Orbanov poraz u Mađarskoj odjekuje širom srednje Evrope

Glavni razlog za izbornu pobedu Petera Mađara na mađarskim parlamentarnim izborima proteklog vikenda nije bio samo bes glasača zbog korupcije na visokom nivou i teške ekonomske situacije.

Njegova pobeda bila je i rezultat protivljenja Orbanovoj „neliberalnoj demokraciji“, odbacivanja njegovog udaljavanja od evropskog mejnstrima i upozorenje da se Mađarska ne približava previše orbiti Moskve.

Dva njegova najbliža saveznika – slovački premijer Robert Fico i njegov češki kolega Andrej Babiš – relativno brzo su čestitali Mađaru. Ali te čestitke bile su pažljivo formulisane i nisu baš bile pune radosti.

„Suočiti se s tako jakim protivnikom kao što je Viktor Orban, nikad nije bilo lako – ali on je ipak pridobio poverenje većine mađarskog stanovništva te nosi velike nade i očekivanja“, napisao je češki premijer Andrej Babiš o budućem mađarskom premijeru na platformi Iks. I dodao: „Ne sme da razočara.“

Njegov slovački kolega, Robert Fico, skloniji je objavljivanju dugih video-poruka i opširnih saopštenja. Ovoga put je medijima iz kabineta slovačkog premijera poslat kratak i-mejl s tri natuknice.

„U potpunosti poštujem odluku mađarskih birača“, napisao je Fico, dodajući da je „spreman na intenzivnu saradnju“ s novom vladom u Budimpešti.

Slovački prioriteti nisu se promenili

Istovremeno, Fico je istakao da se prioriteti Slovačke nisu promenili. To uključuje oživljavanje Višegradske grupe (neformalno savezništvo Češke, Mađarske, Poljske i Slovačke), zaštitu zajedničkih energetskih interesa i ponovno uspostavljanje snabdevanja ruskom naftom Slovačke i Mađarske preko naftovoda „Družba“.

To snabdevanje zaustavljeno je nakon što je Kijev tvrdio da je ruskim dronovima i projektilima napadnut jedan deo toga naftovoda na teritoriji Ukrajine.

Šteta na naftovodu uskoro bi mogla da bude uklonjena – ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je rekao da bi popravka mogla da započne narednih nedelja.

Srednja Evropa suočava se s neizvesnošću

Pažljive reakcije iz Bratislave i Praga odražavaju kako razmere političkog zaokreta u Budimpešti, tako i neizvesnost s kojom se sada suočava srednja Evropa. Jer Orban je dugo bio centralna ličnost u labavom savezništvu nacionalista i populističkih lidera.

Orban je, uostalom, zajedno s Babišem, 2024. osnovao evroskeptičnu grupu Patriote za Evropu.

Za lidere u Češkoj i Slovačkoj ishod mađarskih izbora nije samo simboličan, već je potencijalno značajan i za njihovo sopstveno političko pozicioniranje.

Šta Orbanov poraz znači za slovačkog premijera

„Najveća pretnja Rusiji je slobodna, nezavisna i demokratska Ukrajina“, kaže Martin Poliačik, bivši slovački poslanik blizak opozicionoj stranci Progresivna Slovačka. „Najveća pretnja slovačkom premijeru je proevropska Mađarska, zato što bi slovačko stanovništvo videlo da je to moguće“, izjavio je Poliačik za Dojče vele.

Orbanov poraz takođe Fici uskraćuje ključnog partnera na evropskoj sceni. Mađarski lider viđen je kao ključni posrednik, kako prema Moskvi, tako i prema Vašingtonu.

Da li je sada Fico Putinov čovek u Evropi?

Neki veruju u to da će Rusija sada punu pažnju da posveti Slovačkoj. Poliačik, međutim, sumnja u to da bi Fico mogao da nasledi Orbana kao, kako kaže, Putinov čovek u Evropi.

„On je umoran“, objašnjava svoj stav Poliačik, dodajući da Fici ujedno nedostaje i jak tim sposobnih i borbenih ljudi, kao što je to slučaj kod Orbana.

Slovački lider je zapretio da će blokirati kredit EU Kijevu u iznosu od 90 milijardi evra ukoliko Orban bude poražen, ali postoji sumnja u to da je on zaista spreman da se sam suprotstaviti ostatku Unije.

Da li će izbor Petera Mađara doneti stabilnost?

Ali ni Orbanov odlazak sa vlasti nije garancija za uspostavljanje dugoročne stabilnosti u Mađarskoj, upozoravaju analitičari. „Mislim da je trenutno zaista teško održati se na vlasti u Evropi“, kaže Poliačik. „Teško je održati svaki status kvo i sve je promenljivo“, dodaje.

Andrej Babiš se u Pragu vratio na vlast 2025. i otada je na čelu populističko-desničarske koalicije. Kritičari ističu da ta češka vlada već traži način kako da po uzoru na Orbanov model reorganizuje ključne elemente češkog liberalnog demokratskog sistema, uključujući javne medije i ulogu civilnog društva. Simpatizeri vlade – kao i sam Babiš – te tvrdnje odbacuju.

Babiš – slabija verzija Orbana

Analitičari za to vreme ističu da postoje strukturalna ograničenja onoga što Babiš uopšte može da postigne u Češkoj. „Babiš je tokom prvog mandata na mestu premijera shvatio da svoju zemlju ne može na taj način da kontroliše kao što to može Orban“, objašnjava češki politički analitičar Jindrih Šidlo.

„Orban je na vlasti bio mnogo duže, imao je vrlo različite izborne rezultate, u Mađarskoj ne postoji Senat (gornji dom u češkom parlamentu), i bio je u mogućnosti da izmeni izborni sistem u svoju korist“, kaže Šidlo za DW.

„To je nešto na čemu mu je Babiš možda zavideo, ali mislim da on sada shvata da tako što u Češkoj nije realno. Čak i izmene izbornog zakona moraju da odobre i donji i gornji dom parlamenta – ne možete to da progurate na silu“, kaže Šidlo i dodaje: „Babiš je, u tom smislu, mnogo slabija verzija Orbana.“

A što sa savezima sklopljenima sa Orbanom?

Pored nacionalne politike, Orbanov poraz bi mogao da se odrazi i na širu mrežu savezništava sklopljenih tokom protekle decenije. Andraš Lederer iz mađarskog Helsinškog odbora za ljudska prava ukazuje da je Budimpešta igrala centralnu ulogu u podržavanju istomišljenika njene vlade širom Evrope.

„Orban je svojim saveznicima pomagao politički i finansijski“, podseća Lederer u izjavi za DW. Ta podrška je podrazumevala finansiranje trustova mozgova, lobističkih grupa i medijskih inicijativa koje zagovaraju suverenističku viziju Evrope, opodseća aktivista i dodaje: „Bez Orbana na vlasti, ta mreža će se verovatno značajno smanjiti, a možda će čak i nestati.“

Može li da se oživi Višegradska grupa?

Te posledice mogle bi da se prošire i na regionalne formate saradnje poput Višegradske grupe. Ta grupa nije bila posebno aktivna otkako je ruska invazija na Ukrajinu na videlo iznela duboke podele između njenih članica.

Poljska i Češka snažno su podržavale Kijev. Mađarska pod Orbanom i Slovačka pod Ficom zauzele su daleko neprijateljskije stavove. Babiš je signalizirao zainteresovanost da se oživi Višegradska grupa i njegova vlada u Pragu već je preduzela korake da unapredi odnose sa Bratislavom.

Bez Orbana, međutim, novi mađarski lider gledaće da unapredi veze sa Briselom, a Poljska je, čini se, nezainteresovana za oživljavanje Višegradske grupe – barem do narednih izbora u toj zemlji.