Mediji globalno ugroženi – u Srbiji teško stanje

Nevladina organizacija „Reporteri bez granica“ (RSF), koja od 2002. svake godine izveštava o stanju novinarstva u svetu, definiše slobodu medija kao „mogućnost novinara kao pojedinaca i kolektiva da biraju, proizvode i šire vesti u javnom interesu nezavisno od političkog, ekonomskog, pravnog i društvenog uplitanja, kao i bez pretnji njihovoj fizičkoj i mentalnoj bezbednosti“.

U svom ovogodišnjem izveštaju, RSF navodi da je okruženje u kojem mediji deluju „problematično“ ili lošije u oko 75 odsto zemalja. Uslovi za medije klasifikovani su kao „teški“ do „veoma ozbiljni“ u više od polovine zemalja.

Veliki pad Srbije

Iako postoji globalni trend pada, sloboda medija varira u zavisnosti od regiona. Generalno se najslobodnije zemlje – uključujući i četiri vodeće: Norvešku, Estoniju, Holandiju i Dansku – nalaze u Evropi, dok se novinari u delovima Afrike i Azije suočavaju s najtežim uslovima.

Postoje, međutim i razlike unutar regiona. U Evropi, na primer, postoji snažna podela između južnih i istočnih delova, gde su izazovi za slobodu tiska veći, i severnih i zapadnih, gde se zemlje uglavnom ocenjuju kao „zadovoljavajuće“ do „dobre“.

Kada je reč o Srbiji, ona je sa 96. pala na 104. mesto, što znači da je na najnižem nivou slobode medija u poslednje dve decenije. RSF ocenjuje da je stanje slobode medija u toj zemlji „teško“, uz česte napade na nezavisne novinare, nadzor i političke pritiske.

Poljska i Slovačka idu različitim putevima

U istočnoj Evropi se različite tendencije unutar jednog regiona mogu videti na primeru Slovačke i Poljske. Dok su mediji u Poljskoj postali slobodniji, situacija u Slovačkoj se pogoršava. Obe zemlje i dalje su klasifikovane kao „zadovoljavajuće“, ali se kreću u potpuno različitim smerovima.

Prema „Reporterima bez granica“, prekretnica za Poljsku bila je promena vlasti. Nakon što je stranka Pravo i pravda (PiS) krajem 2023. izgubila vlast, nova vlada smanjila je verbalne napade i sudske postupke protiv medija.

Iste godine izbori su bili prekretnica i u Slovačkoj. Tamo je, nakon više godina u opoziciji, Robert Fico započeo svoj četvrti mandat premijera.

„On ima dugu karijeru iza sebe i uvek je tvrdio da su novinari njegovi neprijatelji“, kaže Lukas Diko, glavni urednik Istraživačkog centra Jan Kucijak (ICJK), nezavisne novinarske organizacije nazvane po ubijenom novinaru Janu Kucijaku.

Kucijak je istraživao veze između organizovanih kriminalnih grupa i firmi u Slovačkoj povezanih sa članovima Ficove vladajuće stranke. Njegovo ubistvo dovelo je do talasa protesta protiv korupcije koji su pomogli u rušenju Ficove vlade 2018.

Međutim, kako ističe Lukas Diko, napadi na medije pojačali su se nakon Ficovog povratka na vlast. „I to stvarno bez ikakvih pravila“, kaže.

Diko dodaje i da su strah uzrokovan ubistvom mladog novinara i neprijateljska retorika zvaničnika obeshrabrili mnoge da se odluče za novinarsku karijeru. „Mnogi mladi ljudi više ne žele da postanu novinari“, kaže. „Ubistvo Kucijaka i dalje ih odvraća o toga – ali to što ne žele da svakodnevno budu verbalno napadani.“

Napadi na novinare kao politička strategija

Argentina je još jedna od zemalja koja je naglo pala na listi. Zagovornici slobode medija tvrde da kampanje protiv medija koje vodi predsednik Havijer Milei stvaraju neprijateljsko okruženje za novinare. On često koristi društvene mreže za napade na kritičare i tvrdi da novinari „nisu dovoljno omraženi“.

Poput Mileija i Fica, i američki predsednik Donald Tramp godinama vređa i preti medijima. Sjedinjene Američke Države takođe beleže pad na listi slobode medija, kao i druge zemlje čiji lideri primenjuju slične metode.

Argentina, Slovačka i SAD pokazuju koliko brzo zemlje koje se smatraju stabilnim i demokratskim mogu da postanu neprijateljski raspoložene prema novinarima. Nasuprot tome, u zemljama kao što su Eritreja, Kina, Severna Koreja i Iran, sloboda medija nikada nije ni postojala zbog dugotrajnih autoritarnih režima, navode „Reporteri bez granica“.

Izgradnja mreža za borbu protiv pretnji slobodi medija

Vera Slavčeva-Petkova, profesorka na Univerzitetu u Liverpulu, ističe da se pretnje slobodi medija mogu podeliti u tri glavne kategorije: političke pritiske, društvene faktore (poput napada na osnovu pola, rase ili seksualne orijentacije) i ekonomske pritiske nesigurnog tržišta rada.

Ona naglašava da novinari mogu da se suprotstave tim izazovima kroz umrežavanje i saradnju s organizacijama koje dele njihove vrednosti, uključujući aktiviste za ljudska prava i akademsku zajednicu. „Veoma je važno znati da postoji neko na koga možete da se oslonite za podršku vrlo je važno“, kaže prof. Slavčeva-Petkova.

S obzirom na to da većina novinara danas radi u uslovima koji su u najboljem slučaju problematični, takve mreže će u budućnosti postajati sve važnije – i na nacionalnom i na svetskom nivou.