Mladi koriste veštačku inteligenciju kod depresije

Studentkinja Anđelina (24) već duže vreme koristi ChatGPT kako bi se lakše nosila sa depresijom. Za nju je veštačka inteligencija samo dodatna pomoć. Pre nego što je počela da koristi četbot, već je bila na terapiji. Anđelina uglavnom koristi veštačku inteligenciju kako bi bolje strukturirala sopstvene misli. Kod težih odluka, kaže, saveti četbota pokazali su se kao malo korisni.

Najveći rizik vidi u zapostavljanju prijatelja i porodice.

„Treba to koristiti promišljeno i ni u kom slučaju ne zapostavljati svoje okruženje. Iako je kod depresije izuzetno teško obratiti se drugima.“

Anđelina upozorava i na to da stalna dostupnost četbota zasnovanih na veštačkoj inteligenciji može imati i opasno privlačan efekat. Razgovor započne, poruke se nižu jedna za drugom, a čovek se u tome izgubi, bez nekoga na drugoj strani ko bi ga zaustavio.

Po njenom mišljenju, nedostaje važna povratna informacija o tome kada je dovoljno i kada bi trebalo napraviti pauzu, skrenuti pažnju ili uraditi nešto pozitivno. Rizik od zapadanja u beskrajno razmišljanje i preispitivanje, kaže, zato je veoma veliki.

Istraživanje – 2.500 učesnika

Koliko često se veštačka inteligencija koristi kod psihičkih problema i sa kakvim rezultatima, ispitivala je nemačka Fondacija za pomoć u lečenju depresije i prevenciju samoubistava u velikom istraživanju među 2.500 mladih ljudi uzrasta od 16 do 39 godina.

Nešto više od petine ispitanika imalo je medicinski potvrđenu dijagnozu depresije.

U anketi su učesnici navodili da li i na koji način razgovaraju o sopstvenim psihičkim problemima sa četbotovima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji.

Među učesnicima sa dijagnostikovanom depresijom, 69 odsto je već koristilo četbotove za razgovore o psihičkim problemima. Njih 35 odsto razgovaralo je sa veštačkom inteligencijom direktno o svojoj depresiji.

Oni koji su se nalazili u izraženoj depresivnoj fazi još češće su se obraćali veštačkoj inteligenciji za savet – i to u dužim razgovorima, sličnim razgovoru sa drugom osobom.

Uglavnom pozitivna iskustva

Posebno iznenađuju pretežno pozitivna iskustva ispitanika, kaže psihijatar Ulrih Hegerl, predsednik Upravnog odbora nemačke Fondacije.

Tako je 75 odsto učesnika sa dijagnozom depresije navelo da su iz razgovora izašli osnaženi. Njih 65 odsto čak je osetilo „bliskost i povezanost“.

„To je zaista iznenađujuće, kada se uzme u obzir da komunicirate sa mašinom. I takođe to što ti razgovori nisu bili površni – 79 odsto kaže da su bili dubinski“, navodi Hegerl, ali i upozorava:

„Neki ljudi kažu: ako koristim ove programe, više uopšte ne moram kod lekara niti da dobijem dijagnozu. Drugi kažu da im je to način da sami sebi pomognu. Kada je reč o teškoj bolesti kao što je depresija, na to gledam veoma kritično.“

Zabeležena su i negativna iskustva. Tako je 53 odsto ispitanika navelo da su nakon kontakta sa veštačkom inteligencijom češće razmišljali o samopovređivanju ilisamoubistvu.

Ko je bolji terapeut – čovek ili četbot?

Dve trećine učesnika koji su već bili u psihoterapiji ocenilo je da im je razmena sa veštačkom inteligencijom bila jednako dobra ili čak bolja nego razgovor sa ljudskim terapeutima.

Kao jednu od ključnih razlika ispitanici često navode to što veštačka inteligencija stvara manji pritisak – uključujući i one bez dijagnostikovane depresije.

Reč je o dvosmislenom nalazu, kaže Ulrih Hegerl. Jer kod depresije je problematično ako terapeuti stvaraju pritisak.

Međutim, kod drugih psihičkih problema to nije slučaj. Hegerl kaže:

„Naravno da veštačka inteligencija, koja se uvek slaže sa vama i potvrđuje vas u svemu što radite, nije adekvatna za podsticanje promena u ponašanju.“

U psihoterapiji se, na primer, radi na tome da pacijenti nauče da izbegavaju preopterećivanje. Takođe se podstiču da određene stvari rade drugačije. To, međutim, može stvoriti izvestan pritisak. Veštačka inteligencija, s druge strane, svojim korisnicima sve to čini lakšim – ona gotovo nikada ne protivreči.

Potrebna dodatna istraživanja

Ulrih Hegerl poziva na sprovođenje velikih studija kako bi se koristi i rizici primene veštačke inteligencije kod depresije mogli bolje proceniti. Pošto za sada ne postoje pouzdani podaci, njegov zaključak glasi:

„Veštačku inteligenciju ne možete koristiti da biste došli do dijagnoze. I ni u kom slučaju se ne bih oslonio samo na nju u lečenju – depresija je previše ozbiljna bolest za to. Imamo tretmane zasnovane na smernicama, antidepresive i određene oblike psihoterapije.“

Postoje dokazi da su ti oblici lečenja efikasni. Hegerl kaže da bi se oslanjao na one tretmane za koje postoje dokazi o delotvornosti i kod kojih su rizici poznati.