Kada se muškarci ne osećaju dovoljno muževno

Šta se događa kada muškarci imaju osećaj da nisu dovoljno muževni? Jedna socio-psihološka studija pokazuje da takav osećaj ima vidljive posledice po čitavo društvo. Metastudija je objavljena u stručnom časopisu Personality and Social Psychology Review.

Istraživački tim nemačkih univerziteta u Kajzerslautern-Landaou i Kaselu analizirao je više od 100 studija koje su se bavile pitanjem – šta se dešava kada se muškarci osećaju nesigurno ili ugroženo u pogledu svoje muškosti.

Kako eksperimenti mogu da izazovu nesigurnost

Gotovo 20.000 muškaraca koji su učestvovali u tim studijama najpre je eksperimentalno dovedeno u stanje nesigurnosti u pogledu sopstvene muškosti. Autorka studije Lea Lorenc objašnjava da je to postignuto pomoću testova i zadataka, nakon kojih su muškarci dobijali povratne informacije da je njihovo ponašanje ispod proseka onoga što se smatra „muževnim“.

U jednoj studiji o pregovaračkim veštinama, učesnicima je, na primer, rečeno da su veoma povučeni, stidljivi i nimalo dominantni.

U drugim istraživanjima namerno su narušavani muški stereotipi – tako što su ispitanicima predočavane tvrdnje da muškarci tokom decenija postaju sve slabiji, sve ženstveniji ili da više nisu u stanju da finansijski izdržavaju svoje porodice. Sve to je, kako navodi socijalna psihološkinja Lorenc sa tehničkog univerziteta u Kajzerslautern-Landaou, veoma efikasno dovodilo do osećaja ugroženosti.

Emocionalne reakcije muškaraca

Kada bi se osećaj takozvane ugroženosti muškosti jednom aktivirao, muškarci su na to najčešće reagovali snažnim emocijama – besom, strahom i nelagodom. Mnogi su na to osećanje, odnosno na percepciju da nisu dovoljno muževni, odgovarali usvajanjem ponašanja koja su smatrali „muževnijim“.

Na primer, izraženijom diskriminacijom žena i homoseksualnih muškaraca, kojima su uskraćivali jednaka prava. Takođe su češće podržavali agresivniju politiku, zalagali se za posedovanje oružja, za veće i teže automobile – ukratko, pokušavali su da se više uklope u dominantne muške stereotipe.

Lea Lorenc navodi da su se muškarci u tim situacijama češće zalagali za postupke „kojima se pokušava povratak višeg statusa muškarca u društvu, na primer uznemiravanjem žena“. U nekim eksperimentima muškarci su sedali znatno dalje od otvoreno homoseksualnih muškaraca nego ispitanici koji nisu prethodno bili izloženi osećaju ugroženosti.

Looksmaxxing i manosfera

Jedan od pokreta koji ima za cilj jačanje navodne muškosti jeste takozvani looksmaxing. U okviru tog trenda muškarci nastoje da deluju muževnije tako što intenzivno grade mišiće, a pojedini se čak podvrgavaju estetskim operacijama – uključujući i zahvate tokom kojih im se lomi vilična kost – kako bi postigli što naglašenije muške crte lica.

Socijalna psihološkinja Lorenc smatra da je taj trend veoma problematičan, jer se, naročito mladim muškarcima, na krajnje eksplicitan način poručuje koliko je „loše“ biti nedovoljno muževan. Slični obrasci, upozorava ona, prisutni su i u takozvanoj manosferi, gde se kroz delovanje aktera kao što je influenser Endrju Tejt, podstiču strahovi i pritisak da muškarac mora biti „pravi“, „alfa“ muškarac kako bi imao uspeha kod žena.

Manosfera je naziv za internet‑scenu u kojoj se slave ideali muškosti zasnovani na dominaciji i omalovažavanju žena. Kao svojevrsna prodajna strategija, mladim muškarcima se, prema rečima Lorenc, prvo usađuju poruke poput: „Ti nisi muževan, nisi dovoljno dobar, niko te ne želi, nećeš ništa postići u životu.“ Kakve posledice takve poruke imaju u stvarnom životu mladih muškaraca, može se zasad samo pretpostavljati.

Posledice nesigurne muškosti

Rezultati analiziranih studija ukazuju na jasan obrazac. Muškarci koji su nesigurni u svoju muškost pokazuju manje empatije i manju spremnost na praštanje. Istovremeno je izraženo snažno odbacivanje seksualnih manjina i žena, kojima se uopšteno osporavaju jednaka prava.

Osim toga, politički stavovi takvih muškaraca često se, nakon osećaja ugroženosti, pomeraju u konzervativnom i autoritarnom pravcu. Zbog toga je ova tema, smatra Lorenc, od velikog značaja za čitavo društvo.

Ideali muškosti i društvene posledice

Socijalna psihološkinja objašnjava da čitavo društvo trpi posledice ukoliko nesigurni muškarci, u nastojanju da povrate svoj muški status, sve više podržavaju ratoborne postupke i ponovo se oslanjaju na patrijarhalne strukture.

To, međutim, ne olakšava ni položaj samih muškaraca. Ideološki jaz, posebno između mladih muškaraca i mladih žena, sve je dublji. Dok se mlađi muškarci, kako kaže Lorenc, „sve više pomeraju ka konzervativnim ideologijama“, mlade žene u isto vreme češće naginju levo. To dodatno pojačava društvene tenzije. Odbacivanje koje mladi muškarci potom mogu da dožive od žena može, zauzvrat, još više produbiti njihovu nesigurnost.

Kako pomoći muškarcima

Muškarcima je, prema rečima Lorenc, potrebna podrška u izgradnji slike o sebi koja neće zavisiti od bilo kakvog krutog ideala muškosti, već od pozitivnih vrednosti i osnovnih životnih stavova.

Važno je, ističe ona, „proširiti sliku koju imamo o muškarcima“. Dok se uloga žena poslednjih decenija znatno proširila i uključila i osobine koje su se ranije smatrale „muškim“, društvena predstava o muškarcima ostala je uska i snažno stereotipna.

„I dalje se smatra veoma problematičnim ako se muškarac ponaša na način koji se doživljava kao ženstven, i zbog toga se često sankcioniše – društveno, od drugih muškaraca, ali delom i od žena“, navodi Lorenc.

Zato je, zaključuje, potrebna široka društvena rasprava o tome šta danas znači biti muško i koje bi pozitivne muške osobine društvo želelo da vidi i podstiče.