Izraelski ambasador u Nemačkoj: Samo snažan Izrael može postići mir

Dan kada je DW u Berlinu intervjuisao izraelskog ambasadora Rona Prosora nije bio neki običan dan – pa ni za samog sugovornika. Tog dana (21. april) Izrael se priseća poginulih vojnika i žrtava terorističkih napada. Potrebna je bila gotovo čitava večnost da snimateljska ekipa uđe u izraelsku ambasadu na jugozapadu glavnog grada Nemačke gde se razgovor održavao.

Danas je Izrael pod pritiskom, na meti napada – i to 78 godina nakon osnivanja države, kaže Prosor na početku intervjua s berlinskim dopisnikom Dojče velea Simonom Jangom: „Ovo je danas zaista veoma poseban dan – već i samo kad imate na umu kako je bilo kad ste danas dolazili ovamo. Velike mere obezbeđenja koje ste videli. To tačno pokazuje u kakvim uslovima danas moraju da rade izraelski ambasadori i diplomate širom sveta.“

Prosor: Iransko oružje preti i Evropi

Od osnivanja države 1948. godine Izrael je zapravo stalno u ratu, dodaje Prosor. Tog dana se mnogi Izraelci sećaju onih koji su omogućili da ljudi u Izraelu i dalje mogu da žive u slobodi i demokratiji.

Ali Izrael je na meti snažnih kritika – širom sveta, ali i u Nemačkoj: najpre rat u Pojasu Gaze, a sada napadi na Iran i Liban. Prosor najpre govori o ratu Izraela i SAD protiv Irana: „Dugi niz godina Evropa i druge države pregovarale su sa Iranom o njegovu nuklearnom programu. Iran ne samo da nije zaustavio svoj nuklearni program, nego je razvio i balističke rakete i dopremio ih u Moskvu.“ Odatle se one koriste u Kijevu i prete evropskom dvorištu, tvrdi izraelski ambasador.

Što se Izraela tiče, nastavlja Prosor, Iran za tu zemlju predstavlja egzistencijalnu pretnju: „Vladajući režim u Iranu želi da uništi državu Izrael. Svi bi trebalo da shvatimo: ta ideologija je smrtonosna. Vidimo to kod Hamasa, vidimo kod Hezbolaha i vidimo kod Irana.“

Da li su brojne vojne operacije nakon 7. oktobra 2023, kada je radikalno‑islamistički Hamas izveo teroristički napad na zemlju, zaista Izrael učinile bezbednijim? Prosor na to daje jasan odgovor: „Kako danas izgleda Bliski istok? U Libanu prvi put postoji vlada bez Hezbolaha. (Bivši sirijski vladar) Asad pije votku u Moskvi. Mule i ajatolasi u Iranu su oslabljeni. Rukovodstvo Hezbolaha je oslabljeno. Sada imamo priliku da promenimo region.“

Rešenje s dve države: nemački političari „ponavljaju kao papagaji“

Trenutno su i odnosi sa Nemačkom teški. Nemačko‑izraelske vladine konsultacije poslednji put su održane pre osam godina. Nemačka vlada stalno kritikuje izraelsku vladu i upozorava na dalje napade u Libanu koji bi mogli da spreče kraj rata protiv Irana. Postupanje izraelske vojske u Pojasu Gaze takođe je u političkom Berlinu pod snažnim kritikama, kao i nasilje koje sprovode jevrejski doseljenici na Zapadnoj obali.

Prosor kaže: „Postoji mnogo nesuglasica između Nemačke i Izraela. Na to bismo, naravno, mogli da se koncentrišemo. Ili možemo da se usredsredimo na čašu koja je do pola puna.“ On podseća ko je sve posetio Izrael nakon napada Hamasa: „Nemački predsednik, ministar spoljnih poslova, kancelar, predsednik Odbora za spoljne poslove, predsednica Bundestaga. To je jedinstveno u Evropi.“

Potom se ambasador osvrće na rešenje s dve države, na zahtev za sigurnom državom Izraelom i isto tako sigurnom palestinskom državom. Prosor o Nemačkoj kaže: „Mnogi političari ponavljaju zahtev za rešenjem sa dve države kao papagaji.“

Prosor: Samo snažan Izrael može postići mir

Ambasador dalje navodi da je između 2004. i 2007. bio generalni direktor izraelskog Ministarstva spoljnih poslova i da je u toj funkciji učestvovao u povlačenju Izraela iz Gaze 2005. godine. I tada se nadao mirnom rešenju: „Verovao sam u to. Mislim da su mnogi Izraelci u to verovali.“

Ali nakon 7. oktobra 2023. stvari su se promenile: „S jedne strane učinićemo sve kako bismo razgovarali s onima koji zaista žele mir. A s druge strane čvrsto ćemo držati Davidov štit ispred svojih grudi, jer samo istinski snažan Izrael može da postigne mir u regionu.“ Davidova zvezda (na hebrejskom nazvana „Davidov štit“) priznati je simbol koji predstavlja i jevrejski identitet i jevrejsku religiju, judaizam.

Prosor savetuje Mercu više takta

Na kraju se Prosor osvrće na aktuelnu kontroverzu između nemačkog kancelara Fridriha Merca i krajnje desnog izraelskog ministra finansija Bezalela Smotriča. Merc je nakon telefonskog razgovora s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom izrazio zabrinutost da bi moglo da dođe do „de fakto aneksije Zapadne obale“ od strane Izraela. Smotrič je potom na platformi Iks objavio: „Vremena u kojima su Nemci Jevrejima propisivali gde smeju da žive, a gde ne su prošla i neće se vratiti.“

Prosor u intervjuu za DW pokušava da smiri strasti. Još pre nedelju dana stao je u obranu kancelara kao prijatelja Izraela, a sada je za DW rekao da je Merc svoje mišljenje izneo upravo na Dan sećanja na Holokaust u Izraelu. Prosor pita: „Da li je bilo ispravno to reći baš tog dana? To je bio razlog zašto je naš ministar tako reagovao. Bio je to Dan sećanja na Holokaust. Pitanje takta. Merc je to mogao da kaže dan kasnije.“

Intervju s Ronom Prosorom vođen je na engleskom jeziku.