Mobilizacija ili mirovni pregovori – šta želi Vladimir Putin?

Rat koji SAD i Izrael vode protiv Irana nastavlja da skreće pažnju s ruskog rata protiv Ukrajine. Kijev se plaši da će dobijati manje američkog oružja i sprema se na to da će morati da izdrži u godinama koje dolaze. Moskva u međuvremenu ima koristi od rastućih globalnih cena nafte i gasa. To je jedna strana realnosti u proleće 2026. godine.

Druga je faktički zastoj na frontu. Iako nijedna strana trenutno nije u stanju da zabeleži značajne teritorijalne dobitke, na meti Ukrajine sve više su objekti infrastrukture za transport nafte duboko u Rusiji – na primer u Tuapseu na Crnom moru. Kremlj je sve češće primoran da privremeno isključi mobilni internet širom Rusije, a popularnost predsednika Vladimira Putina nastavlja da opada.

Šta sve to znači? Kuda ide rat u petoj godini od početka velike invazije? Zapadni stručnjaci i vojni zvaničnici s kojima je DW krajem aprila razgovarao na marginama Kijevskog bezbednosnog foruma, veruju da se kraj rata de fakto približava. Oni to, između ostalog, pripisuju i ovogodišnjim izborima u SAD.

Hoće li Putin narediti novu mobilizaciju?

S obzirom na situaciju na frontu u Ukrajini, međunarodni stručnjaci nedeljama spekulišu da bi Putin mogao – kao što je to učinio u jesen 2022. – da objavi novu mobilizaciju. Ukrajinski vojni zvaničnici – koje je predsednik Volodimir Zelenski nedavno imenovao – takođe ne isključuju tu mogućnost.

Međutim, Evelin Farkas sa Mekejnovog instituta pri Državnom univerzitetu Arizone, ne veruje da će u Rusiji doći do potpune mobilizacije. Farkas, koja je bila na visokoj poziciji u Pentagonu pod Barakom Obamom, ukazuje na probleme unutar ruske ekonomije koji će, prema njenom mišljenju, odvratiti šefa Kremlja od takvog koraka.

Hoće li Ukrajina postati nezavisnija od zapadnog naoružanja? Uprkos situaciji u Persijskom zalivu, Kurt Volker – bivši specijalni predstavnik Stejt departmenta SAD za Ukrajinu pod prvom administracijom Donalda Trampa – veruje da je Ukrajina danas u jačoj poziciji nego što je bila ranije. Prema njegovom mišljenju, Kijev se sada značajno manje oslanja na zapadno oružje, „60 do 70 odsto“ svojih potreba zadovoljava na domaćem terenu i mogao bi da nastavi borbu čak i ako bi Sjedinjene Države obustavile isporuke oružja preko evropskih kanala.

Pre samo godinu dana, tokom posete SAD, Volodimir Zelenski se plašio da bi Ukrajina mogla da izgubi rat ako bi američka podrška prestala. To, prema Volkeru, više nije slučaj. Ali on istovremeno napominje da Vašington Kijevu do kraja godine više ne može da garantuje kontinuiranu isporuku na sadašnjim nivoima kritično važnih raketa za PVO-sistem Patriot. Bivši stalni predstavnik SAD pri NATO, to pripisuje Trampovim „prioritetima“ – tačnije, potencijalnom ratu sa Iranom.

Farkas: Zelenski će izdržati Trampov pritisak

Ukrajinski predsednik nedavno je izjavio da očekuje da će se do jeseni suočavati sa sve većim pritiskom Trampove administracije. Kako je napomenuo, Tramp želi da Ukrajina prihvati ruske uslove za prekid vatre – tačnije, da prihvati povlačenje ukrajinskih trupa iz dela Donbasa koji kontroliše Kijev. Evelin Farkas je, međutim, uverena da će Ukrajina biti u stanju da taj pritisak uspešno izdrži.

Direktorka Mekejnovog instituta očekuje da će iranska kriza do leta biti rešena – i Ormuski moreuz ponovo otvoren. U tom trenutku, procenjuje ona, SAD bi mogle da teže „promeni režima“ na Kubi, kao što je ranije i najavio Tramp. Međutim, čak ni u tom scenariju, ona ne očekuje da će se pritisak na Kijev povećati. Umesto toga, kako napominje, pritisak na Kubu mogao bi dodatno da oslabi Rusiju – istorijskog saveznika Havane.

Suštinski pregovori tek nakon izbora u SAD

I Farkas i Volker veruju da bi izbori za Kongres SAD u novembru mogli da označe prekretnicu. Nakon njih bi pozicija Trampa i njegove Republikanske stranke mogla da bude oslabljena. „To će biti dovoljno da se izvrši pritisak na američku administraciju da nastavi s podrškom Ukrajini i NATO“, smatra Farkas.

Predsednik Vojnog komiteta NATO, admiral Đuzepe Kavo Dragone, ocenjuje da je rat „teško“ završiti na bojnom polju i da ruska vojska ostaje „jaka“, uprkos rastućim gubicima. Međutim, kako kaže, ekonomska situacija mogla bi da bude jedan od faktora koji bi mogli da podstaknu Moskvu da pristane na mirovni sporazum.

„Ne verujem da će Rusija ikada pristati na mirovni sporazum sa Ukrajinom, ali mislim da bi u nekom trenutku mogla da prihvati prekid vatre. Verujem da se približavamo toj tački“, primećuje Kurt Volker, bivši Trampov specijalni predstavnik za Ukrajinu. On navodi da su pregovori o okončanju rata do sada bili „farsa“. Međutim, promenljiva situacija u Rusiji i gubici koje trpi u ratu mogli bi da primoraju Kremlj da obustavi neprijateljstva. „Važna je realnost. Situacija u Rusiji značajno se pogoršala i nastavlja da se pogoršava“, kaže Kurt Volker. Njegova prognoza je sledeća: vreme radi protiv Putina.

Stručnjaci su i dalje podeljeni oko toga kada bi mogla da se dogodi prekretnica. Volker ne isključuje mogućnost da se to desi već ove godine – verovatnoća je po njemu „preko 50 procenata“. Nasuprot tome, Farkas veruje da će 2027. biti godina u kojoj će „Ukrajinci izaći kao pobednici“.