Izgubljeni u svemiru? Ovaj 300 godina star instrument bi mogao da vas vrati kući

Kao instrument koji su koristili moreplovci na Zemlji i astronauti u ranim misijama NASA-e, sekstanti su navigaciona opcija posljednjeg pribježišta za misije na Mjesec

Odjednom, dešava se katastrofa: svi vaši elektronski navigacioni sistemi otkazuju.

Za astronaute Američke svemirske agencije (NASA), odgovor bi mogao da leži u alatki za pronalaženje puta otkrivenoj pre oko 300 godina: sekstant.

Kao instrument koji su koristili moreplovci na Zemlji i astronauti u ranim misijama NASA-e, sekstanti su navigaciona opcija poslednjeg pribežišta za misije na Mesec, a potencijalno i dalje od njega – u slučaju da visokotehnološke opcije omanu.

Tradicionalno se sekstanti koriste za merenje uglova između nebeskih tela kao što su zvezde i planete, kako bi se izračunao vaš položaj.

Pored upotrebe u hitnim slučajevima, ove drevne veštine gledanja u zvezde takođe privlače sve više pažnje inženjera NASA-e dok ljudi planiraju da putuju do Marsa i dalje od njega.

„Što dalje i dalje idemo, sve manje možemo da se oslonimo na neke od navigacionih tehnologija koje potiču sa Zemlje“, kao što su sateliti, kaže Greg Holt, šef navigacionih sistema svemirske letelice Orion i njegovih misija Artemis na Mesec.

„I zato sada morate sve više i više da se vraćate onome što bih nazvao klasičnim navigacionim tehnikama.

„A neke od njih korene vuku iz načina na koji se navigacija vršila u 16, 17. i 18. veku“, objašnjava Holt.

U tom dobu klasične navigacije, „zapravo ste morali da gledate u zvezde da biste shvatili gde ste i da biste utvrdili vašu orijentaciju u odnosu na ta nebeska tela“, kaže on.

To su veštine koje mogu biti od ključne važnosti u dubokom svemiru, „zato što su to neke od jedinih referenci koje imate jednom kad se udaljite od Zemlje“.

Uz to, poznavanje navigacije uz pomoć zvezda može da spasi živote, ističe on.

„Želimo da budemo sigurni da astronauti imaju način da bezbedno pronađu put kući, ako iz nekog razloga izgube vezu sa Zemljom.“

Holt i njegov tim su 2018. godine zamolili dvoje astronauta na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), Serenu Aunjon-Čanselor i Aleksandra Hersta, da testiraju ručni sekstant, vršeći merenja golim okom i sigurnom rukom.

„Članovi posade su nam demonstrirali upotrebu ručnog sekstanta, kao sredstvo u vanrednoj situaciji koja može da posluži kao rezervna navigacija da bi se posada uspešno vratila kući sa Meseca, ako izgube vezu“, kaže Holt.

„Jer ako izgubite vezu, gubite i radijsku navigacionu vezu sa Zemljom, i od tad pa nadalje prepušteni ste sami sebi.“

Ovaj eksperiment zalazi duboko u istoriju navigacije.

NASA je 1960-ih prilagodila drevne metode gledanja u zvezde svemirskim putovanjima, mada ispočetka astronauti nisu bili sigurni da će funkcionisati.

Nil Armstrong, prvi čovek na Mesecu, prisetio se kako je „jedna od stvari oko koje sam bio zabrinut u to vreme bila da li je naša navigacija dovoljno precizna".

„Ako izgubimo vezu sa Zemljom, iz bilo kog razloga, da li možemo da se vratimo sami koristeći nebesku navigaciju?

„Mislili smo da možemo, ali to su bile neproverene veštine.“

Odgovor je bio potvrdan – on i drugi astronauti na tim ranim letovima zaista su uspešno koristili sekstante i druge metode korišćenja golog oka, oba rutinski, i tokom vanrednih situacija.

Baz Oldrin je pribegao ručnom sekstantu i kartama tokom svemirskog leta Džeminaj Dvanest 1966. godine, zbog problema sa radarom.

A tokom zamalo katastrofalnog leta Apola 13 1970. godine, Džim Lovel je slavno koristio pogled na Zemlju na poslednjoj deonici da bi stigao kući.

„U svemirskoj letelici Orion, Optički navigacioni sistem služi kao rezerva, pružajući sposobnost navigacije u letelici ako se veza i navigaciona podrška sa Zemlje izgubi“, kaže Holt.

Tokom misija Artemis, sistem se rutinski aktivira oko jednom dnevno.

„To nam omogućava da potvrdimo da je sistem i dalje funkcionalan i zdrav, da sakupimo vredne slike i podatke o performansama za naš inženjerski dizajnerski tim“, kaže on.

To je i „unakrsna potvrda navigacionog rešenja sa zemaljskim praćenjem“.

Ali ako ovaj visokotehnološki sistem otkaže, na scenu stupa ručni sekstant.

„Tokom misije Artemis Dva do Meseca u aprilu 2026, ručni vanredni sekstant, kao što je demonstrirao Holt, bio je držan spreman tokom faze pripreme za lansiranje“, kaže on.

Da je u tom trenutku bilo problema sa kamerama visokotehnološkog sistema, seksant bi bio ubačen u opremu u poslednjem trenutku.

On se ne uvrštava rutinski u Orion, jer nije deo neophodne opreme: „Svaki gram mase se računa kad letite u svemirske misije“, ističe on.

Ako dođe do katastrofalnog otkazivanja sistema posle lansiranja u svemir, astronauti stoga neće imati pri ruci ručni sekstant.

Ali oni su obučeni da poznaju druge metode navigacije golim okom, objašnjava Holt.

Jedan od njih je da traže vremenske periode kad određene zvezde nestaju iza Zemlje ili Meseca, kao grubi pokazatelj nečijeg položaja.

Holt kaže da je poznavanje originalnog instrumenta korisno i za inženjere NASA-e.

Kad vodim timove koji razvijaju visokotehnološke sisteme, „staram se da svi vežbaju rad sa sekstantom kako bi razumeli osnove odakle sve to potiče, matematiku i geometriju“, kaže on.

Postoje i drugi bezvremeni navigacioni trikovi koji pomažu savremenim astronautima.

Na primer, te jarke lako prepoznatljive zvezde i konstelacije koje su kroz istoriju navodile moreplovce, takođe su korisne navigacione tačke za astronaute u svemiru.

To je zato što ljudi mogu lako da ih spaze i prepoznaju – bilo da su oni na Zemlji ili u svemirskoj letelici.

Za misije na Mars, te navigacione tačke mogu obuhvatiti asteroide, kaže Holt.

„Kažemo astronautu, očekujemo da asteroid bude na pola puta između dve glavne zvezde u sazvežđu Blizanaca, tako da pogledajte dole, pronađite taj asteroid između te dve zvezde, izvršite merenja, potom ih uporedite sa očekivanjima i izračunajte.“

Ako se očitavanja ne slažu, astronauti koriguju kurs da bi stigli tamo gde žele da budu.

„Za mene, deo fascinacije mojim poslom je videti kako su sve ove tehnike međusobno povezane, od najranijih oblika gledanja u zvezde sa brodova, sve do onoga kako sada radimo navigacije do Marsa i dalje od njega“, kaže Holt.

Čak i najudaljenije misije i dalje obuhvataju iste fundamentalne koncepte, kaže on: gledanje u zvezde, gledanje u objekte i poređenju sa zvezdama, i korišćenje geometrijskih odnosa za određivanje gde se nalazimo.

„Bilo da to radimo manuelno sa polugom, ili sekstantom, ili visokotehnološkom kamerom, fascinantno mi je da je veliki deo ovih istih tehnika povezan i da ima zajedničko nasleđe i iste matematičke osnove.“

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk