Hoće li izbori u Bugarskoj promeniti kurs zemlje?

Dok druge partije tradicionalno u svojim materijalima za predizbornu kampanju predstavljaju više političara, poruke Progresivne Bugarske u potpunosti su usmerene na njenog lidera. Bivši vojni pilot, poštovalac odlazećeg mađarskog premijera Viktora Orbana i protivnik uvođenja evra u Bugarskoj, Rumen Radev je dva puta izabran za predsednika, 2016. i 2021. godine.

Dok je bio predsednik, često je kritikovao partije i uživao je snažnu podršku javnosti.

Vanredni izbori

Nakon masovnih protesta širom zemlje zbog zakona o budžetu, bugarska vlada je pala prošlog decembra, što je dovelo do parlamentarnih izbora 19. aprila, osmih u poslednjih pet godina. Ovo su izbori sa velikim ulozima, a borba protiv korupcije i inflacije nalazi se u središtu kampanje.

Do sada je kampanjom dominirala odluka bivšeg predsednika Rumena Radeva da u januaru podnese ostavku pre isteka mandata i kandiduje se za parlament. „Naš cilj je jasan: da srušimo oligarhiju. Hajde da vratimo sebi našu zemlju, kako u evropskoj Bugarskoj više ne bi bilo siromašnih ljudi”, izjavio je na početku svoje kampanje.

S obzirom na to da Radev vodi u anketama, njegovo obećanje da će „oboriti korumpirani model” etabliranih partija, njegovi proruski stavovi tokom predsedničkog mandata i nedostatak jasnih političkih partnera pokreću pitanja da li bi njegova pobeda značajno promenila unutrašnju i spoljnu politiku zemlje i kakve bi bile posledice po Evropsku uniju.

Uglavnom pozitivan stav o Radevu

Putujući širom Bugarske uoči nedeljnih izbora, DW je razgovarao sa biračima o kandidatima. Stavovi o Radevu uglavnom su pozitivni, a mnogi ga nazivaju „poslednjom nadom zemlje” usred političke nestabilnosti u poslednjih pet godina. Ipak, drugi, uključujući mlade birače, ostaju skeptični prema onome što opisuju kao „novu mesijansku figuru na političkom horizontu.”

Borjana Dimitrova, izvršna partnerka agencije za istraživanje tržišta i društva Alfa riserč, ističe da kampanja Rumena Radeva puni velike gradske dvorane i predstavlja bivšeg predsednika kao sabornu figuru koja prevazilazi različite društvene grupe. Ta dinamika prema njoj primorava druge partije da se fokusiraju isključivo na konsolidaciju svojeg biračkog jezgra. „Sa novim akterom na političkoj sceni koji privlači birače od većine partija, ostali su se fokusirali na očuvanje barem onoga što je sigurno”, dodala je ona.

Najnovije istraživanje javnog mnjenja agencije Alfa riserč pokazuje da je Progresivna Bugarska Rumena Radeva na putu da osvoji 34,2 odsto glasova, ispred desno-centrističkog saveza GERB-SDS, koji je pao na 19,5 odsto. DPS, partija koju predvodi oligarh Deljan Peevski, koji je pod sankcijama i Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva, vodi tesnu trku sa liberalnim antikorupcionim savezom PP-DB, sa rezultatima od 9,4 i 11,6 odsto.

Prioriteti bugarskih birača

U fragmentisanom političkom okruženju bez jasne većine na vidiku, partije se fokusiraju na ono što smatraju svojim dosadašnjim uspesima, kao što su potpuna integracija Bugarske u Evropsku uniju (GERB) i reforma pravosuđa i borba protiv korupcije (PP-DB). Međutim, to je u oštrom kontrastu sa svakodnevnim brigama bugarskih građana.

Podaci iz istraživanja koje je Alfa riserč sprovela za Bugarski nacionalni radio pokazuju da se Bugari najviše plaše rasta inflacije. Zemlja je usvojila evro 1. januara, a cene energije rastu zbog rata na Bliskom istoku.

„Strah od inflacije nije se pojavio u istraživanjima još od hiperinflacione krize 1997. godine — čak ni tokom posledica finansijske krize 2008”, rekla je Dimitrova za DW, dodajući da je borba protiv korupcije drugi najvažniji problem za birače. Radev je upravo to pitanje učinio centralnim stubom svoje kampanje.

Namerno nejasna kampanja Radeva

„Radevljevo biračko telo je gotovo ravnomerno podeljeno”, kaže Danijel Smilov, politikolog i vanredni profesor na Univerzitetu u Sofiji „Sveti Kliment Ohridski”. „S jedne strane su oni koji su proruski orijentisani, a s druge oni koji su zabrinuti zbog korupcije.” Zbog toga Radev izbegava da bude previše eksplicitan u svojim porukama. U suprotnom, kako Smilov kaže za DW, „rizikuje da antagonizuje jednu od dve suprotstavljene grupe” i izgubi njihovu podršku.

Prema Borjani Dimitrovoj, većina pristalica Rumena Radeva ima jasno prorusko opredeljenje i dolazi kako sa krajnje desnice, tako i iz nekoliko konzervativnih i levičarskih partija koje gube podršku.

Na primer, Radev ima podršku mnogih koji su ranije glasali za Bugarsku socijalističku partiju (BSP), naslednicu komunističke partije koja je vladala zemljom 45 godina i koja je podržala njegovu prvu predsedničku kandidaturu 2016. Danas BSP rizikuje da ne pređe cenzus za ulazak u parlament.

Proruski stav

Radev je oduvek bio otvoren u vezi sa svojim proruskim stavovima. Međutim, njegovo odbijanje da nazove Vladimira Putina agresorom u ratu u Ukrajini dok je bio predsednik Bugarske izazvalo je snažnu reakciju javnosti.

Iako Radev nikada nije zagovarao izlazak Bugarske iz Evropske unije, njegovi stavovi su često bili usklađeni sa stavovima Viktora Orbana u Mađarskoj i Roberta Fica u Slovačkoj. Protivio se podršci Ukrajini i smatrao da su sankcije Rusiji neefikasne.

Nakon poraza Viktora Orbana na izborima u Mađarskoj 12. aprila, portal Politiko je označio Radeva kao „džokera” na listi političara koji bi mogli postati sledeći glavni remetilački faktor u Evropskoj uniji, ukoliko postane premijer.

Teški koalicioni pregovori na vidiku

„Nije jasno da li Progresivna Bugarska i Radev pod ‘progresivnim’ podrazumevaju američki, levičarski smisao, ili onaj koji koristi lider Srbije Aleksandar Vučić”, rekao je Danijel Smilov, aludirajući na konzervativnu Srpsku naprednu stranku.

Odgovor na to pitanje verovatno će zavisiti od partnerstava koja će Progresivna Bugarska biti spremna da formira na nacionalnom nivou. Do sada su članovi partije poručili da su otvoreni za formiranje saveza oko zajedničkih politika, kao što je „nulta tolerancija na korupciju”, čime se otvara mogućnost saradnje sa proevropskim PP-DB.

Ipak, razlike u spoljnoj politici između te dve partije mogle bi predstavljati značajnu prepreku za formiranje stabilne vlade, naročito jer su obe isključile bilo kakvu koaliciju koja uključuje GERB i DPS.

Druge partije takođe odbijaju da potvrde da li bi ušle u koaliciju sa strankom bivšeg predsednika Radeva.

Prema Smilovu, to, kao i verovatan izostanak jasne većine nakon izbora, otvara dva ključna pitanja u završnici kampanje: „Da li će Bugarska, prvi put posle više od dve decenije, imati većinu koja nije proevropska i da li će model korupcije u zemlji konačno biti demontiran.