Ormuski morez: Jesu li pomorske blokade uspevale kroz istoriju

Prošao je još jedan vikend zbrke oko Ormuskog moreuza.

Dok je na snazi krhko primirje, iranski ministar spoljnih poslova saopštio je 17. aprila da je moreuz „potpuno otvoren tokom preostalog perioda prekida vatre (postignutog 8. aprila)“ za trgovačke brodove.

Ali samo dan kasnije, Teheran je promenio odluku i ponovo zatvorio moreuz, nezadovoljan zato što su Sjedinjene Američke Države nastavile pomorsku blokadu iranskih luka.

Veliki broj tankera tada je prijavio da su iranski brodovi otvarali vatru na njih ili da su im naredili da otplove iz Ormuskog moreuza.

Odluka Amerike da uvede vlastitu blokadu vratila je u žižu javnosti jednu od najstarijih alatki prinude u ratna vremena: presecanje pomorskih puteva radi slabljenja ekonomije, narušavanja trgovine i prisiljavanja neprijatelja da promeni odluke ili se povinuje zahtevima.

Iako takve mere mogu da budu efikasne kao vid pritiska, istorija pokazuje da je njihov širi uticaj mnogo složeniji.

U nekim slučajevima, pogotovo tokom dva svetska rata, pomorske blokade odigrale su značajnu ulogu u narušavanju sposobnosti zemlje da održi vođenje sukoba.

U drugima, poput blokada u Gazi i Jemenu, produbile su humanitarne krize a da nisu dovele do trajnih političkih ishoda.

Britanska blokada Nemačke u Prvom svetskom ratu

Japanska zavisnost od pomorskih linija snabdevanja učinila je ovu zemlju posebno ranjivom na blokadu.

Kao ostrvska zemlja, ona se oslanjala na pomorske puteve za uvoz nafte, sirovina i hrane, i za snabdevanje vlastitih vojnih snaga širom Pacifika.

Od 1943. godine, američke podmornice sve su više gađale japanske trgovačke brodove, dok su kasnije operacije miniranja iz vazduha, naročito Operacija izgladnjivanje, dodatno narušile ključne pomorske rute.

Poslednjih godina rata, japanska trgovačka flota bila je uglavnom uništena.

Posleratna procena sugeriše da je ovaj kolaps bio krupan faktor u slomu njene ratne privrede.

Za razliku od Nemačke, Japan nije imao značajnih kopnenih ruta da bi umanjio taj pritisak.

Iako je njegova predaja bila rezultat brojnih faktora, među kojima i bacanje atomskih bombi i ulazak Sovjetskog Saveza u rat, presecanje pomorskih linija snabdevanja odigralo je ključnu ulogu.

Pogledajte video: Koliko su delotvorne sankcije prema nekoj zemlji

‘Pomorski karantin’ Kube 1962.

Kubanska raketna kriza ilustruje različitu upotrebu pomorskog pritiska.

Sjedinjene Američke Države namerno su izbegavale da nazovu akciju blokadom, umesto toga koristeći izraz „karantin“ kako bi zaobišle pravne posledice.

Pod predsednikom Džonom Kenedijem, američke mornaričke snage poslate su da spreče da sovjetska vojna oprema stigne do Kube.

Cilj je bio ograničen i precizan: da se zaustavi dalje razmeštanje raketa i stvori ‘poluga’ za pregovore sa Moskvom.

Operacija je trajala manje od mesec dana i funkcionisala je uglavnom kao odvraćanje.

Posle iračke invazije na Kuvajt 1990, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uveo je sveobuhvatne sankcije, u koje su spadale i mere nadzora i ograničavanje pomorskog saobraćaja.

Ove kontrole, na snazi tokom čitavih 1990-tih i ranih 2000-tih, postale su važan deo napora za ekonomsko izolovanje Iraka i njegovo prisiljavanje da se povinuje međunarodnim zahtevima.

Iako je pristup Iraka moru bio ograničen, pomorska blokada je odigrala ulogu u zaustavljanju uvoza nafte.

Međutim, kopnene rute su u izvesnoj meri omogućile izbegavanje sankcija, smanjivši uticaj same blokade.

U praksi, ove mere bile su najefikasnije kad su bile kombinovane sa širim sankcijama i vojnim pritiskom.

Sankcije na moru protiv bivše SR Jugoslavije

Blokada Pojasa Gaze, koja je na snazi od 2007. godine, deo je šireg sistema ograničenja kretanja, trgovine i pristupa resursima.

Njena pomorska komponenta – pooštrena od 2009. godine – igrala je ključnu ulogu u ograničavanju pristupa moru.

Izrael tvrdi da su mere neophodne kako bi se sprečilo šverc oružja.

Humanitarne organizacije tvrde da su one ozbiljno narušile privredu i životne uslove u palestinskoj enklavi.

Pravni status blokade ostaje sporan.

U savetodavnom mišljenju iz 2024. godine, Međunarodni sud pravde istakao je stalnu zabrinutost zbog situacije na palestinskim teritorijama.

Uprkos godinama ograničenja, blokada nije sprečila ponovljene cikluse nasilja na teritoriji. Iako je održala pritisak, nije donela trajnu bezbednost niti političko rešenje.

• Ključne lekcije iz istorije: Da li je Iran Trampova Suecka kriza
• Ima li Tramp izlaznu strategiju iz rata protiv Irana
• Tri pitanja u srži spora Trampa i pape Lava Četrnaestog

Saudijska blokada Jemena

Od 2015, koalicija predvođena Saudijskom Arabijom uvela je ograničenja u luke i vazdušni prostor Jemena, a cilj je bio da ograniči protok oružja do snaga Huta.

Jemen se umnogome oslanja na uvoz, tako da su ove mere imale direktnog uticaja na civile.

Ujedinjene nacije iznova upozoravaju na rizik od gladi, nestašice goriva i pritiska na zdravstvene sisteme.

Trebalo je da mehanizmi inspekcije dovedu u ravnotežu zabrinutost zbog bezbednosti u vezi sa humanitarnim potrebama, ali odlaganja su često omela snabdevanje.

Blokada je pojačala pritisak na jemenske Hute, ali nije dovela do odlučujućeg ishoda.

Umesto toga, doprinela je produbljivanju humanitarne krize i izazvala stalne kritike međunarodne zajednice.

Pogledajte video o blokadi Ormuskog moreuza

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Bab el-Mandeb: Druga ključna brodska ruta na Bliskom istoku koja može da bude blokirana
• Šest razloga zašto će svetska kriza trajati duže od rata na Bliskom istoku
• Četiri moguća scenarija ishoda američkog rata protiv Irana

!function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+”_d”]=s[r+”_d”]||[],s[r]=function(){s[r+”_d”].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&s[r].sources.indexOf(c)<0){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c)}}(window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/fullTracker.min.js","s_bbcws");s_bbcws('setStory', {'origin': 'optimo','guid': 'c9qd95xe355o','assetType': 'article','pageCounter': 'serbian.articles.c9qd95xe355o.lat.page','title': 'Ormuski morez: Jesu li pomorske blokade uspevale kroz istoriju','author': 'BBC na persijskom','published': '2026-04-20T09:04:27.083Z','updated': '2026-04-20T09:04:27.083Z'});