Iz Crne Gore nema nijedan: Zašto je za univerzitete važan plasman na Šangajskoj listi

Na Šangajskoj listi, najduže u regionu plasman ima Univerzitet u Ljubljani – neprekidno od 2007, a slijede Beograd i Zagreb

Od svetske elite, dobitnika Nobelove nagrade i najvažnijih naučnih priznanja, usled viševekovnog truda i ulaganja u obrazovanje, za dan se u Srbiji stiglo do dnevne politike.

Vest da je Univerzitet u Beogradu na Šangajskoj listi (Academic World Ranking Universities – ARWU), pao u kategoriju 501-600 najboljih univerziteta, predstavnici vlasti tumačili su kao „veoma loš rezultat", koji može uticati i na investicije.

U poređenju sa univerzitetima u regionu, i dalje je najbolje plasiran, iako je prošle godine bio je u grupi između 401. i 500. mesta.

„Kontinuitet plasmana na Šangajskoj listi potvrđuje međunarodnu prepoznatljivost Univerziteta u Beogradu", saopšteno je na njihovom sajtu.

Na listi za 2026. su i Univerzitet u Zagrebu i Univerzitet u Ljubljani, rangirani između 601. i 700. mesta.

Analizirano je više od 2.500 institucija, a objavljena je lista 1.000 najboljih univerziteta na svetu.

Na prvom mestu i ove godine je Univerzitet Harvard, a slede Stenford, Masačusetski institut za tehnologiju (MIT), Kembridž i Berkli.

Na listi nema univeziteta iz Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Crne Gore.

Šangajska lista je jedno od najpoznatijih međunarodnih rangiranja univerziteta, ocenjuje Dušan Dimić, vanredni profesor Fakulteta za fizičku hemiju.

„Važno je naglasiti da ona ne meri direktno kvalitet nastave, već prvenstveno naučnoistraživački učinak.

„Univerzitet u Beogradu plasman u velikoj meri duguje broju radova koje njegovi istraživači objavljuju u časopisima indeksiranim u relevantnim međunarodnim bazama", kaže Dimić u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Akademsko rangiranje univerziteta u svetu prvi put je objavljeno 2003. na Institutu za visoko obrazovanje Univerziteta u Šangaju, u Kini i tako je dobilo naziv.

Rangiranje se zasniva na šest pokazatelja koje obuhvataju broj dobitnika najznačajnijih nagrada, broj visoko citiranih istraživača, broj radova u časopisima Nature i Science, ukupan broj naučnih radova i učinak u odnosu na broj zaposlenih, napominje Dimić.

Na Šangajskoj listi, najduže u regionu plasman ima Univerzitet u Ljubljani – neprekidno od 2007, a slede Beograd i Zagreb.

Beogradski univerzitet prvi put se našao na njoj 2012. godine, a najbolji rang imao je 2016. i 2017. kada je bio između 201. i 300. mesta.

Redovni plasman na Šangajskoj listi „predstavlja dodatni podsticaj da nastavimo sa unapređenjem kvaliteta naučnoistraživačkog rada, međunarodne saradnje i uslova za razvoj novih generacija istraživača", poručili su iz Univerziteta u Beogradu.

Pad na Šangajskoj listi je, pomalo neuobičajeno, na Instagramu kritikovao ministar finansija Siniša Mali, poručivši da mu je to „porazna, tužna i zabrinjavajuća činjenica, nakon prošlogodišnjih blokada".

Ipak, upravo je akademski rad Siniše Malog na jednom od fakulteta Univerziteta u Beogradu već dvanaest godina pod lupom različitih univerzitetskih, ali i pravosudnih institucija zbog optužbi za plagijat koje do danas nisu dobile epilog.

Ministar je utvrdio da za ovogodišnji plasman odgovornost snosi rektor Vladan Đokić, što su horski preneli provladini mediji, ali se Đokić nije oglašavao.

Posle pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024, kada je živote izgubilo 16 ljudi, u Srbiji su započele studentske blokade i protesti, koji su se omasovili.

Državni univerziteti, među kojima i beogradski, mesecima nisu radili tokom 2025.

Kao razlog za najnoviji rezultat Zoran Nikolić, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, navodi podatak da ovaj univerzitet iz godine u godinu ima približno isti broj naučnih radova, a ove godine nema nijednog istraživača u grupi visokocitiranih.

„Među najcitiranijima nemamo profesora (kardiologije i akademika) Petra Seferovića, koji je do prošle godine bio tu, i to je najznačajniji parametar koji nas je onesposobio da budemo među prvih 500.

„Kada smo imali dvojicu visokocitiranih istraživača bili smo u prvih 400 univerziteta", izjavio je on za Danas.

Na pitanje da li su blokade uticale na rangiranje za 2026. odgovorio je da je i 2021. zabeležen pad ispod 500. mesta „a blokada nije bilo".

Za buduće studente je možda još značajnije rangiranje po pojedinačnim oblastima, napominje Dušan Dimić, koji se našao na Stenfordovoj listi dva odsto najuticajnijih naučnika.

„Univerzitet u Beogradu je, na primer, u metalurškom inženjerstvu među prvih 100 na svetu, u nauci o hrani i veterini među prvih 150, a u matematici među prvih 200.

„To pokazuje da ukupna pozicija univerziteta ne odražava nužno kvalitet i međunarodnu konkurentnost svake pojedinačne oblasti."

Pad u odnosu na prethodnu godinu svakako nije dobra vest, ali ga ne bi posmatrao ni kao neuspeh, ističe Dimić.

„U okolnostima u kojima su univerzitet i naučna zajednica u Srbiji funkcionisali tokom prethodne godine, ostati među nekoliko stotina najbolje rangiranih univerziteta na svetu predstavlja značajan rezultat profesora, istraživača i studenata", napominje profesor.

Istovremeno, ovaj pad treba shvatiti kao upozorenje da međunarodna konkurentnost nije nešto što se podrazumeva i da zahteva stabilne uslove za rad i kontinuirano ulaganje u nauku i visoko obrazovanje, zaključuje Dimić.

Univerzitet u Novom Sadu šest puta se pojavljivao na listi – 2018. i 2019, kao i 2021-2024. godine, između 901. i 1.000 mesta.

Univerzitet u Mariboru bio je dva puta – 2018. između 501-600. mesta i 2019. u delu 701-800, kao i Univerzitet u Splitu, iste godine.

Iako je reč o neformalnoj listi, prisustvo na njoj je stvar prestiža, ali je važno i za prihvatanje diploma studenata širom sveta.

Bolji rang na ovoj i drugim listama, povećava interesovanje studenata.

To govori i podatak da je Harvard, koji je jedan od najprestižnijih univerziteta, već godinama na prvom mestu.

Drugo mesto čvrsto drži Stenford, slede MIT, Kembridž, Berkli, Prinston, Oksford, Kolumbija, Univerzitet u Čikagu i Kalifornijski tehnološki institut.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk