastijan Laj.

Generalna direktorka DW Barbara Masing istakla je da tom nagradom DW odaje priznanje „nezamenljivoj posvećenosti Džimija Laja demokratskim vrednostima“.

„Džimi Laj nepokolebljivo je branio slobodu medija u Hongkongu, uz veliki lični rizik, čak i dok se prostor za nezavisno novinarstvo sve više smanjivao. S novinama ’Epl Dejli’ dao je novinarima platformu za slobodno izveštavanje i glas prodemokratskom pokretu u Hongkongu. Njegova posvećenost nas podseća da sloboda medija nikada nije zagarantovana – ona se mora stalno braniti“, navela je Masing.

Od slepog putnika, do medijskog magnata

Džimi Laj rođen je 8. decembra 1947. u bogatoj porodici u milionskoj luci Guangdžouu, na jugu Kine, stotinjak kilometara od Hongkonga. Njegov život bio je razoren kineskim građanskim ratom: porodica je izgubila sve, otac je pobegao u Hongkong, majka je neko vreme bila u radnom logoru.

Sa 12 godina, nakon što je okusio parče čokolade iz Hongkonga – retki ukus za koji je verovao da dolazi iz boljeg sveta – Laj je odlučio da se kao slepi putnik ukrca na ribarski brod koji je plovio ka tadašnjoj britanskoj koloniji, vraćenoj Kini 1997.

U Hongkongu 1960-ih godina, Laj je počeo od nule, kao radnik u fabrici odeće. S vremenom je stekao veliko bogatstvo u tekstilnoj industriji, zahvaljujući uspehu svog brenda odeće „Đordano“, osnovanog 1981.

U početku je sloboda za Laja značila pun stomak, ali kada je stekao bogatstvo, shvatio je da sloboda znači mnogo više.

Prelomni trenutak bio je masakr prodemokratskih demonstranata u Pekingu, na Trgu Tjenanmen 1989. godine. Džimi Laj je javno podržao prodemokratske studente i čak napisao otvoreno pismo u kojem je kritikovao kineskog premijera. Zbog toga je njegovo poslovanje u kontinentalnoj Kini stavljeno na crnu listu.

Nakon toga se okrenuo medijima i 1990. osnovao magazin „Nekst“, a kasnije (1995) i novine „Epl Dejli“.

„Kako se približavala primopredaja Hongkonga 1997. znao je da, ako je Kina bila spremna da počini masakr na Tjenanmenu, onda neko u Hongkongu mora da se bori za demokratiju i da brani tu slobodu – neko ko ima sredstva i sposobnost“, rekao je Sebastijan Laj.

Dugogodišnji glas demokratije u Hongkongu

Njegovi mediji postali su poznati po tabloidnom stilu novinarstva, a kasnije i po nezavisnom izveštavanju koje je razotkrivalo afere i kritikovalo politiku vlade. Iako su ponekad kritikovani zbog senzacionalizma i preterane zabavne sadržine, zadržali su veliku popularnost među građanima.

Mark Kliford, predsednik Odbora za slobodu u Hongkongu i bivši član upravnog odbora „Epl Dejlija“, opisao je ove novine za DW kao „ludu mešavinu istraživačkog novinarstva, saveta o berzi, paparaco-skandala i neumoljivog fokusa na slobodu, slobodno tržište i demokratiju“.

Kroz svoje publikacije, Laj je postao jedan od najotvorenijih kritičara Pekinga. Učestvovao je čak i u uličnim protestima, kako tokom Pokreta kišobrana 2014. godine, tako i tokom protesta protiv Zakona o izručenju 2019.

Hapšenje, višegodišnji proces i kazna

Nakon što je 2020. stupio na snagu Zakon o nacionalnoj bezbednosti, Laj je uhapšen.

Bio je među prvim istaknutim ličnostima na koje se vlast obrušila po tom zakonu. Peking je tvrdio da će taj zakon Hongkong vratiti „iz haosa u red“, posle demonstracija iz 2019. koje su izbile zbog predloga Zakona o izručenju, a potom prerasle u masovne proteste.

„Epl Dejli“ je prestao da izlazi 2021. Od tada je zatvoreno više nezavisnih medija u Hongkongu.

Decembra 2025. ovaj medijski magnat, koji ima i britansko državljanstvo, proglašen je krivim prema zakonu o nacionalnoj bezbednosti.

Sud je naveo da Laj gaji „bes i mržnju“ prema Komunističkoj partiji Kine i optužio ga da je svesno koristio „Epl Dejli“ i svoj lični uticaj za organizovanje kampanja čiji je cilj bio podrivanje legitimiteta i autoriteta i partije i vlade Hongkonga.

Sudski proces okončan je u februaru 2026. izricanjem kazne – 20 godina zatvora. Iako se izjasnio da nije kriv po svim tačkama optužnice, njegov pravni tim saopštio je da neće uložiti žalbu.

Hoće li Džimi Laj ikada biti oslobođen?

„Kazna od 20 godina je smrtna presuda“, rekao je Sebastijan Laj. Porodica je duboko zabrinuta za zdravstveno stanje 78-godišnjeg Laja, navodeći da on boluje od dijabetesa, da je u poslednjih godinu dana izgubio deset kilograma, kao i da pati od opadanja noktiju i propadanja zuba.

Tužilaštvo se, međutim, pozvalo na medicinske izveštaje prema kojima je Laj u „stabilnom“ stanju. Odbacili su navode o pogoršanju njegovog zdravlja, tvrdeći da se u samici nalazi na sopstveni zahtev, iz bezbednosnih razloga.

Sebastijan već pet godina nije video oca i može da komunicira s njim samo putem pisama. Iz bezbednosnih razloga ne može da se vrati u Hongkong. Kaže da je „bolno“ znati da „postoji velika verovatnoća da će mu otac umreti u zatvoru“.

Kliford, koji Džimija Laja poznaje više od 30 godina, upozorio je da bi dopuštanje da Laj umre u zatvoru bilo „katastrofa“ za Komunističku partiju Kine i da bi on postao drugi istaknuti politički zatvorenik koji je preminuo u kineskom pritvoru, posle dobitnika Nobelove nagrade za mir Liua Sjaoboa, koji je umro od raka 2017. godine.

Da li će Tramp pomoći?

Američki predsednik Donald Tramp, koji je 2025. godine izjavio da je od kineskog lidera Si Đinpinga zatražio da „razmotri“ Lijevo oslobađanje, sledećeg meseca bi trebalo da se sastane sa Sijem u Pekingu.

Sebastijan Laj kaže da se nada da bi Tramp mogao da posreduje u oslobađanju njegovog oca, s obzirom na njegov „impresivan dosije u izvlačenju ljudi iz zatvora“.

Ipak, dodaje da mu je teško i da zamisli kako bi izgledao trenutak očevog izlaska na slobodu. „Samo da zajedno sednemo za trpezarijski sto, nešto skuvamo i da cela porodica jede zajedno. Mislim da se tome najviše radujem.“

Dopisnik DW za istočnu Aziju, Rik Glauert, doprineo je radu na ovom članku.