Iran ima zalihe obogaćenog uranijuma, ali može li da napravi nuklearno oružje

Iranske zalihe obogaćenog uranijuma ponovo su privukle pažnju pošto je američki predsednik Donald Tramp izjavio da je Teheran pristao da ih preda u sklopu sporazuma o okončanju rata.

Međutim, zamenik ministra spoljnih poslova Irana Said Katibzadeh negirao je tu tvrdnju, rekavši novinskoj agenciji AP da o takvoj ideji „nema ni govora“.

Dok dve strane pregovaraju o putu do budućih mirovnih razgovora, izgleda da će budućnost ovog materijala sasvim sigurno biti ključna tema rasprave.

Ali šta je tačno obogaćeni uranijum i zašto je toliko važan?

Šta je obogaćeni uranijum?

Uranijum je prirodni element koji može da se nađe u Zemljinoj kori.

Uglavnom je sačinjen od dva izotopa: U-238 i U-235.

Više od 99 odsto prirodnog uranijuma je U-238, koji ne pokreće lako nuklearnu lančanu reakciju.

Samo oko 0,7 odsto je U-235, izotop koji može lako da se cepa, otpuštajući energiju u procesu poznatom kao nuklearna fisija.

Da bi uranijum postao koristan, procenat izotopa U-235 mora da se poveća procesom zvanim obogaćivanje.

Prvo se uranijum pretvara u gas.

• Šta je ostalo od iranskog nuklearnog programa i da li je zaista pretnja
• Svi pričaju o iranskom nuklearnom programu, ali šta ima Izrael
• Ko može da ima nuklearno naoružanje
• Koje zemlje imaju nuklearno naoružanje i kako su ga dobile

Gas se potom ubacuje u centrifuge – mašine koje se okreću pri ekstremno visokim brzinama.

Dok se one okreću, teži U-238 se kreće blago prema spolja, dok lakši zadržava bliže centru.

To omogućava U-235, ređem, korisnom obliku uranijuma, da se postepeno odvoji od češćeg U-238.

Taj koncentrisaniji uranijum se izvlači kroz jedan kraj centrifuge.

Kakva je razlika između uranijuma korišćenog u nuklearnim reaktorima i oružjima?

Različiti nivoi obogaćivanja čine uranijum pogodnim za raznovrsnu upotrebu.

Slabo obogaćeni uranijum, koji obično sadrži tri do pet odsto izotopa U-235, koristi se kao gorivo u komercijalnim nuklearnim elektranama.

To je dovoljno da održi kontrolisanu lančanu reakciju, ali daleko ispod kvaliteta potrebnog za proizvodnju oružja.

Visoko obogaćeni uranijum, sa nivoima od 20 odsto i višim, mogu da se iskoriste u istraživačkim reaktorima, a uranijum za izradu oružja obično se obogaćuje na oko 90 odsto.

Pri toj koncentraciji, uslovi su pogodni da nuklearna reakcija gotovo momentalno izmakne kontroli.

Kad se dovoljno ovog materijala spoji, atomi počinju da se cepaju izuzetno brzo, ispuštajući beskrajne količine energije u deliću sekunde.

Ovo razdvaja civilnu i vojnu upotrebu uranijuma: u reaktoru, gorivo je samo blago obogaćeno i reakcija se namerno usporava i pažljivo njome upravlja, omogućavajući energiji da bude ispuštana postepeno tokom meseci ili godina.

U bombi, cilj je upravo suprotan: da se dozvoli reakciji da se odvije odjednom.

Prema sporazumu iz 2015. sa šest svetskih sila – Kina, Francuska, Nemačka, Rusija, SAD i Velika Britanija – Iran je ograničen na obogaćivanje uranijuma ne više od 3,67 odsto.

Sporazum je takođe ograničio njegove zalihe na 300 kilograma, kao i broj centrifuga kojima može da rukuje i zabranio obogaćivanje u njegovom podzemnom postrojenju Fordo.

Amerika se međutim povukla iz ovog sporazuma 2018, tokom prvog predsedničkog mandata Donalda Trampa.

Zašto je nivo obogaćivanja važan?

Što je viši nivo obogaćivanja, to je uranijum bliži mogućoj upotrebi u nuklearnom oružju.

Dostizanje 20 odsto obogaćivanja predstavlja značajni prag, zato što se u toj fazi već završi većina tehničkih napora neophodnih za proizvodnju materijala dovoljno kvalitetnog za izradu oružja.

Pretvaranje prirodnog uranijuma u materijal koji je 20 odsto obogaćen zahteva hiljade ponovljenih koraka separacije i veliku količinu vremena i energije.

Poređenja radi, obogaćivanje uranijuma sa oko 20 odsto na oko 90 odsto zahteva mnogo manje dodatnih koraka.

To znači da uranijum obogaćen do viših nivoa može biti dodatno rafinisan na materijal pogodan za izradu oružja relativno brzo.

Koliko uranijuma ima Iran?

U središtu aktuelnih pregovora je šta treba da se desi sa iranskim postojećim zalihama obogaćenog uranijuma.

Na početku rata, Iran je posedovao otprilike 440 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 odsto, prema višim američkim zvaničnicima.

Taj materijal može da se obogati relativno brzo do praga od 90 odsto neophodnog za uranijum dovoljno kvalitetan za izradu oružja.

Iran takođe ima otprilike 1.000 kilograma uranijuma obogaćenog na 20 odsto, i 8.500 kilograma na oko 3,6 odsto, koji se obično koristi u civilne svrhe, za proizvodnju energije ili za medicinska istraživanja.

Veruje se da se većina izuzetno obogaćenog uranijuma koji bi mogao biti pretvoren u materijal za nuklearno oružje čuva u Isfahanu.

Ovo postrojenje jedno je od tri podzemne nuklearne lokacije u Iranu koje su bile gađane u američko-izraelskim vazdušnim napadima prošle godine.

Međutim, nije jasno koliko visoko obogaćenog uranijuma se čuva na drugim lokacijama.

Izvori kažu da je Teheran odbacio zahtev za 20-godišnji moratorijum na nuklearno obogaćivanje.

Umesto toga, on je predložio petogodišnju pauzu koju je predstavio pre nego što su izbila neprijateljstva.

Takođe je odbacio zahtev da preda zalihe od 440 kilograma izuzetno obogaćenog uranijuma, ostajući pri prethodnom ustupku da razblaži uranijum obogaćen na 60 odsto.

Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi rekao je za novinsku agenciju AP u oktobru 2025. da bi ova količina, kad bi se još obogatila, bila dovoljna za deset nuklearnih bombi.

Da li Iran pravi nuklearno oružje?

Iran insistira na tome da su njegova nuklearna postrojenja u potpunosti mirnodopska, a IAEA kaže da nije videla dokaze aktivnog programa pravljena nuklearnog oružja.

Proizvodnja uranijuma pogodnog za pravljenje oružja samo je jedan korak u izradi nuklearnog oružja.

Funkcionalna bomba takođe zahteva složene dodatne radove, u koje spada izrada i sastavljanje bojeve glave i razvijanje sistema isporuke.

„Iran je razvio izvesne sposobnosti u izradi bojevih glava sve do 2003, kad je izgledalo kao da je obustavio program“, kaže Patriša Luis, nezavisna ekspertkinja za kontrolu oružja.

„Posle kraha nuklearnog sporazuma iz 2015. i neuspeha u pregovorima za postizanje novog sporazuma, moguće je da je Iran odlučio da počne ponovo da razvija sposobnost izrade bojeve glave“, dodaje.

Procena američke Agencija za odbrambeni obaveštajni rad iz maja 2025. kaže da bi Iran mogao da proizvede dovoljno uranijuma pogodnog za pravljenje oružja za jedan jedini uređaj za „verovatno manje od nedelju dana“.

Međutim, takođe navodi da Iran „skoro sigurno ne proizvodi nuklearno oružje“, mada je preduzeo korake koji su ga doveli u položaj da to uradi ako tako bude odlučio.

Izrael kaže da njegovi obaveštajni podaci ukazuju na to da je Iran ostvario „konkretan napredak“ u razvijanju komponenti za nuklearno oružje.

Dodatno izveštavanje: Nadia Suleman i Mark Šej

Pogledajte video Šta se dogodilo u Hirošimi

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Da li zbog iranskog rata Kim Džong Un strahuje za budućnost Severne Koreje
• Kad je Karter sreo Kima – i sprečio nuklearni rat
• ‘Posejdon’ i ‘Burevestnik’: Zašto Rusija testira neobično nuklearno oružje
• Moj Japan: Žena koja je preživela Hirošimu i njeni ožiljci
• Nuklearne katastrofe: Od Černobilja i Vinče do Fukušime

!function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+”_d”]=s[r+”_d”]||[],s[r]=function(){s[r+”_d”].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&s[r].sources.indexOf(c)<0){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c)}}(window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/fullTracker.min.js","s_bbcws");s_bbcws('setStory', {'origin': 'optimo','guid': 'c145dy0e2gxo','assetType': 'article','pageCounter': 'serbian.articles.c145dy0e2gxo.lat.page','title': 'Iran ima zalihe obogaćenog uranijuma, ali može li da napravi nuklearno oružje','author': 'Luis Baruho – BBC Svetski servis','published': '2026-04-23T07:55:32.551Z','updated': '2026-04-23T07:55:32.551Z'});