Ormuski moreuz povećava rizik od povratka u otvoreni rat: BBC urednik

Prekid vatre između SAD, Izraela i Irana već četiri nedelje je na snazi i ‘starost’ počinje da se primećuje.

Rešenost Amerike i Irana da održe međusobni pritisak doveo je primirje u ozbiljnu opasnost.

Ovo je izazovni trenutak.

Primirje je otvorilo priliku za diplomatiju koja je jedno kratko vreme delovala kao da bi mogla da ostvari napredak.

Amerikanci i Iranci su se suočili za konferencijskim stolom u Islambadu, glavnom gradu Pakistana, ali su se odatle vratili praznih ruku.

Pakistanci pokušavaju da ožive taj proces, bez mnogo uspeha do sada.

I Amerika i Iran žele da postignu dogovor.

Ali imaju drugačije zamisli i drže se strogo vlastitih granica preko kojih se ne prelazi.

Sve dok jedan ili drugi, ili možda najbolje oba, ne odluče da ponude ustupke, obnovljena potpuna neprijateljstva ostaju udaljena samo jedan incident.

Više nego ikad postoji ozbiljan rizik pogrešne percepcije i pogrešne procene namere i posledica.

Oba su klasični načini na koje se krize otrgnu kontroli i ratovi eskaliraju.

Odluka Amerike da isprati dva broda kroz Ormuski moreuz proizvela je reakciju Irana.

Ovonedeljno hitno pitanje je da li će se sve završiti na tome ili će više akcije i reakcije vratiti čitavo stanje u otvoreni rat.

Kontrola nad Ormuskim moreuzom postala je centralno pitanje ove krize.

Bio je otvoren za plovidbu, bez ograničenja ili plaćanje putarine, sve do 28. februara – kad su Amerika i Izrael napali Iran.

Sada je Iran demonstrirao kako njegovo zatvaranje može da znači sve, od ofanzivnog oružja do načina da se podignu prihodi i polise osiguranja.

Ove nedelje iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči rekao je poslanicima da neće biti povratka na stari status kvo.

Amerika ne može da dozvoli Iranu da pretvori Ormuski moreuz u vlastite domaće vode koje teheranski režim može da kontroliše i koristi za naplaćivanje miliona u putarinama prevoznicima, a da ne prizna da je taktička pobeda nad iranskim oružanim snagama zapravo postala strateški poraz.

Zatvaranje moreuza ima ekonomske posledice po čitav svet.

Koliko on bude ostao zatvoren odrediće koliko će teške posledice rata biti po ljude širom sveta.

Nestašice nafte i gasa, kao i helijuma za visokotehnološku industriju i sirovine za veštačko đubrivo, imaju sve teže posledice po milione ljudi daleko od ratne zone.

Kriza veštačkog đubriva rizikuje da izazove glad u zemljama koje nemaju stabilne zalihe hrane.

Motivi američke predsednika Donalda Trampa, deklarisani i nedeklarisani, uvek su složeni i promenljivi.

On koristi društvene mreže da pokuša da ubedi naftne trgovce da ne dižu cenu benzina za američke vlasnike automobila.

Sigurno je nezadovoljan izdržljivošću i rešenošću iranskog režima da pruži otpor koliko god da bola Amerika i Izrael nanesu zemlji.

Režim spreman da puca na vlastite građane na ulicama zato što protestuje, kao što su snage bezbednosti Iranske Republike ponovo učinile u januaru, neće se previše brinuti o ratu koji vode protiv njeg, makar dok to ne bude počelo da utiče na njihovo održanje na vlasti.

Trampovo nezadovoljstvo rezultat je njegovih vlastitih ishitrenih odluka da pođe u rat pretpostavljajući da će doći do lake pobede, ne promislivši posledice onoga što će se desiti i šta raditi ako ne bude bilo lako.

Amerika je demonstrirala silu svoje izuzetno efikasne vojske, ali predsednikovo promenljivo donošenje odluka ostavilo je zemlju u strateškom ćorsokaku.

Trampova odluka da izda naređenje da američka mornarica isprati par brodova kroz moreuz nije povratila slobodu plovidbe.

Kroz moreuz je prolazilo svakog dana između 40 i 60 brodova sve dok Amerika i Izrael nisu pošli u rat.

Iran pokazuje da je spreman da se vrati u rat i čak bi mogao da bude pripremljen da diktira ritam njegove eskalacije.

To je strategija prepuna rizika, ali za ljude koji su nasledili bivšeg vrhovnog vođu i sve visoke vođe koje su ubili Amerika i Izrael, to je rizik vredan preduzimanja.

Čini se da su od svih suseda iz Persijskog zaliva, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) glavna meta Irana.

Kao odgovor na to, Ujedinjeni Arapski Emirati su samo učvrstili savezništva sa Amerikom i Izraelom.

Izraelci su poslali antiraketni sistem Gvozdena kupola u Ujedinjene Arapske Emirate, i vojnike da upravljaju njim, što je značajan gest koji su odbili da ponude Ukrajini.

Pogledajte video: Srpski kapetan Srđan Janković o prolasku kroz Ormuski moreuz

Iranska odluka da gađa emiratsku luku Fudžairu je značajna.

Ona se nalazi na malom parčetu obale Ujedinjenih Arapskih Emirata iza Ormuskog moreuza, gledajući na Omanski zaliv.

Fudžaira je krajnja stanica naftovoda koji omogućava Ujedinjenim Arapskim Emiratima da izvoze naftu bez prolaska kroz Ormuski moreuz i ima ogromne naftne skladišne objekte.

To je čini strateški i ekonomski vitalnom za Emirate.

Oni su duboko zabrinuti zbog narednog poteza Irana.

Uprkos snažnim javnim upozorenjima Teheranu, i sposobnim oružanim snagama, Emirati i dalje preferiraju da ostanu van direktnih napada na Iran.

Ta politika možda neće preživeti posle okončanja primirja.

Na duže staze, oni troše više milijardi na američka oružja.

Tramp deluje kao da i dalje veruje da će iranski režim pokleknuti pred američkim pritiskom i vojnom silom.

On bi voleo da može da iznedri sporazum, ali neće prihvatati onakav za koji će njegovi kritičari reći da nije jednako dobar kao nuklearni sporazum koji je postao najveće spoljnopolitičko dostignuće predsednika Baraka Obame.

Tokom njegovog prvog mandata, Tramp se ratosiljao tog sporazuma, poznatog kao JCPOA, uz značajni podsticaj izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

On ga je zamenio politikom koju je nazvao „maksimalnim pritiskom“ a koja je uspela da spreči Iran da obogaćuje uranijum.

Sada izgleda kao da je gurnula Ameriku i Iran na put u rat koji nema lakih izlaza.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Rekordna cena nafte: Kako lančana reakcija pogađa svakodnevni život
• Šta znači izlazak Ujedinjenih Arapskih Emirata iz OPEK-a i zašto je važan za svet
• Šest razloga zašto će svetska kriza trajati duže od rata na Bliskom istoku
• BBC u Teheranu: Novca sve manje, u vazduhu lebdi opasnost od nastavka rata
• Ormuski moreuz: Jesu li pomorske blokade uspevale kroz istoriju
• Četiri moguća scenarija ishoda američkog rata protiv Irana
• BBC sa čovekom iza moćne iranske lego propagande

!function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+”_d”]=s[r+”_d”]||[],s[r]=function(){s[r+”_d”].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&s[r].sources.indexOf(c)<0){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c)}}(window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/fullTracker.min.js","s_bbcws");s_bbcws('setStory', {'origin': 'optimo','guid': 'cy42818nzejo','assetType': 'article','pageCounter': 'serbian.articles.cy42818nzejo.lat.page','title': 'Ormuski moreuz povećava rizik od povratka u otvoreni rat: BBC urednik','author': 'Džeremi Bouen – BBC urednik','published': '2026-05-06T05:11:56.978Z','updated': '2026-05-06T05:11:56.978Z'});