Osjećaj gladi umije da prevari: Kolike treba da vam budu porcije

S obzirom na to da smo izloženi sve primamljivijim ponudama prehrambene industrije, kako možemo da sačuvamo zdrave navike i izbjegnemo prejedanje?

Gazirana pića u ogromnim čašama i bocama, veći burgeri, tanjiri prepuni hrane.

Tokom poslednjih 50 godina u nekim delovima sveta porcije su postajale sve veće i veće, a uporedo su rasle i stope gojaznosti.

S obzirom na to da smo izloženi sve primamljivijim ponudama prehrambene industrije, kako možemo da sačuvamo zdrave navike i izbegnemo prejedanje?

Ova promena bila je posebno izražena u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), gde su porcije počele da se povećavaju 1980-ih, jer su ljudi češće obedovali izvan kuće i jače konkurencije među restoranima.

„Ako bi jedna kompanija, recimo restoran koji služi paste, nudila malu porciju testenine, a druga veću, ljudi su želeli da idu tamo gde dobijaju veću", ukazuje Lisa Jang sa Univerziteta u Njujorku za emisiju Lanac ishrane (The Food Chain).

„Hrana je bila veoma, veoma jeftina, a kada je povoljna, proizvođačima se isplati da vam daju duplo više za malo veću cenu.

„Vi mislite da ste dobili odličnu ponudu, a oni zarađuju više", objašnjava ona.

Slični trendovi prisutni su i u zemljama u razvoju, kao što je Brazil, kaže Marle Alvarenga sa Univerziteta u Sao Paulu.

„To se uglavnom odnosi na pakovanu i prerađenu hranu.

„Ne viđamo veće porcije pirinča i pasulja ili ribe i brašna od manioke, koji su naše tradicionalne namirnice", kaže ona.

Razlog ovog trenda je uglavnom amerikanizacija prehrambenog sektora, ukazuje Jang.

„Kako se američka hrana, poput Mekdonaldsa i određenih čokoladica, širi u druge zemlje, tako rastu veličine porcija.

„A kada jedete ultraprerađenu hranu, unosite i dodatnih 500 kalorija".

Jedan od najdoslednijih zaključaka istraživanja jeste da ljudi pojedu više kada im se serviraju veće porcije, kaže psiholog sa kojim smo razgovarali.

Kada dobiju duplo veću porciju, ljudi pojedu oko 35 odsto više hrane, zaključak je jedne analize.

„Nije reč samo o tome da ljudi pojedu sve što je u tanjiru, jer često ne pojedu baš sve, ali znamo da povećanjem porcije raste i ukupna količina hrane koju na kraju unesu", kaže profesor Leni Vartanijan sa Univerziteta Novog Južnog Velsa u Sidneju, u Australiji.

Veliki deo problema je što je veoma teško proceniti koja je prava količina hrane, jer naši osećaji gladi i sitosti nisu naročito pouzdani, kaže profesor.

Kada nismo sigurni, veličina porcije je pokazatelj kojim se vodimo.

„Retke su situacije da smo izrazito gladni ili potpuno siti, uglavnom smo negde između i tada na nas lako utiču razni spoljašnji činioci", kaže profesor Vartanijan.

Nekada se verovalo da bi jednostavno rešenje moglo da bude smanjenje veličine tanjira.

Ideja je bila da manji tanjiri jednostavno mogu da prime manje količine, a istovremeno stvaraju vizuelnu iluziju.

Ako istu količinu hrane stavite na manji tanjir, ona deluje kao veća porcija, pa biste mogli da imate osećaj sitosti i pojedete manje.

Međutim, ovu teoriju ne potvrđuju istraživanja.

„Sama veličina tanjira nema uticaj na količinu hrane koju ljudi pojedu.

„Ono što je zaista važno jeste da li je dostupna dodatna hrana", kaže Vartanijan, stručnjak za psihologiju ishrane i telesnu težinu.

Ako je posuda sa hranom nadohvat ruke na stolu, ljudi će sipati još hrane ako to žele, bez obzira na veličinu tanjira.

Ono što bi ljudi zapravo trebalo da rade jeste da odvoje porciju, a ostatak hrane sklone van vidokruga.

„Sklonite hranu na mesto koje vam nije lako dostupno", kaže profesor.

Stručnjaci kažu da je najvažnije da obratite pažnju na osećaj gladi i postanete svesniji onoga što jedete.

„Ljudi ne obraćaju pažnju na ono što im je u tanjiru i ne osluškuju osećaj gladi.

„Ne obraćaju pažnju ni na to da li su siti", kaže Lisa Jang.

Ljudi bi trebalo i da budu svesni da možda imaju „iskrivljenu percepciju porcija", jer dostupnost većih porcija menja ono što smatramo normalnom količinom hrane.

„Moj savet je da obratite pažnju. Pogledajte deklaraciju i kolika je preporučena porcija.

„Pokušajte da razumete šta prehrambena industrija radi pomoću marketinga i drugih trikova", savetuje Marle Alvarenga, stručnjakinja za navike u ishrani.

„Ako jedete celovite namirnice poput jabuke ili nečega što nije upakovano, količina koju pojedete nije toliko važna jer je to zdrava hrana", kaže Jang.

Ali ako uzmete proizvod koji ima deklaraciju, na njoj piše šta je standardna porcija, na primer da pakovanje sadrži četiri porcije.

Treba da izvadite tu količinu iz pakovanja i vidite kako ona izgleda u poređenju sa onom koju zaista pojedete.

„Ljudi će reći: 'Za doručak pojedem samo malu činiju pahuljica.'

„Ali kada ih zamolite da sipaju količinu koju inače jedu i uporedite je sa standardnom porcijom navedenom na deklaraciji, ispostavi se da unose tri puta više hrane", kaže ona.

„Naspite tu standardnu porciju i dobro je pogledajte.

„Zatim se zapitajte: 'Koliko takvih porcija imam na tanjiru ili u činiji?'

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk