Nemačka: Dronovi umesto Tomahavka?

Zapravo je izgledalo da je pitanje raketa srednjeg dometa već rešeno: dok Nemačka sama ne nabavi takvo oružje, trebalo je da pomognu Sjedinjene Države. Američke krstareće rakete tipa Tomahavk trebalo je da budu raspoređene u Nemačkoj. Sa dometom do 2500 kilometara, ove krstareće rakete bi u slučaju potrebe mogle da dosegnu rusku teritoriju. Poređenja radi: Taurus, kojim raspolaže Bundesver, ima maksimalni domet od 500 kilometara.

O raspoređivanju su se 2024. godine dogovorili tadašnji nemački kancelar Olaf Šolc (SPD) i američki predsednik Džo Bajden. Ono je trebalo da počne ove godine i da premosti period dok ne budu razvijena uporediva evropska oružja. Međutim, od toga sada neće biti ništa. Američki predsednik Donald Tramp, koji nije blagonaklon prema saveznom kancelaru Fridrihu Mercu nakon njegove kritike rata protiv Irana, poništio je plan svog prethodnika — uz već najavljeno povlačenje najmanje 5000 američkih vojnika iz Nemačke.

Za ministra odbrane Borisa Pistorijusa (SPD), otkazivanje raspoređivanja raketa srednjeg dometa znači da nemačko vojno odvraćanje postaje nedovoljno.

Sjedinjene Države nisu planirale da u Nemačkoj rasporede samo krstareće rakete Tomahavk, već i protivvazdušne rakete tipa SM-6, kao i hipersonično oružje koje može da savlada velike udaljenosti višestrukom brzinom zvuka.

Ovom kombinacijom naoružanja američka vojska bi mogla da zapreti preciznim udarima velikog dometa, kakve Nemačka sa sopstvenim sistemima do sada nije u stanju da izvede. Planirano raspoređivanje trebalo je da bude protivteža ruskom arsenalu.

Rusija je u eksklavi Kalinjingrad, nekadašnjem Kenigsbergu, rasporedila rakete Iskander, koje mogu biti opremljene nuklearnim bojevim glavama. Odatle bi mogle da dosegnu bilo koju tačku u Nemačkoj i velike delove Evrope. Tome treba dodati i ruske rakete srednjeg dometa tipa Orešnik u Belorusiji, koje takođe mogu biti opremljene nuklearnim bojevim glavama.

Ministar odbrane Boris Pistorijus sada traži načine da se ta praznina brzo popuni. Naglasak je na „brzo“. Prema novoj vojnoj strategiji, Bundesver treba ubrzano da bude osposobljen za izvođenje takozvanih „Deep Precision Strikes“, odnosno preciznih udara duboko u pozadini neprijatelja, sa velike udaljenosti. „Potencijalne mete mogu biti komandna mesta, aerodromi, logistička čvorišta ili fabrike oružja“, navodi se na sajtu Ministarstva odbrane.

Rakete srednjeg dometa su retkost u Evropi

Potez Bele kuće još jednom pokazuje da je u pojedinim ključnim stubovima odbrane Evropa i dalje zavisna od Vašingtona. Istina, Nemačka zajedno sa evropskim partnerima radi na razvoju sopstvenog oružja srednjeg dometa u okviru inicijative „European Long-Range Strike Approach“, skraćeno ELSA. Međutim, očekuje se da ovo oružje neće biti dostupno pre sredine tridesetih godina ovog veka.

To je prekasno, smatraju bezbednosni krugovi. Vojni ekspert i politički savetnik Niko Lange napisao je na mreži Iks (X): „Da bi se konačno popunila praznina u odvraćanju i izbegla mogućnost ucene ruskim raketama — sada je to moguće samo ubrzanim uvođenjem sopstvenih krstarećih raketa stacioniranih na kopnu, proizvedenih u Nemačkoj i nezavisnih od Sjedinjenih Država."

Rat protiv Irana smanjuje zalihe američke vojske

Međutim, u Ministarstvu odbrane za sada nema govora o tome. Tamo se razmatra kupovina skupih Tomahavka iz SAD. Ipak, američke oružane snage trenutno i same imaju povećane potrebe: u ratu protiv Irana ispalile su hiljade raketa, među njima i krstareće rakete Tomahavk. Smatra se malo verovatnim da proizvodni kapaciteti mogu da pokriju i prodaju inostranstvu.

Ipak, Pistorijus želi da pokuša sve: tokom posete Vašingtonu krajem maja namerava da pokrene pitanje nemačkog interesa za kupovinu. „Zvaničan zahtev Amerikancima podneli smo još pre godinu i po dana, odnosno zahtev za mogućnost uvoza, odnosno kupovine Tomahavka. Na taj zahtev još nema odgovora“, rekao je nedavno socijaldemokratski političar za Drugi nemački televizijski program. „Ali, iskreno govoreći, s obzirom na trenutnu situaciju u svetu, ne gajim previše nade.“ Pored Tomahavka, Nemačka bi želela da kupi raketni lanser „Tifon“ američkog vojnog giganta Lokid Martin. Ni na to Pentagon do sada nije odgovorio.

Drugi način da se praznina u sposobnostima makar delimično zatvori mogli bi da budu dronovi velikog dometa. Oni jesu manje razorni od, na primer, krstarećih raketa Tomahavk, ali su zato znatno jeftiniji za proizvodnju. Nemačka planira da takvo oružje proizvodi zajedno sa Ukrajinom. Fokus je na zajedničkom razvoju „najmodernijih bespilotnih sistema svih dometa, posebno u oblasti deep strike“, naglasio je Pistorijus u ponedeljak (11.05.) tokom posete Kijevu. Govorio je o dronovima dometa do 1500 kilometara.

Ukrajina, koja se od februara 2022. brani od ruskog napada, smatra se svetskim liderom u ratovanju dronovima. Sredinom aprila Nemačka i Ukrajina su tokom međuvladinih konsultacija u Berlinu dogovorile tešnju saradnju u oblasti odbrane. Saradnja na sistemima oružja velikog dometa predstavlja zanimljiv obrt: nakon što je Nemačka odbila da u okviru vojne pomoći Ukrajini isporuči krstareće rakete Taurus, dve zemlje sada žele da sarađuju na proizvodnji oružja koje može da pogađa ciljeve na još većim udaljenostima.