‘Gurnuti u mrak’: Od Mjanmara do Venecuele borbe protiv blokada interneta

Od februara 2021. godine, organizacija za digitalna prava Internet projekat Mjanmara (MIP) zabilježila je više od 450 gašenja interneta u različitim djelovima zemlje, čime je bilo pogođeno više od 20 miliona ljudi

Min se sprema da otvori njegov mali kiosk od bambusa u Mjanmaru.

Razbacani kablovi povezuju solarne panele, koji nisu priključeni na elektromrežu, sa utičnicama.

Plastične stolice čekaju mušterije, a na jelovniku, ispisanom rukom, su mesne grickalice i salate.

Min, čije ime je promenjeno radi njegove bezbednosti, zna da će se njegovi gosti duže zadržati.

Kaže da njegov kafić svakog dana poseti oko 30 ljudi.

Kada ga je otvorio pre više od dve godine, kaže da su ovakvi kafići bili retkost i da je dnevno dolazilo između 300 i 400 ljudi.

Ovo je jedno od područja u kojem vojna hunta, koja vlada Mjanmarom, sprovodi blokade interneta otkako je preuzela vlast vojnim udarom 2021. godine.

Usledio je petogodišnji građanski rat, tokom kojeg prekidi komunikacija širom zemlje nekada traju danima, a nekada mesecima.

Stručnjaci Ujedinjenih nacija (UN) su 2022. godine saopštili da su gašenja interneta usmerena na oblasti u kojima se hunta suočava sa snažnim otporom opozicionih grupa.

Min nudi način da se blokade izbegnu upotrebom Starlinka, sistema koji omogućava povezivanje na internet preko mreže satelita u vlasništvu kompanije Spejs Iksa (SpaceX) milijardera Ilona Maska, čime se zaobilazi domaća internet infrastruktura.

Njegova radnja oslanja se na ravnu, pravougaonu „antenu", koja je kupljena na crnom tržištu na Tajlandu, prokrijumčarena preko granice i postavljena na talasasti metalni krov kioska.

Min kaže da mu posao stvara gubitke, jer naplaćuje 1.000 kjata po satu (0,25 američkih dolara), što je pristupačna cena za raseljene ljude i lokalne stanovnike kojima želi da pomogne.

Vojne vlasti ne dozvoljavaju rad ovakvih objekata, a vlasnici rizikuju da budu uhapšeni ili da im se oprema zapleni.

Kafić radi samo tri sata dnevno, delimično i zbog ograničenog snabdevanja električnom energijom.

Iako ovu oblast kontroliše grupa otpora, Min strahuje da bi njegove solarne panele ili Starlink antenu mogli da primete iz vazduha vladini avioni kada nadleću to područje.

Strahujući da će biti otkriven, kafić je već dva puta premeštao, svaki put na skrovitije mesto.

Od februara 2021. godine, organizacija za digitalna prava Internet projekat Mjanmara (MIP) zabeležila je više od 450 gašenja interneta u različitim delovima zemlje, čime je bilo pogođeno više od 20 miliona ljudi.

Organizacija primećuje povezanost između gašenja interneta i napada hunte.

„Prema našem istraživanju, skoro 90 odsto gašenja interneta povezano je sa bombardovanjima.

„Žele da spreče ljude da međusobno komuniciraju da bi mogli da unište područje", kaže Njan, što nije njeogovo parvo ime, koji je analitičar za digitalna prava u organizaciji MIP-u.

Stanovnicima Mjanmara zabranjeno je da bez dozvole vojne vlade koriste i pružaju usluge virtuelne privatne mreže (VPN).

VPN-ovi se već dugo koriste širom sveta za zaobilaženje internet ograničenja, jer preko udaljenih servera prikrivaju IP adrese i lokacije korisnika.

I oružane grupe otpora povremeno ometaju pristup internetu u Mjanmaru, ili uvođenjem privremenih zabrana korišćenja Starlinka u oblastima koje kontrolišu iz straha za sopstvenu bezbednost, ili napadima na komunikacionu infrastrukturu.

Minov poduhvat je mali, ali je on jedan od sve većeg broja pojedinaca i grupa koji rade na zaobilaženju ograničenja pristupa internetu koja sprovode neke od najrepresivnijih vlada na svetu.

U izveštaju međunarodne organizacije za digitalna prava Access Now navodi se da broj gašenja interneta širom sveta raste još od 2020. godine.

Prema njihovim podacima, novi rekord je dostignut 2025. godine kada je zabeleženo 313 prekida interneta u 52 zemlje.

Organizacija navodi i da je tokom 2025. godine širom sveta zabeležila 94 blokade platformi, među kojima su Fejsbuk, Votsap, Telegram, i mreža Iks (X), što je trostruko više nego 2016. godine, kada je počela da prati ove podatke.

Hiljadama kilometara daleko od Mjanmara, u Madridu, Andres Azpurua vodi tim dobrovoljaca koji je napravio aplikaciju za zaobilaženje blokada interneta zbog cenzure u njegovoj rodnoj Venecueli.

Medijski prostor u Venecueli u velikoj meri oblikuje država.

Mnogi nezavisni domaći mediji su blokirani, a povremeno se uvode i ograničenja za pristup međunarodnim platformama, među kojima su Iks i Fejsbuk, kao i informativnim sajtovima poput Volstrit žurnala (Wall Street Journal).

Aplikacija Noticias Sin Filtro (Nefiltrirane vesti), koju je razvio tim Azpurua, besplatna je za korišćenje, objedinjuje nezavisne venecuelanske i međunarodne izvore vesti i ima ugrađenu VPN tehnologiju.

Azpurua kaže da aplikacija čini da upotreba VPN-a bude dostupnija ljudima u Venecueli.

„Ne morate da se prijavljujete, ne morate da pravite nalog, ne morate ništa da plaćate, vidite samo vesti", kaže on.

Navodi da je aplikacija, pokrenuta neposredno pred predsedničke izbore u julu 2024. godine čiji rezultati su široko osporavani, preuzeta 140.000 puta.

Kasnije te godina, Azpurua, aktivista za digitalna prava koji često javno govori protiv cenzure, pobegao je iz zemlje strahujući da bi mogao da bude uhapšen.

„Sve je ukazivalo na to da pokušavaju da otkriju gde se nalazim i da me uhvate", kaže on.

Kada su ranije ove godine SAD su uhapsile bivšeg predsednika Nikolasa Madura, mnogi Venecuelanci su slavili, verujući da se nazire politička promena.

Međutim, pod vlašću njegove naslednice Delsi Rodrigez u zemlji se malo šta promenilo u pogledu cenzure medija i interneta, kaže Azpurua.

Navodi da su aplikaciju za vesti uglavnom razvili dobrovoljci, a da se veliki deo ostalih troškova pokriva donacijama.

„To je način podrške ostvarivanje ljudskih prava, koja podrazumevaju pravo na pristup informacijama i slobodu izražavanja", kaže on.

Zemlju na drugom kraju sveta, takođe je napustio borac protiv cenzura.

Eko, što nije njegovo pravo ime, je jedan od mnogih programera koji pokušavaju da nadmudre drugačiji sistem cenzure interneta, poznat kao Veliki zaštitni zid Kine.

U Kini su blokirani mnogi međunarodni informativni sajtovi, društvene mreže, internet pretraživači, i platforme za striming.

Umesto njih, korisnici mogu da pristupe aplikacijama koje su pod strogim nadzorom države, kao što su Vičet (WeChat) i Vejbo (Weibo).

Eko, bivši radnik u sektoru informacionih tehnologija koji je napustio Kinu pre tri godine, suosnivač je servisa koji koristi softver treće strane da ljudima u Kini omogući pristup blokiranim sajtovima, među kojima su Gugl, Jutjub i Fejsbuk.

Kaže da sarađuje sa poslovnim partnerom u Kini i da rade veoma oprezno da ne bi bili otkriveni.

„U Kini, ako vas otkriju da pokušavate da pomognete ljudima da slobodno pristupaju internetu, bićete uhapšeni", dodaje on.

Eko kaže da njegov servis korisnicima u Kini nudi besplatne pretplate, dok troškove pokriva prodajom naprednijih, plaćenih paketa usluga.

Situaciju u Kini vidi kao neprestanu borbu protiv cenzure.

„Ponekad su u prednosti programeri poput nas, a ponekad nisu".

Eko takođe nudi besplatne pretplate korisnicima u Iranu, gde su vlasti gasile internt tokom protesta u januaru, kao i sada tokom rata sa SAD-om i Izraelom.

Međunarodna organizacija za ljudska prava Article 19 (Član 19), čije sedište je u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK), opisala je nekoliko načina na koje, kako tvrdi, Iran koristi kineske tehnologije i taktike za kontrolu digitalnog prostora.

Vlade Mjanmara, Venecuele i Kine nisu odgovorile na upit BBC-ja o ograničenjima pristupa internetu.

Ranije su kao razloge navodile bezbednost i očuvanje stabilnosti.

Hunta u Mjanmaru je 2021. godine saopštila da zabranjuje Fejsbuk da bi sprečila širenje „lažnih vesti i dezinformacija".

Dok je bio na vlasti, Maduro je tvrdio da se pojedine društvene mreže koriste za širenje „mržnje", dok je kineski predsednik Si Đinping izjavio da „haos" na internetu „šteti javnom interesu".

U Mjanmaru, korisnici kafića kao što je Minov kažu da su posledice gašenja interneta veoma ozbiljne.

„Pogođen je skoro svaki deo života – svakodnevica, lokalna ekonomija, obrazovanje, i komunikacija sa porodicom", kaže 27-godišnjakinja iz središnjeg dela Mjanmara, koju zovemo Kin.

Kada je prvi put ugašen internet, kaže da nije imala nikakav način da stupi u kontakt sa članovima porodice koji žive daleko, u oblasti gde telefonske veze nisu pouzdane.

Dodaje da ponekad mora da pešači sat vremena da bi mogla da se poveže na internet.

Nej, 25-godišnja studentkinja čije ime je takođe promenjeno, redovno putuje više od dva kilometra da bi stigla do kafića koji ima Starlink vezu.

„Mi, mladi… moramo da radimo na razvoju našeg regiona.

„Sada, uz gašenje interneta, ne možemo ništa da uradimo".

Kaže da se budućnost mladih ljudi poput nje „gura u mrak".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk