Nije samo nafta: Biološka prijetnja svijetu zbog blokade Ormuskog moreuza

Kad ovi brodovi ponovo počnu da plove do njihovih odredišta širom svijeta, biolozi kažu da može do dođe „masivnog super širenja morskih bioinvazivnih vrsta“

Zatvaranje Ormuskog moreuza je „ekološka katastrofa u najavi“ i „beskrajna pretnja po međunarodnu biološku bezbednost“, upozorio je tim morskih biologa u izveštaju objavljenom u časopisu Biološke invazije.

Budući da su brodovi mesecima u mestu, naučnici kažu da je to dalo invazivnoj vrsti do sada neviđenu količinu vremena da se prikače na njih.

Kad ovi brodovi ponovo počnu da plove do njihovih odredišta širom sveta, biolozi kažu da može do dođe „masivnog super širenja morskih bioinvazivnih vrsta“.

U Persijskom zalivu je od februara bilo zaglavljeno oko 1.500 brodova, uz još stotine plovila u Omanskom zalivu, procenjuju naučnici u ovom izveštaju.

Od prvih napada SAD i Izraela na Iran 28. februara, Teheran je efikasno blokirao Ormuski moreuz kroz koji obično prolazi oko petine svetske nafte i tečnog prirodnog gasa.

Iran i Oman trenutno pregovaraju o otvaranju Ormuskog moreuza i njegovoj kontroli, a portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova kaže da je sporazum „u završnoj fazi“.

Ormuski moreuz mesecima je tačka trvenja Irana i SAD-a.

Jednu od tačaka sporazuma, tačnije Memorandumu o razumevanju koji su Vašington i Teheran postigli sredinom juna, Iran tumači kao zeleno svetlo koje mu daje uticaj na upravljanje ovim ključnim pomorskim koridorom.

Mnogi morski mikrobi, alge i beskičmenjaci veoma brzo se lepe za brodove i na njima rastu kad plovila prestanu da se kreću na duži period.

„Postoji čitav dijapazon organizama, obično beskičmenjaka algi, koje zovemo sesilnim ili nepokretnim.

„Živote proživljavaju prilepljeni za neku površinu“, objašnjava glavni autor i morski ekolog Mario Tamburi sa Univerziteta u Merilendu, u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

On je objavio upozorenje zajedno sa naučnicima iz Amerike, Argentine, Portugala, Saudijske Arabije, Novog Zelanda, Finske, Južnoafričke Republike, Kanade i Izraela.

Svaki put kad postavite neku novu konstrukciju u more, prvo će je naseliti bakterije i drugi mikrobi koji se pretvaraju u mikropski biofilm, objašnjava Tamburi.

„Taj biofilm potom kolonizuju spore makroalge kao što su morske alge ili larve beskičmenjaka, poput prstenjaka, crva ili slični.

„Te zajednice potom rastu i šire se – zato su im potrebne čvrste površine da bi na njima živeli", dodaje.

Njegovo morsko dno uglavnom čine blato, mulj i pesak.

Čim ovi organizmi stignu do čvrste površine kao što su brodovi da se za njih zakače, oni to i urade, objašnjava Tamburi.

Zbog njegove centralne uloge u svetskim brodskim putevima, Ormuski moreuz je istovremeno mesto na koje brodovi donose ove bioobraštajuće organizme sa drugih mesta na svetu.

Ujedno je i mesto na kojem brodovi mogu da ih nakupe dok stoje.

Sad kad je zatvoren ogroman broj veoma velikih brodova je u njemu koji jako dugo ne mrda.

Istraživači opisuju situaciju kao „do sada neviđenu“ u savremenoj istoriji.

Blokada Sueckog kanala u Egiptu trajala je šest dana 2021. godine, na primer, dok je rušenje mosta u američkoj luci Baltimor izazvalo prekid saobraćaja za „šačicu brodova“ na oko 11 nedelja 2024. godine, podseća Tamburi.

Brodovi u Persijskom zalivu obično ostanu jedan do tri dana u luci pre nego što isplove, ukazuju naučnici.

Invazivne vrste mogu da se nakupe na brodovima za manje od 10 dana, dodaju.

Međunarodna pomorska organizacija preporučila je 2023. brodovima koji stoje besposleni na duže vremenske periode da preduzmu određene mere i izbore se sa bioobraštanjem pre nego što ponovo isplove.

Mnogi brodovi u Persijskom zalivu sada tamo stoje mesecima.

„Ako biste morali da osmislite najgori mogući scenario za brodsko bioobraštanje i širenje invazivnih vrsta, ne biste mogli da smislite ništa bolje od ovoga“, kaže Tamburi.

Mnogi morski beskičmenjaci i alge razmnožavaju se u reakciji na sezonske promene.

Kad je Ormuski moreuz bio zatvoren krajem februara, vode su tek počele da se zagrevaju pred letnje mesece.

„To zagrevanje često navede organizme da se razmnožavaju, množe, mreste, pronalaze nova mesta za stanovanje i nove površine na kojima će da rastu…

„Da se ovo zatvaranje desilo tokom zime, rizici bi bili manji“, objašnjava Tamburi.

Izuzetno prilagodljivi estuarski prstenjak Amphibalanus improvisus, koji se raširio svetom na brodovima i može da se nađe u Perijskom zalivu, na primer, ispušta i i do 36 larvi po odrasloj jedinki dnevno na 30 stepeni Celzijusovih, naglašavaju u izveštaju.

Pojedinačna plovila mogla su da ispuste milione larvi tokom perioda mirovanja, dodaje se.

„Radi se naprosto o veličini, razmerama i rasponu i zbog domašaja brodova koji napuštaju oblast, oni odlaze svuda“, ističe Tamburi.

Ako se ovi organizmi potom prenesu u nova staništa, oni mogu da izazovu „ogromnu“ ekološku i privrednu štetu, upozorava Tamburi.

Mogu da rasele domaće organizme i izazovu lokalna izumiranja, utiču na ribnjake i akvakulturu, i čak začepe sisteme hlađenja elektrana, dodaje on.

„Kad se invazivne vrste negde nastane, naročito u morskim sistemima, veoma ih je teško ukloniti", dodaje.

Autori izveštaja kažu da oni mogu da nose i štetne parazite i patogene, a tople vode Perijskog zaliva mogle bi da pogoduju sojevima tolerantnim na vrućine.

Ako bi se one ubacile negde drugde, mogle bi da postanu otpornije od domaćih vrsta ako temperature budu rasle u budućnosti.

Kad ovi organizmi rastu, oni povećavaju težinu broda i vuku se kroz vodu, čime ga – usporavaju.

„Brodovi na kraju moraju da troše više goriva da bi održali brzinu“, objašnjava Tamburi.

„Čak i sloj mikropskog biofilma koji raste na trupu može da vas košta dva do pet odsto goriva više.

„Ako imate teško bioobraštanje sa prstenjacima i dagnjama, moglo bi da se potroši 25 odsto više goriva", objašnjava on.

Napravljena je farba protiv obraštanja, sa toksičnim biocidima koji odbijaju ovo neželjeno morsko rastinje.

„Te farbe rade dobro kad se brodovi mnogo kreću, ali ne tako dobro kad plovila stoje na duže vremenske periode“, objašnjava Tamburi.

Zato što „naprosto budu zatrpane bioobraštanjem“.

Kad se uračunaju faktori kao što su brodski saobraćaj, vremena putovanja i ekološki uslovi, istraživači su identifikovali nekoliko luka koje bi mogle biti posebno ranjive na primanje tih novih vrsta.

U njih spadaju Džeda u Saudijskoj Arabiji, Mumbaj u Indiji, Kolombo u Šri Lanki, Singapur, Aleksandrija u Egiptu, Pirej u Grčkoj, Alhesiras u Španiji i Roterdam u Holandiji.

Luke sa sličnim ekološkim uslovima, kao što su tople, slane vode, mogle bi da budu „izuzetno podložne“, ističe Tamburi.

Naučnici kažu da bi prema idealnom scenariju, brodovi koji stoje trebalo da budu očišćeni pre nego što napuste Zaliv.

Ali čišćenje velikog broja ogromnih izuzetno obraštanih brodova je izazov.

Važno je sakupiti i rešiti se organizama kako bi se sprečilo da oni pobegnu u vodu i izbeglo krunjenje farbe protiv obraštanja koja sadrži toksine i mikroplastiku, kažu naučnici.

Moguće je očistiti brodove dok se organizmi hvataju uz pomoć tehnologije kao što je robotika, ali većina sredstava za čišćenje u vodi u Ormuskom moreuzu ne hvata otpad zato što je još relativno novo, ističe Tamburi.

Tu je i problem kapaciteta zbog pukih razmera brodova sa uznapredovalim obraštanjem, dodaje on.

Imajući u vidu razmere problema, važnost ponovnog aktiviranja brodskog saobraćaja i evakuacije zaglavljenih posada, kao i dijapazona logističkih ograničenja, naučnici kažu da je dovoljno čišćenje brodova pre polaska malo verovatno kao rešenje.

Međunarodna saradnja će biti od ključne važnosti, a luke koje očekuju brodove iz ove oblasti bi trebalo da budu spremne da ih očiste odmah po dolasku da bi se ublažio rizik od širenja invazivnih vrsta, ukazuju stručnjaci.

„Prilično smo sigurni da će biti nastanjivanja nedomaćih organizama posle ponovnog otvaranja Moreuza', kaže Tamburi.

„Neke invazivne vrste bi mogle da ostanu u pozadini – prisutne su, ali neprimetne i ne vrše krupan uticaj.

Hoće li ovo postati svetski „događaj bioinvazivnog širenja“ zavisiće manje od onoga što raste na brodovima, a više od međunarodne reakcije u budućnosti, zaključuju naučnici.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk