MMF: EU mora reformiranje, fiskalnu konsolidaciju i zajedničko zaduživanje da reši rastuće troškove

Evropska unija će u narednim 15 godina imati velike troškove za odbranu, energetiku i penzije. Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je na subotnom sastanku ministara finansija EU da će se trebalo kombinirati reforme, fiskalna konsolidacija i zajedničko zaduživanje kako bi se riješila ova situacija.

U dokumentu koji je MMF poslužio kao osnova za razgovore na sastanku u Nikoziji, se navodi da, ako neće biti reagiralo, javni dug će krenuti putanjom koja je neodrživa. Uz nepromijenjenu politiku, dolazak bi bio do 130 odsto Bruto domaćeg proizvodnje (BDP) do 2040. godine – što predstavlja približno dvostruko više nego danas.

MMF pokazuje kako bi se spriječio takav scenario, zemlje EU moraju poboljšati podsticaje građanima da se kreću unutar bloka od 27 država u potrazi za poslom, kao i kompanijama da ih zapošljavaju. EU bi takođe trebalo da integriše svoja energetska tržišta, olakša protok štednje građana širom bloka ka profitabilnim investicijama i ujednači zakone koji se sada često razlikuju od zemlje do zemlje.

Pomogle bi i penzionalne reforme i viša starosna granica za odlazak u penziju, kao i državne garancije za rizičnije investicije u projekte s niskim emisijama ugljenika i otporne na klimatske promjene, što bi pomoglo privlačenju privatnog kapitala.

Konačno, vlade bi trebalo da se saglase da su inovacije, energetika i odbrana evropska javna dobra i da ih treba finansirati zajedničkim zaduživanjem. Zajednički dug je veoma kontroverzno pitanje u EU, gdje neke zemlje, poput Španije, Italije i Francuske, podržavaju tu ideju, dok joj se druge, poput Njemačke i nekoliko sjevernoevropskih zemalja, snažno protive.