Ključ za gubitak težine? Uživajte u hrani.

Ako bi trebalo da izaberete između ukusne čokoladne pločice ili niskokalorične, prirodno zaslađene alternative, za šta biste se odlučili?

Većina nas možda racionalno zna da bi trebalo da izaberemo ovo drugo, ali ukusnu poslasticu je neverovatno teško izbeći.

Zato je onima koji pokušavaju da smršaju teško da se pridržavaju dijete.

Skloni smo da žudimo za energetski gustim, slatkim poslasticama, delom zato što su naši preci nekada zavisili od njih.

Još je veći izazov sveprisutnost visokokaloričnih, ultra-prerađenih namirnica koje, kada ih jedemo, mogu povećati osećaj krivice zbog naših prehrambenih navika.

„Ultra-prerađeni proizvodi su, u suštini, kao da ste na hevi metal koncertu.

„Napravljeni su da nadjačaju sve ostalo.

„Ljudima je zaista teško da se uključe u suptilnu klasičnu muziku voća ili povrća“, kaže Ešli Girhard, profesorka psihologije na Univerzitetu u Mičigenu.

Kako bismo održali zdraviju težinu, ne bi trebalo da vodimo računa samo o onom što jedemo, već i da promenimo način razmišljanja o hrani, ukazuju brojna novija istraživanja.

U stvari, postoje zdravstvene koristi od pron

Naći zadovoljstvo u jelu nosi zdravstvene korist, jer očekivanja koja imamo od izbora hrane utiče na stepen gladi.

Nezadovoljavajući ‘zdravi’ mlečni šejkovi

U sada već dobro poznatom eksperimentu objavljenom pre 15 godina, grupa naučnika je utvrdila da ono što verujemo da jedemo može uticati na to kako naše telo reaguje.

Tim koji je predvodila Alija Kram, psihološkinja sa Univerziteta Stanford u Americi, pokazao je da, ako su učesnici verovali da jedu dekadentni visokokalorični milkšejk, hormonski odgovor njihovog tela se razlikovao u zavisnosti od toga šta su verovali da konzumiraju, a ne koliko kalorija su zapravo konzumirali.

Učesnicima je dat potpuno isti milkšejk, ali im je ili rečeno da je zdrav i da ima samo 140 kalorija ili da je to „razmazujući“ milkšejk od 620 kalorija.

U stvarnosti, imao je samo 380 kalorija.

Kada su učesnici verovali da piju „ugodan“ šejk, doživeli su znatno veći pad hormona gladi grelina, koji stimuliše apetit i ima tendenciju da raste kada smo gladni, a pada kada smo siti.

Ali kada im je rečeno da piju zdrav šejk, pad grelina je bio manji.

Ovo je otkrilo da su njihov način razmišljanja i očekivanja u vezi sa hranom promenili način na koji je njihovo telo reagovalo.

„Verovanje da jedete dovoljno čini da vaše telo reaguje kao da je imalo dosta hrane“, kaže Kram.

Ovo je važno kada je u pitanju održavanje zdrave težine, jer grelin utiče na naš metabolizam.

Ako se ne osećamo siti i naš metabolizam se usporava, nećemo sagorevati toliko energije.

Način razmišljanja o uzdržanosti stoga može biti kontraproduktivan za održavanje zdrave težine.

„Ako pokušavate da smršate i smanjite unos šećera, masti i kalorija, ali ste u stanju načina razmišljanja o uzdržanosti, to će vas sprečiti da izgubite toliko kilograma.“

Kram je pronašla slične rezultate kada je u pitanju naša genetska predispozicija za osećaj sitosti.

Pojedinci kojima je rečeno da imaju gene koji ih lakše čine sitijima proizvodili su više hormona GLP-1 koji reguliše telesnu težinu, čak i ako nisu imali te gene.

• Mit o snazi volje i zašto je nekim ljudima teže da izgube višak kilograma
• Kako ultraprerađena hrana utiče na mikrobiom creva
• Da li je gojaznost pogrešno medicinski definisana

Zašto je obeležavanje važno

Označavanje takođe pravi razliku.

U drugoj studiji, od učesnika je zatraženo da pojedu proteinsku pločicu označenu kao „ukusna“ ili „zdrava“, ali obe su imale isti nutritivni sadržaj.

Treća grupa učesnika je zamoljena samo da ocene izgled pločice.

Nakon što su pojeli „zdravu pločicu“, učesnici su prijavili da se osećaju manje zadovoljno i više gladno, i da su konzumirali više hrane, čak i u poređenju sa onima koji nisu jeli pločicu.

Ovo pokazuje da oznake o zdravstvenoj ishrani mogu smanjiti očekivanje zadovoljstva, što znači da bi nas hrana označena kao zdrava mogla ostaviti manje zadovoljnim.

Utvrđeno je da označavanje zdrave hrane radi naglašavanja ukusa i uživanja, a ne zdravlja ili ishrane, takođe povećava verovatnoću da ljudi uživaju u toj hrani.

Slično tome, utvrđeno je da su pojedinci koji se osećaju krivim zbog jedenja nečeg ukusnog poput čokoladne torte, manje uspešni u gubitku težine.

Uzevši sve u obzir, ovo istraživanje ima važne implikacije za one koji žele da smršaju.

Kao što je moj kolega Dejvid Robson detaljno istraživao u knjizi „The Expectation Effect" (Efekat očekivanja), uskraćivanje sebi poslastice ne znači automatski da ćete unositi manje kalorija u celini.

U stvari, uzdržanost bi mogla dovesti do prejedanja kasnije.

Ono na šta bismo se umesto toga mogli fokusirati, kaže Kram, jeste poverenje u svoje telo i izbegavanje opisa hrane koji sugerišu uskraćenost, kao što su „lagan“, „nizak“ ili „smanjen“.

„Osećaj da ne dobijate dovoljno zapravo bi mogao da neutrališe efekat dijete“, kaže ona.

Pogledajte video o ishrani bez mesa

Girhart se slaže i kaže da bi nam koristilo da hranu smatramo uživanjem, umesto da se fokusiramo isključivo na hranljive materije i kalorije.

„Kada se ograničavamo, to može postati obaveza“, kaže ona.

Umesto toga, moramo se fokusirati na neprerađenu hranu, uključujući proteine i puno voća i povrća, kaže Gerhart.

„Ovo je ono čime je ljudsko telo dizajnirano da se hrani i da ga smatra zadovoljavajućim i privlačnim.“

Smanjenje ultra-prerađene hrane takođe će pomoći u tome, jer ona ne pruža hranljive materije koje su nam potrebne i može nas ostaviti da želimo još.

To možemo učiniti i sa „mentalitetom popustljivosti“, tvrdi Kram.

To znači osigurati da vaše telo dobija tačno ono što mu je potrebno, umesto da se fokusirate na ograničenja.

„Verujte sebi i svom telu da ste gladni pravih stvari u pravo vreme“, kaže Kram.

Povremeno jedenje poslastice i uživanje u njoj, uz uravnoteženu ishranu, može jasno igrati ulogu u održavanju zdrave težine.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto ljudi uživaju u zajedničkom obroku
• Kako vaša porodica oblikuje izgled vašeg tela
• Sedam vrsta hrane koje bi trebalo više da jedete
• Šta treba jesti u različitim periodima života
• Najbolji načini da izbacite otrove iz tela
• Može da vam skrati život i naškodi zdravlju: Šta je ultra-prerađena hrana

!function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+”_d”]=s[r+”_d”]||[],s[r]=function(){s[r+”_d”].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&s[r].sources.indexOf(c)<0){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c)}}(window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/fullTracker.min.js","s_bbcws");s_bbcws('setStory', {'origin': 'optimo','guid': 'c7474pk1877o','assetType': 'article','pageCounter': 'serbian.articles.c7474pk1877o.lat.page','title': 'Ključ za gubitak težine? Uživajte u hrani. ','author': 'Melisa Hogenbum','published': '2026-05-03T08:13:23.365Z','updated': '2026-05-03T08:13:23.365Z'});