Klimatske promene – pretnja svetskoj baštini

Ratovi i revolucije već dugo ugrožavaju nacionalna kulturna dobra – najnoviji primeri su Iran i Ukrajina. Međutim, danas im preti još jedna opasnost – klimatske promene.

Unesko-lokaliteti svetske baštine – od 4.000 godina starih piramidalnih hramova u Iraku, do čuvenih oko 1.500 godina starih statua na Uskršnjem ostrvu – sve češće su ugroženi erozijom i propadanjem. Više temperature, jače oluje i suše oštećuju građevinski materijal. Studija iz 2025. pokazuje da je 80 odsto lokaliteta svetske baštine pod „klimatskim stresom“, jer se drevni materijali poput drveta ili kamena, teško prilagođavaju rastućim temperaturama.

„Kolevka civilizacije“ – Veliki zigurat Ura

Hiljadugodišnja istorija preti da nestane, jer jug Iraka postaje sve topliji. Povećane temperature izazivaju snažnu eroziju.

Usred pustinje nalazi se čuveni Veliki zigurat Ura – oko 4.000 godina star hram posvećen bogu Meseca Nani. Građevina se sve više raspada, a peščane dine koje pokreću jaki vjetrovi dodatno oštećuju strukturu.

Istovremeno, podzemne vode zbog vrućine i suše postaju sve slanije, što nagriza cigle od blata starih mesopotamskih hramova.

„Naslage soli su posledica klimatskih promena“, kaže Kazem Hasun iz službe za antikvitete u provinciji Dhi Kar. Kristali soli prodiru u materijal, šire se i postepeno ga razaraju.

Ugrožene su i ruševine drevnog grada Vavilona na Eufratu, gde visoka koncentracija soli takođe oštećuje građevine. Arheolozi pokušavaju da ublaže štetu, na primer izradom desalinizovanih cigala od blata izrađenih po hiljadugodišnjim metodama.

Džamije u Isfahanu, Iran

Rat trenutno predstavlja veliku pretnju istorijskim lokalitetima u Iranu, ali i klimatske promene ostavljaju vidljive posledice. Među ugroženim objektima su i istorijske džamije u gradu Isfahanu.

Saborna džamija prikazuje razvoj džamijske arhitekture tokom dvanaest vekova. Gradnja je počela 841. godine, a objekat je kasnije više puta proširivan i obnavljan. Unesko je smatra „muzejom iranske arhitekture“.

Sa svojim impresivnim kupolama i bogatim štukaturama, služila je kao uzor za religijske i obrazovne građevine širom regiona – od Irana, do Iraka i Sirije.

U blizini se nalazi i trg Mejdan-e-imam iz 17. veka, gde stoji poznata Šahova džamija sa plavom kupolom i bogatom kaligrafijom.

Međutim, objekti stoje na nestabilnom tlu koje se postepeno spušta zbog opadanja nivoa podzemnih voda usled suša. Ekstremne temperature i velike promene vlažnosti dodatno opterećuju građevine.

Unesko upozorava da bi taj spor proces bez zaštitnih mera mogao da dovede do pukotina i nestabilnosti, pa čak i do urušavanja.

Statue Moai na Uskršnjem ostrvu

Poznate statue Moai na Uskršnjem ostrvu (Rapa Nui) mogle bi, prema studiji Univerziteta na Havajima, za nekoliko decenija sve češće da završavaju pod vodom.

Posebno je ugroženo mesto Ahu Tongariki s 15 monumentalnih statua. Zbog porasta nivoa mora očekuju se jači talasi i poplave, koji bi, prema studiji iz 2025, mogli da ugroze više od polovine kulturnih dobara na tom području.

Autor studije, Noa Paoa, upozorava da bi to bilo pogubno za živu kulturu i egzistenciju tamošnjih stanovnika. „Ta mesta su ključna za naš identitet i tradiciju“, kaže. I turizam na ostrvu u velikoj meri zavisi od njih. „Ako ništa ne preduzmemo, dugoročno bi mogao da bude ugrožen čak i status ostrva u Unesku.“

Kineski zid

Kineski zid, dug više od 21.000 kilometara, jedno je od najznačajnijih građevinskih dostignuća na svetu. Građen je i proširivan tokom više od dva milenijuma, a od 1987. nalazi se na listi svetske baštine Uneska. Ipak, i on je sve ugroženiji.

Mnogi njegovi delovi napravljeni su od nabijene zemlje, tako da su osetljivi na vetar, kišu i naslage soli. To dovodi do pukotina, raspadanja i mogućih urušavanja.

Danas se samo oko šest odsto zida smatra dobro očuvanim, dok je približno polovina već ozbiljno oštećena ili nestala.

Istraživači zato pozivaju na hitne mere zaštite, poput stvaranja prirodnih zaštitnih slojeva od mahovine, takozvanih „biokrusta“ (biološke pokorice tla).

Klimatske promene tako ne ugrožavaju samo prirodu, već i kulturnu baštinu čovečanstva – i time deo naše zajedničke istorije.