Može li NATO da bude ubedljiva sila bez Amerike

Transatlantski odnosi ponovo su postali napeti nakon što su evropske zemlje čvrsto odbile da aktivno učestvuju u nedavnim napadima Amerike i Izraela na Iran.

Američki predsednik Donald Tramp iznova je koristio intervjue za medije i društvene mreže da izrazi nezadovoljstvo evropskim saveznicima i čak zapretio da će se povući iz dugovečnog vojnog Severnoatlantskog saveza (NATO).

Amerika je zaslužna za veliki deo trošenja na odbranu i najsavremeniju vojnu tehnologiju u okviru ove organizacije.

Kad bi se povukla, da li bi evropske zemlje uspele da projektuju uverljivo odvraćanje od agresije bez podrške američke vojske?

Šta je NATO i kad je nastao?

Dvanaest zemalja, među kojima su bile Amerika, Velika Britanija, Kanada i Francuska, napravile su NATO 1949. godine.

Članice su se složile da ako jedna od njih bude bila napadnuta, druge moraju da joj priteknu o pomoć da se odbrani.

Njen cilj bio je da zaustavi evropsko širenje Sovjetskog Saveza – grupe komunističkih republika kojima je dominirala Rusija.

Po raspadu SSSR-a 1991. godine, mnoge istočnoevropske zemlje pridružile su se NATO-u: Albanija, Bugarska, Mađarska, Poljska, Češka Republika, Slovačka, Rumunija, Litvanija, Letonija i Estonija.

Švedska i Finska, koje su decenijama bile neutralne, prijavile su se za članstvo u maju 2022. godine, posle ruske invazije na Ukrajinu.

Ovaj vojni blok sada ima 32 članice iz čitave Evropske i Severne Amerike.

NATO nema vlastitu vojsku, ali zemlje članice mogu da preduzmu kolektivnu akciju u odgovor na međunarodne krize.

Snage NATO prvi put su učestvovale u borbama 1994. godine kad su američki borbeni avioni oborili srpske avione koji su učestvovali u bombarderskim misijama u Bosni u sklopu Operacije Sprečiti let.

Tekuće vojne operacije podrazumevaju Operaciju Morski čuvar za patroliranje Mediteranom i NATO misiju u Iraku (iako joj je baza trenutno u Napulju, kao odgovor na bezbednosnu situaciju u regionu).

Zahtev Ukrajine za članstvo u NATO trenutno je na čekanju.

Savez ne šalje trupe u Ukrajinu niti je uveo zonu zabranjenog leta nad zemljom iz straha da će biti uvučen u direktan sukob sa Rusijom, nuklearnom supersilom.

Međutim, pojedinačne zemlje članice su joj slale oružje i opremu.

• Katja Adler: Evropske NATO članice se suprotstavljaju navodnoj američkoj pretnji Španiji
• Zbog čega je nemačka vojska postala najvažnija u Evropi
• Trampov novi svetski poredak je postao stvarnost i Evropa mora brzo da se prilagodi

Odbrana Evrope

Tramp gaji duboko nezadovoljstvo savezom i njegovom prethodnom očiglednom nesposobnošću da poveća trošenje na odbranu.

Tokom njegove predizborne kampanje za drugi predsednički mandat 2024. godine, Tramp je kontroverzno izjavio da će, kao predsednik, ohrabriti Rusiju da napadne zemlje NATO koje ne izdvajaju više od dva odsto vlastitog BDP-a na odbranu.

NATO je 2014. godine zatražio od članica da troše najmanje dva odsto BDP-a na odbranu.

Do 2025. godine, sve članice su ostvarile taj cilj.

Najnoviji cilj na koji su se zemlje članice obavezale je da je povećaju trošenje na odbranu za pet odsto BDP-a do 2035. godine.

Prema Stokholmskom institutu za međunarodno istraživanje mira, Amerika je 2024. godine činila 66 odsto ukupnog trošenja na odbranu svih NATO zemalja.

Tausig objašnjava zašto je revizija evropskog budžeta za odbranu naviše neizbežna.

„Amerika doprinosi sa oko 15 odsto NATO-ovog zajedničkog budžeta za finansiranje NATO sedišta, vojnih komandi i infrastrukture.

„Iako saveznici pojačavaju trošenje na odbranu, bilo bi potrebno još mnogo više ako Sjedinjene Države povuku vlastite finansijske doprinose.“

Kako NATO pojačava odbranu od Rusije?

Komandiri NATO su se 2023. dogovorili oko detaljnih planova za suprotstavljanje mogućim ruskim napadima na Arktiku i u severnom Atlantiku, u centralnoj Evropi ili na Mediteranu.

Prethodne godine, najavili su planove za povećanje broja trupa u Evropi u stanju visoke pripravnosti sa 40.000 na više od 300.000.

Uz to, pojačali su odbranu na istočnom boku, na granici sa Rusijom, sa osam borbenih grupa, koje variraju po veličini i sastavu u skladu sa vojnim zahtevima.

Jednom u svake tri godine, NATO organizuje ‘Čvrstog branioca‘, jednu od njegovih najvećih vojnih vežbi, u kojoj učestvuje 90.000 pripadnika vojnog osoblja iz sve 32 zemlje NATO.

Naredna je planirana za 2027. godine.

„Manji NATO može da ostvari funkciju odvraćanja neprijatelja od agresije, mada bi mu bilo potrebno jasno vođstvo i pravac“, kaže Hol.

On takođe ističe potrebu za unapređenje nuklearnih sposobnosti.

Francuska i Velika Britanija poseduju nuklearno oružje, ali njihov zajednički broj mnogo je manji u poređenju sa ruskim arsenalom.

Evropske zemlje već prave vojne planove za odbijanje prvobitnih napada i omogućavanje brze mobilizacije, ali Hol kaže da nije siguran da li to može da se održi na duže staze.

‘Katastrofalni’ raskid?

Američka vojska redovno sprovodi bilateralne i multilateralne vežbe sa evropskim saveznicima koje pomažu da se razvije taktika i unapredi interoperativnost (sposobnost vojnih snaga da operišu zajedno).

Prisustvo u NATO daje američkoj vojsci lak pristup mnogim bazama u Evropi.

„Bez NATO, Sjedinjene Američke Države bi morale da potpisuju sporazume o odbrambenoj saradnji na bilateralnoj osnovi da bi mogle da operišu u tim zemljama“, kaže Tausig.

Tausig ističe da SAD već imaju zasebne sporazume sa mnogim evropskim zemljama, ali će možda morati da potpišu nove sporazume sa zemljama sa kojima nemaju sporazum o saradnji u domenu odbrane.

Ali ona priznaje da će bilo kakav Trampov potez kojim bi ispunio pretnje o povlačenju iz NATO imati podjednako vojne kao i političke posledice.

„Politički gledano, raskid između Amerike i saveza bio bi katastrofalan po transatlantsko jedinstvo i odvraćanje od agresije koje NATO predstavlja za Rusiju i druge neprijatelje“. upozorava Tausig.

Pored garancija za bezbednost, savez je takođe generisao mnogo dobre volje za SAD u Evropi, kaže ona.

„Ne smemo zaboraviti da je jedini put kad je aktiviran Član 5 NATO-ovog kolektivnog odbrambenog mehanizma bio da bi se odbranile Sjedinjene Američke Države, u velikoj meri zbog američkog kredibiliteta kao pouzdanog saveznika u NATO.“

Član 5 bio je aktiviran posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine

Hol podozreva da bi Tramp mogao da koristi pretnju povlačenjem iz NATO kako bi iznudio ustupke u ključnim oblastima kao što su Grenland (za koji kaže da ga želi iz razloga nacionalne bezbednosti) ili trgovina.

Hol dodaje da bi bilo kakvo povlačenje bilo loše za obe strane.

„To bi razbilo posleratno prihvatanje nedeljivosti evroatlantske bezbednosti.

„Bila bi to objava da evropska bezbednost više nije u interesu SAD i da promena u dinamici evropske bezbednosti ne utiče na američke interese.“

• Može li se u 21. veku biti izvan vojnih saveza
• Astronomska trošenja na vojske ugrožavaju životnu sredinu na Zemlji
• Kako Tramp može da ‘uzme’ Grenland
• Ruski uslovi za mir: Jake sile kao garant bezbednosti Ukrajine, NATO nikako
• Šta je NATO i zašto mu Moskva ne veruje
• Superoružje za koje Putin tvrdi da mete pretvara u pepeo i prah

!function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+”_d”]=s[r+”_d”]||[],s[r]=function(){s[r+”_d”].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&s[r].sources.indexOf(c)<0){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c)}}(window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/fullTracker.min.js","s_bbcws");s_bbcws('setStory', {'origin': 'optimo','guid': 'cevkvpvkjweo','assetType': 'article','pageCounter': 'serbian.articles.cevkvpvkjweo.lat.page','title': 'Može li NATO da bude ubedljiva sila bez Amerike','author': 'Svaminatan Nataradžan – BBC Svetski servis','published': '2026-04-27T16:06:54.913Z','updated': '2026-04-27T16:06:54.913Z'});