EU i krize: Ko će to sve da plati?

Evropska unija više ne želi da nemo posmatra kako Bliski istok zahvata požar, javlja ARD sa Kipra, gde je održan dvodnevni neformalni samit EU i gostiju. Ili, kako je po završetku samita rekao predsednik Evropskog saveta Antonio Košta: „Mi nismo deo problema, ali jesmo deo rešenja."

Čini se da se EU trgnula iz ukočenosti i osećaja da u regionu nema šta da kaže. To se delom može pripisati i predsedavanju Kipra, zemlje koja je dobro umrežena u regionu – srećna okolnost, kako ocenjuje ARD.

EU se zemljama u regionu nudi kao partner i zato je, između ostalog, pozvala šefove vlada Egipta, Libana i Sirije, izveštava ARD. Košta je pozvao na prekid vatre, otvaranje Ormuskog moreuza i na to da Iran ne raspolaže nuklearnim oružjem. Kako navodi ARD, dodao je da će Unija dati svoj doprinos.

Ekonomske posledice napada na Iran pogađaju gotovo sve države članice EU – ali, kako izveštava ARD, svaka reaguje drugačije. Jedinstvenu strategiju EU protiv visokih cena energenata šefovi država i vlada nisu poneli kući, već samo opšte preporuke. Konkretne mere olakšanja zemlje zasad treba same da obezbede.

Olakšanje zbog Orbanovog poraza

Uprkos brojnim problemima, raspoloženje na Kipru bilo je bolje nego na prethodnim samitima, kako javlja ARD. Već prve večeri olakšanje je, pre svega, izazvala činjenica da mađarski premijer Viktor Orban više nije sedeo za stolom.

„Konačno bez Rusije", našalio se poljski premijer Donald Tusk, prenosi ARD. Šefovi država i vlada, navodi ARD, nikada nisu mogli biti sigurni da li se informacije iz njihovih krugova prosleđuju Moskvi. To bi sada trebalo da se promeni.

Zelenski i odbrana EU

Od toga mnogo očekuje i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski– možda i previše, ocenjuje ARD. On teži brzom članstvu Ukrajine u EU. Međutim, u mnogim zemljama postoje ozbiljne rezerve – među njima je Nemačka.

Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je na samitu: „Svima je jasno da trenutno članstvo Ukrajine u EU, naravno, nije moguće." On predlaže postepeno približavanje.

Zelenski ne dolazi praznih ruku, piše ARD. Ukrajina ima jednu od najmodernijih armija, što bi i EU učinilo snažnijom, rekao je tokom kratke posete Kipru,.

Zelenski, pritom pogađa pravi trenutak, navodi ARD. Evropska komisija dobila je zadatak da izradi plan sprovođenja takozvanog člana 42.7 evropskih ugovora – svojevrsne klauzule o uzajamnoj pomoći, nalik članu 5 NATO-a, ali bez Sjedinjenih Država, kako je objasnio kiparski premijer Nikos Hristodulidis.

Tačka pucanja: budžet EU

Ali odbrana košta, a time Unija dolazi do sledeće velike tačke sporenja – budućeg budžeta EU. Evropska komisija hoće više novca, između ostalog i za odbranu – prošle godine je predložila budžet od dva biliona evra – za period od 2028. do 2034. godine. Tekući sedmogodišnji budžet (2021–2027) odobren je u visini od 1,21 biliona evra.

S obzirom na važne izbore sledeće godine, u Poljskoj, Finskoj, Italiji, Španiji i u Francuskoj, EU želi da postigne dogovor pre 2027. kako bi se, između ostalog, izbegao mogući rizik da krajnje desničarska vlada u Francuskoj dodatno zakomplikuje postizanje sporazuma.

Zemlje EU koje uplaćuju najveći deo sredstava jasno su stavile do znanja da se protive znatnom povećanju u odnosu na sadašnji budžet.

Novi holandskipremijer Rob Jeten već je poručio: „Ne sa nama." Budžet koji je predložila Komisija „mora biti značajno smanjen". Bilo bi „neprihvatljivo" da Holandija, kao jedan od najvećih uplatilaca u budžet EU, vidi kako njen doprinos „zaista eksplodira", dodao je Jeten.

Nemački kancelarFridrih Merc odbacio je veće zaduživanje – na čemu insistira Francuska – i rekao da je vreme da EU bira svoje bitke. „Postavljaćemo nove prioritete. To znači da ćemo morati da smanjimo potrošnju u evropskom budžetu u drugim oblastima", rekao je novinarima.

Na naplatu stiže dug iz vremena pandemije – treba još novca

Konačni dogovor o dugoročnom budžetu uslediće posle, kako se očekuje, napetih razgovora između Evropskog parlamenta i država članica.

Sledeći budžet EU predviđa da Unija počne da otplaćuje isotorisjki visok dug od 800 milijardi evra nastao u vreme pandemije koronavirusa.

Ali se tome protive neki poslanici Evropskog parlamenta koji bi više voleli da se obaveze prebace za kasnije, prenosi afp. Oni takođe žele uvođenje poreza na nivou EU za najveće svetske tehnološke kompanije.

„Potreban nam je novi novac da bismo servisirali stari dug i to je nešto o čemu ćemo tražiti od država članica da razmisle", rekla je u Nikoziji predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je za EU „neophodno" da razvije nove izvore prihoda zasnovane na „sopstvenim resursima" – što je diplomatski termin za poreze koji bi se slivali direktno u kasu EU, poput onih na dobit tehnoloških giganata ili emisije ugljen-dioksida

„Bez toga, izbor je surov: ili veći nacionalni doprinosi ili manja mogućnost potrošnje", rekla je ona na konferenciji za novinare posle razgovora.

Irski premijer Majkl Martin, čija će zemlja od jula posle Kipra preuzeti rotirajuće predsedavanje EU, rekao je da očekuje teške pregovore. „Moraće da se postigne kompromis", rekao je. „Neki smatraju da je budžet već sada previsok. Drugi misle da nije dovoljno visok."