Crnogorski Budžet u Prvom Kvartalu: Deficit od 124 Miliona Eura uz Izuzetan Rast Prihoda

Crna Gora je u prvom tromjesečju tekuće godine zabilježila budžetski deficit u iznosu od 124 miliona eura, što čini 1,45 odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovaj podatak, koji je objavilo Ministarstvo finansija (MF), pokazuje značajno poboljšanje u odnosu na inicijalne projekcije. Naime, ostvareni deficit je za 70,7 miliona eura povoljniji od planiranog iznosa od 194,8 miliona eura, kako je navedeno u martovskom izvještaju o izvršenju budžeta.

Ukupni prihodi državnog budžeta u periodu od januara do marta ove godine dostigli su 635,4 miliona eura, što odgovara 7,4 odsto procijenjenog BDP-a. Ovi prihodi su premašili planirane vrijednosti za 4,3 odsto, dok je u poređenju sa istim tromjesečjem prošle godine zabilježen porast od impresivnih 9,5 odsto. Iz Ministarstva finansija su istakli da „budžetski prihodi bilježe snažan i stabilan rast, uz ostvarenje iznad plana i značajno uvećanje u odnosu na prethodnu godinu. Rast je posljedica izuzetno dobre naplate PDV-a i akciza, uz istovremeno kontinuirano i stabilno pozitivno kretanje ostalih ključnih kategorija prihoda budžeta. Takvi trendovi potvrđuju široko zasnovanu stabilnost javnih finansija i stvaraju pouzdanu osnovu za dalji ekonomski rast.“

Detaljniji uvid u strukturu prihoda pokazuje da je Porez na dodatu vrijednost (PDV) bio značajan faktor, dostižući 302,5 miliona eura. Ova kategorija prihoda je za 7,2 odsto veća nego u istom razdoblju prethodne godine, a ujedno je nadmašila tromjesečni plan za 4,2 odsto. Slično snažan rast pokazale su i akcize, koje su iznosile 83,2 miliona eura, što predstavlja povećanje od 16,4 odsto u odnosu na prošlu godinu, odnosno 10,8 odsto iznad planiranih očekivanja. Ministarstvo finansija je pojasnilo da je Vlada u martu sprovela privremenu mjeru smanjenja akciza na gorivo – 50 odsto na dizel i 25 odsto na benzin. „Tom intervencijom spriječen je dodatni inflatorni pritisak i očuvana stabilnost tržišta, uz amortizaciju potencijalnog naglog rasta troškova života i poslovanja“, obrazložili su iz MF, naglašavajući da je ova mjera rezultirala sniženjem cijena i pružila mjerljivu podršku građanima i privredi.

Prihodi budžeta ostvareni po osnovu poreza na dohodak fizičkih lica i doprinosa iznosili su 111,7 miliona eura. To je za 4,2 odsto više u odnosu na tromjesečni plan, te za 6,7 odsto u poređenju sa naplatom iz prethodne godine. Posebno je zabilježen snažan rast doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), koji su se uvećali za 13,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, odnosno 4,5 odsto u poređenju sa planom. Porez na dobit preduzeća dostigao je 87,5 miliona eura, što je za 11,8 odsto više nego prošle godine, dok je ostvarenje bilo na nivou od 99,4 odsto planiranog. Iz MF-a su takođe istakli da su prihodi budžeta samo u martu zabilježili rast od 14,4 odsto u odnosu na prošlu godinu, dosegnuvši 280,7 miliona eura, čime je plan prihoda za taj mjesec premašen za 1,6 odsto.

Kada je riječ o izdacima, ukupni budžetski rashodi u prva tri mjeseca ove godine iznosili su 759,4 miliona eura, što je ekvivalentno 8,9 odsto procijenjenog BDP-a. U poređenju sa istim periodom prethodne godine, izdaci su povećani za 17,6 odsto, što je primarno posljedica uvećanih izdvajanja za obaveze mandatornog karaktera. S druge strane, u odnosu na budžetski plan, ukupni izdaci su bili manji za 8,5 odsto, što ukazuje na određenu efikasnost u kontroli troškova.

Tekući izdaci su u posmatranom tromjesečju iznosili 310,5 miliona eura, što je za 1,7 odsto više u odnosu na plan. Međutim, zabilježeno je manje ostvarenje na pozicijama rashoda za usluge, tekuće održavanje i ostalih izdataka. Bruto zarade i doprinosi na teret poslodavca iznosili su 177,2 miliona eura, uz razliku od 2,3 odsto u odnosu na plan. Subvencije su dostigle 14,7 miliona eura i bile su za 18,7 odsto veće od planiranog. Transferi za socijalnu zaštitu iznosili su 280,6 miliona eura, što predstavlja 96,5 odsto plana, a u odnosu na isti period prethodne godine ostvarenje je veće za 4,2 odsto. Transferi institucijama, pojedincima, nevladinom i javnom sektoru iznosili su 106,2 miliona eura, bilježeći smanjenje od 11,6 odsto u poređenju sa planom. Kapitalni izdaci su pokazali značajan rast, dostižući 55,3 miliona eura, što je za 72,4 odsto više nego u istom periodu lani. „Najznačajnije izdvajanje odnosilo se na kapitalni budžet od 39,47 miliona eura, dok se ostatak odnosio na tekući i budžet fondova“, precizirali su iz MF.

Ukupni izdaci u martu iznosili su 323 miliona eura, što je odstupanje od 6,6 odsto u odnosu na plan. Tekući izdaci u martu su bili 151 milion eura, što je za čak 31,7 odsto više od planiranog. Glavni razlog ovog većeg ostvarenja leži u plaćanju kamata na javni dug u iznosu od 41,4 miliona eura, što je za 186,4 odsto više od planiranog iznosa. Iz Ministarstva finansija su pojasnili da su ova sredstva uplaćena krajem marta, iako je njihovo dospijeće po planu otplate bilo u aprilu, što će rezultirati smanjenjem rashoda u četvrtom mjesecu za isti iznos. Dodatno, otplata dugova u martu iznosila je 26,5 miliona eura, što je za 18 miliona više nego što je prvobitno planirano. Transferi za socijalnu zaštitu u martu su iznosili 95,4 miliona eura, premašivši plan za 200 hiljada eura. Kod transfera institucijama, pojedincima, nevladinom i javnom sektoru, ostvarenje je u odnosu na plan bilo veće za 5,1 odsto, dominantno zbog izdvajanja za Ministarstvo prosvjete, nauke i inovacija, namijenjenih potrebama osnovnog i predškolskog obrazovanja.