Kriza s kerozinom – hoće li biti kao u vreme rata na Kosovu?

Cena avionskog goriva (kerozina) porasla je za 122 odsto od početka rata s Iranom, navodi londonska savetodavna firma Energeks. Najpre su zabeleženi problemi sa snabdevanjem na azijskim aerodromima, a pre dve nedelje došlo je i do kašnjenja prilikom točenju goriva na aerodromima u Italiji.

Nemački avio-prevoznik Lufthanza zatvorila je svoju regionalnu ćerku-firmu Sitilajn i povukla iz upotrebe stare avione koji troše mnogo goriva. Kao razlog navodi se skupi kerozin, ali to je i reakcija na štrajkove letačkog osoblja. Nemački mediji pišu o „pretećem rastu cena avionskog prevoza“ i problemima koji bi mogli tek da uslede – pre svega za daleka putovanja tokom leta.

Do sada je polovina kerozina potrebnog Evropi dolazila sa Bliskog istoka. „Evropa je region s najvećom zavisnošću od uvoza sa Bliskog istoka“, upozorila je Međunarodna agencija za energiju (IEA). Od početka rata sa Iranom stiže manje od polovine te količine – što znači da se četvrtina evropskih potreba za kerozinom više ne podmiruje na uobičajen način. Saudijska Arabija doduše preusmerava sirovu naftu u luku Janbu na Crvenom moru, ali to je nesiguran posao, jer Iran može da napadne janbu.

I vojsci je potreban kerozin

Ali nije otežan samo dotok sirove nafte i kerozina. Problemi postoje i u preradi, skladištenju i distribuciji avionskog goriva za civilne letove. „Evropske vlasti sve više daju prednost snabdevanju vojske gorivom, što dodatno otežava situaciju“, piše Energeks.

U distribuciji kerozina ključnu ulogu ima „Centralnoevropski sistem cevovoda“ (Central Europe Pipeline System, CEPS). On povezuje morske luke sa aerodromima i vojnim garnizonima. CEPS je vojni objekat NATO, a na taj sistem priključeni su aerodromi u Frankfurtu, Amsterdamu, Cirihu, Briselu i Luksemburgu.

U aktuelnom ratu sa Iranom i američko ratno vazduhoplovstvo mora da vodi računa o tome odakle će nabaviti gorivo. „Korišćenje CEPS-a će da poraste kako bi se snabdevali američki aerodromi u Nemačkoj“, upozorava Energeks i podseća da je CEPS tokom rata na Kosovu 1999. godine privremeno bio zatvoren za civilnu upotrebu.

Frankfurtski aerodrom ne zavisi u potpunosti od CEPS-a. Postoji i dodatni civilni naftovod od luke Roterdam, koji puni rezervoare i odakle zasebni cevovod vodi do obližnjeg aerodroma. Ali bez obzira na to da li je reč o civilnom ili vojnom naftovodu – u veliku evropsku luku u Roterdamu sada stiže suviše malo goriva.

Ko još može da isporučuje

Načelno postoje alternative dobavljačima sa Bliskog istoka, ali nije uvek jednostavno prebaciti se na njih. Prerađivači u Aziji koriste rusku naftu, ali su zbog rata u Ukrajini trenutno pod bojkotom. Drugi pak skupo naplaćuju situaciju na tržištu. Tako dolazi do pravog procvata naftnih kompanija u Nigeriji i SAD, ali to su mali kapaciteti i ti izvori ne mogu da nadoknade prekid dotoka nafte s Bliskog istoka.

Nemačka ministarka privrede Katerina Rajhe i drugi evropski političari pokušavaju da umire javnost. Evropa, kažu, ne zavisi od uvoza gotovog kerozina, jer postoje rafinerije koje iz sirove nafte mogu da proizvedu avionsko gorivo. Ali nakon pada potražnje tokom pandemije korone i nastojanja da se više koristi zelena energija, kapaciteti rafinerija su se smanjili. Energeks je objavio da se u Evropi danas proizvodi četvrtinu manje kerozina nego pre pandemije.

Osim toga, nedostaje i sirove nafte. Na kraju krajeva, nisu ni sve rafinerije tehnički sposobne za složenu proizvodnju kerozina. One koje to mogu, već rade punim kapacitetom i ostvaruju velike profite.

Ne postoji alternativa avionskom gorivu iz nafte. Pokušaji veštačke proizvodnje kerozina uz pomoć zelene energije za sada funkcioniše samo u malim pilot‑postrojenjima koja godišnje proizvode nekoliko hiljada tona. Zbog ogromne potrošnje električne energije, tona takvog goriva i dalje je oko 1.000 dolara skuplja od fosilnog kerozina.

Prema podacima Energeksa, ukupne zalihe u Nemačkoj dovoljne su za šest nedelja potreba za kerozinom. Snabdevač gorivom frankfurtskog aerodroma navodi da može da uskladišti najviše 186 miliona litara. Dnevna potrošnja aerodroma iznosi 15 miliona litara. Energetska agencija IEA globalno računa s blagim porastom potražnje, dok Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) predviđa znatno veći rast potražnje za avionskim gorivom.

Manje letova za više novca

Rat u Ukrajini, a sada i rat sa Iranom, ionako su poskupeli putovanja avionom. Oni moraju da lete obilaznim rutama. Zbog dužeg trajanja letova i nepovoljnih dolazaka, posade i avioni ne mogu više da se raspoređuju onako efikasno kao pre. Tim faktorima, koji već povećavaju troškove, sada se pridružuju i rastuće cene goriva. One su do sada činile 20 do 30 odsto operativnih troškova avio-kompanija. Pri ceni koja je porasla na više od 1.800 dolara po toni (više nego dvostruko) stare kalkulacije više ne važe.

Avio-kompanije sada od politike traže rasterećenje zbog visokih cena kerozina. Savez nemačke industrije vazdušnog saobraćaja (BDL) predlaže, na primer, privremenu obustavu sistema trgovanja emisijama za avio-saobraćaja u EU, kao i suspenziju naplate avionskih taksi. „Sukob na Bliskom istoku ima najveći uticaj na međunarodni, evropski i nacionalni vazdušni saobraćaj od pandemije korone“, upozorio je Savez.

Lufthanza i Jurovings već su ukinuli neke linije. Ako Ormuski moreuz ostane zatvoren, redovi letenja mogli bi dodatno da se prorede, a karte da poskupe. Ove srede 22. aprila Evropska komisija želi da predstavi plan za suočavanje sa krizom nafte i kerozina.