Mađarska ‘prilagođena porodici’: Nagrada za parove sa bebama, dugovi do guše za ljude bez dece

Proteklih 16 godina, pod bivšim premijerom Viktorom Orbanom, Mađarska se upustila u jednu od najambicioznijih i najvelikodušnijih pronatalitetnih mera (politika osmišljena da poveća stopu rađanja) na svetu

Sedeći na klupi u olistalom parku univerzitetskog kampusa u istočnom mađarskom gradu Debrecenu, Barbara Elek nervozno proverava mejlove.

Ona i njen muž Levi čekaju da saznaju da li je Barbara trudna, posle njihove treće runde vantelesne oplodnje od pre deset dana.

„Ako ne uspe, onda ću očigledno biti skrhana“, kaže ona.

Njene strepnja ne potiče samo od tuge zato što ne može da rodi bebu.

Umesto toga, ona i Levi bi mogli da se suoče sa astronomskim računima ako ona ne uspe da začne.

Kao i mnogi drugi mladi mađarski parovi, Barbara, socijalna radnica, i Levi, kuvar, bili su podobni za desetine hiljada dolara beskamatnog kredita i subvencija pošto su obećali da će imati dvoje dece.

Ali kad su shvatili da ne mogu da zatrudne prirodnim putem, stvari su se zakomplikovale.

Ako ne uspeju da dokažu da im je dete na putu do novembra ove godine, suočavaju se sa obavezom da vrate te kredite uz zateznu kamatu – što bi pojelo polovinu njihovih prihoda.

Proteklih 16 godina, pod bivšim premijerom Viktorom Orbanom, Mađarska se upustila u jednu od najambicioznijih i najvelikodušnijih pronatalitetnih mera (politika osmišljena da poveća stopu rađanja) na svetu.

Podrazumevala je kredite sa uslovima koji su se poboljšavali prema onome koliko dece je par obećao da će imati.

Mađarska je posvetila četiri do ped odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ovim merama – skoro 16 milijardi dolara – isto koliko NATO preporučuje da njene zemlje članice troše na odbranu.

Pratila ih je agresivna marketinška kampanja koja je promovisala „Mađarsku prilagođenu porodici“.

Mate i Agi Gorondi su roditelji petoro dece mlađe od 10 godina.

Iskoristili su velikodušnu porodiljsku naknadu i subvencije da bi pomogli sebi u renoviranju kuće i kupovini većeg automobila.

Mate, samostalni konsultant za razvoj poslovanja, ima koristi od umanjenja poreza koje raste sa svakim sledećim detetom koje dobiju.

A kao majka više od dvoje dece, Agi neće uopšte plaćati porez na prihode ako se vrati na posao.

„Smatrali smo da je ova politika uticala na nas da imamo više dece stvorivši ohrabrujući stav prema porodicama“, kaže Mate.

On kaže da je u njihovom selu, dobrostojećem predgrađu nadomak Budimpešte, došlo do primetnog povećanja broja porodica sa četvoro i petoro dece.

Neko vreme se stopa nataliteta u Mađarskoj povećala: sa 1,25 iz 2010. na 1,61 iz 2020. godine.

Neki su to veličali kao ogromni uspeh – naročito pojedini američki konzervativci – koji žele da vlade budu proaktivnije prema porodicama.

Ali u protekle tri godine, stopa nataliteta je pala nazad na 1,31, nivo ne mnogo viši nego kad je program prvi put uveden.

„Čini se da je ova politika bila efikasna neko vreme, kao što su mnoge pronatalitetne politike“, kaže Eva Fodor, kodirektorka Demokratskog instituta na Centralnoevropskom univerzitetu.

Ona smatra da su finansijski podsticaji nagnali neke ljude da imaju decu koju bi ionako imali, samo ranije nego što su planirali.

„I tako je stopa nataliteta skočila na neko vreme, na godinu ili dve, a onda je počela ponovo da opada.“

Prema Timotiju P. Karniju, višem stručnom saradniku na Američkom preduzetničkom institutu koji je napisao više knjiga o padu nataliteta, Orbanov najveći uspeh bio je u tome što je stavio porodicu u središte političkog narativa.

Ali on kaže da je „deo problema u tome što precenjujemo kako ta sredstva funkcionišu".

„Orban je ostvario mali uspeh, ali onaj koji je pokazao cenu i rizike porodične politike.“

Mađarska nije jedina zemlja koja je pokušala da pojača stopu nataliteta kroz finansijsku i socijalnu politiku.

Stopa nataliteta Južne Koreje bila je 2008. godine 1,19 – jedna od najnižih na svetu.

Od tada, zemlja je potrošila oko 290 milijardi dolara na pokušaje da navede stanovništvo da ima više beba.

Roditelji dobiju unapred „bebeći bonus“ od 27.000 do 40.000 dolara kad im se rodi dete, kao i velikodušne dečje dodatke svakog meseca.

Dobijaju i vaučere koji im pomažu sa privatnim vrtićima.

Ali ukupna stopa nataliteta Južne Koreje je za to vreme opala, dostigavši 2025. godine 0,8 odsto.

Neki tvrde da uspon i pad mađarskog nataliteta nije imao skoro nikakve veze sa politikom i da je naprosto odslikavao šire trendove u čitavoj istočnoj Evropi.

Češka Republika, na primer, nije uvela toliko skupe pronatalitetne mere, a opet je doživela sličan skok i sličan pad.

Barbara i Levi su se upoznali onlajn pre devet godina, u ranim dvadesetim, i venčali se godinu dana kasnije.

Znali su da žele da imaju dvoje dece i podigli 10 miliona forinti (33.000 dolara) 'kredita za čekanje bebe' 2020. godine.

Kad su počeli da imaju problema da začnu prirodnim putem, bili su upućeni na kliniku za vantelesnu oplodnju koju subvencioniše vlada, na sat i po vožnje od mesta u kom žive.

Da bi dobila izuzeće od penala ako ne zatrudni, Barbara mora da dokaže da je uradila sve što može da bi začela.

Trebalo je do sada da je završila četiri runde vantelesne oplodnje, ali je ona do sada prošla kroz taj proces svega tri puta.

I tako je noć pred zakazani termin složila svu prikupljenu dokumentaciju – nekoliko registratora punih medicinskih i finansijskih dokumenata – sve dokaze o njenim naporima da dobije bebu.

Ovo je njen način da „pokuša da povrati deo te kontrole“.

Još jedna žena koja je podigla ponuđene kredite je Antonija Miškolci.

Uprkos tome, ona misli da je politika prilagođena porodici bila „loše proračunata preraspodela novca“ i tvrdi da je krediti nisu podstakli da ima više dece.

Ona kaže da je važan uslov za nju da podigne kredit „bio to što nije morala unapred da odlučuje koliko dece će imati“.

Ova 29-godišnja majka jednog deteta iz Budimpešte misli da je zdravstvo bilo u „stravičnom stanju“ pod Orbanovom vladom i da bi više volela da su vladina sredstva bila iskorišćena da se popravi rad javnih službi.

Ona opisuje kako je skrolovala kroz video snimke 'šta da spakujem u moju bolničku torbu' trudnih majki na društvenim mrežama, užasnuta što im je rečeno da ponesu vlastiti toalet papir i dezinfekciono sredstvo.

„Mislim da nisu potrebna velika obećanja“, kaže ona, „samo popravite osnovne stvari i voljnost za dobijanje dece će se samo povećati."

Ona se na kraju odlučila da rodi bebu u privatnoj bolnici.

Posle stresnog jutra na klinici, Barbara i Levi su dobili katastrofalne vesti: transfer njihovog embriona nije uspeo.

To ne znači samo da neće dobiti dete, već bi i njihovi mesečni troškovi mogli da se učetvorostruče.

Daleko od toga da su u tome usamljeni: Mađarska nacionalna banka procenjuje da ima 25.000 parova – svaki peti od onih koji su digli kredit – koji nisu dobili decu i moraće da plaćaju zatezne kamate ove godine.

Nova mađarska vlada, koja je došla na vlast u aprilu, nedavno je najavila da će produžiti rokove za parove koji žele da imaju bebe .

Najavljeno je i se radi na pronalaženju rešenja za one koji nisu dobili planiranu decu.

Teška odluka za vladu biće da li da nastavi s ovim podsticajima.

Njeno ukidanje moglo bi da izazove „ogromno nezadovoljstvo javnosti“, prema Antoniji, koja kaže da su „ljudi već zasnovali životne planove na njoj“.

Mađarsku politiku prilagođenu porodici, noseći stub Orbanove vlade, čeka neizvesna budućnost.

Peter Mađar – mesec dana u premijerskoj fotelji:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk