Hoće li Nemačka deportovati i integrisane Sirijce?

Dana 20. marta, deset dana pre nego što će Fridrih Merc i sirijski prelazni predsednik Ahmed al-Šara pokrenuti pitanje povratka stotina hiljada Sirijaca, Basel Gaviš (31) dobio je pismo Savezne kancelarije za migracije i izbeglice. To je pismo od kojeg je Sirijac oduvek strahovao: njegov zahtev za dobijanjem azila se odbija, supsidijarna zaštita se ne odobrava, a Gaviš se poziva da napusti Nemačku u roku od 30 dana.

„Bio sam potpuno iznenađen i slomljen“, kaže Gaviš za DW. „U Siriji sam bio otet i bežao sam kroz nekoliko zemalja. Nisam mogao ni da zamislim da će moj zahtev za azil biti odbijen.“ Njegova poslednja nada: tužba koju je podneo Saveznom ustavnom sudu u Karlsrueu.

Basel Gaviš govori gotovo savršen nemački posle samo dve godine u Nemačkoj, a njegov život je zapravo primer potpuno uspešne integracije.

Školovani zubar trenutno se stručno usavršava kod maksilofacijalnog hirurga u južnonemačkom gradiću Bil, koji bi ga rado zaposlio. Osim toga, volontira kao prevodilac za Crveni krst, pa čak i za Saveznu policiju – na arapskom, engleskom i turskom jeziku.

„Ovo je moja zemlja. Govorim jezik i želim da ostanem. Nemačka mi je pre dve godine dala krov nad glavom i pružila podršku. Za to imam veliko poštovanje i želim nešto da vratim toj zemlji“, kaže Gaviš.

„Bake protiv desničara“ protestuju protiv deportacije

Sirijac pritom ima podršku inicijative „Bake protiv desničara“ koja je prikupila je gotovo 30.000 potpisa za peticiju „Basel mora da ostane!“. Cilj je dvostruko više potpisa, kaže Nadja Glat za DW, koja je pokrenula akciju.

„Zubotehničko i stomatološko osoblje je deficitarno zanimanje u Nemačkoj. Deportaciju takvih ljudi niko ne razume. To je potpuno ludilo i slepi aktivizam. Basel Gaviš od samog početka pokušava da se što bolje integriše u Nemačku. Njegova jedina želja je da ovde pronađe svoje mesto i radi kao zubar ili hirurg.“

Vlada želi da podstakne više Sirijaca na povratak

Da li Gaviš već pripada onoj grupi od 80 odsto Sirijaca koji bi u naredne tri godine trebalo da napuste Nemačku kako bi pomogli u obnovi svoje domovine? U stvari, ni savezni kancelar Fridrih Merc ni sirijski prelazni predsednik Ahmed al-Šara nisu želeli da taj procenat tumače tako doslovno.

Ali politički pravac je jasan: demohrišćansko-socijaldemokratska vlada želi da podstakne veliki deo od gotovo 950.000 Sirijaca u Nemačkoj da se vrati u domovinu.

„Deportovati ljude koji su odlično integrisani i koje je lako pronaći – na primer na radnom mestu – možda nije nužno ono što se želi, ali je najlakše sprovesti. Jer ljudi koji rade sve kako treba, koji su registrovani, imaju posao i možda čak decu u školi, naravno ostavljaju veliki administrativni trag za sobom. Zna se gde žive, zna se kuda se svakodnevno kreću, pa su i na poslu lako dostupni“ kaže Mari Valter-Franke za DW.

Problem stručnih kadrova: dolaze, ali ne ostaju

Valter-Franke radi u Stručnom savetu za integraciju i migracije (SVR), a njena uža oblast su naturalizacija i integracija izbeglica. U istraživačkom projektu poslednjih godina vodila je intervjue sa desetinama izbeglica iz Sirije, kao i nakon pada Asadovog režima.

Niko od njih ne želi da se vrati zbog nestabilne i nesigurne situacije i katastrofalnih životnih uslova – iako je Fridrih Merc nedavno naglasio da bi se većina Sirijaca rado vratila kako bi pomogla obnovi svoje domovine.

Stručnjakinja za migracije veoma kritički gleda na najnoviju debatu o Siriji. „Smeta mi taj osnovni ton koji svim strancima poručuje: ovde niste dobrodošli.“

Nemačka je mnogo učinila kada je reč o sporazumima o migraciji, projektima za obuku stručnih kadrova u inostranstvu, kao i regrutovanju za studije i rad. „Ali imamo veliki problem da te ljude i trajno zadržimo. A to se ne popravlja ovakvim izjavama koje se oslanjaju samo na povratak i deportacije.“

Mladi Sirijci kao potencijal za tržište rada

Mari Valter-Franke zato zahteva drugačiji pristup: više osoblja u kancelarijama za strance i na sudovima, kako Sirijci ne bi morali toliko dugo da čekaju na dozvole boravka, kao i mogućnost da posećuju Siriju u okviru izvidničkih putovanja, bez ugrožavanja boravišne dozvole u Nemačkoj.

Zahteva i jasne perspektive za preduzeća i izbeglice da mogu da ostanu i posle završetka školovanja – kao u slučaju Basela Gaviša i ordinacije u kojoj radi.

Pre svega, vlada bi trebalo da prepozna veliki potencijal koji dolazi sa sirijskim useljeništvom.

„Ne sme se zaboraviti ni da je trećina Sirijaca u Nemačkoj maloletna i ide u školu. To je više od 200.000 ljudi koji će u narednim godinama biti dostupni tržištu rada, koji savršeno govore nemački, odrasli su ovde i neće imati iste prepreke kao njihovi roditelji kada je reč o jeziku, kvalifikacijama i priznavanju diploma.“