Otvorene liste – svi ih traže, niko ih ne uvodi

<!—->

Da zakone koji zahtijevaju širok politički konsenzus ne bi trebalo pisati u partijskim prostorijama, već unutar Skupštine, stav je nekadašnjeg člana Državne izborne komisije Damira Suljevića.

“Mislim da je dobro da postoje takve vrste inicijativa od strane različitih političkih partija i da svaka od njih nudi različita rješenja. Međutim, pitanje je koliko su te iste partije u mogućnosti da sjutra obezbijede neophodnu većinu za donošenje tih rješenja”, kazao je Suljević.

Da bi o predlozima DPS-a i URE trebalo raspravljati u okviru matičnog odbora, te da bi mogli biti dobra polazna osnova za ulazak u pregovore, smatra i pravnik Boris Marić.

“Držim da bi partije centra i dominantno građanske partije, koje su i dominantne u crnogorskom parlamentu, mogle ozbiljno da porazgovaraju o određenim modalitetima i dolasku do nekog kompromisnog rješenja, da uđemo sa preferencijalom u izbore, odnosno opšte izbore 2027. godine, znači sa određenom mogućnošću da mi, kao građani, intervenišemo na izborne liste”, kazao je Marić.

Za Suljevića je URE-in predlog prihvatljivija opcija za izbore, jer na taj način, kaže, male političke partije neće rasipati neupotrijebljene preferencijalne glasove. Pohvaljuje i afirmativnu akciju za Rome, ali napominje da je za ovaj izborni ciklus već kasno.

“Kasno je da se o njima raspravlja u okviru skupštinskog odbora, kasno je da se o njima raspravlja i na samom plenumu. Vjerujem da je prostor za raspravu bio unutar odbora, za sveobuhvatnu izbornu reformu i unutar radne grupe u okviru tog odbora, kako bi se došlo do rješenja za koja bi se mogla obezbijediti široka politička podrška”, rekao je Suljević.

I Marić smatra da otvorene liste podrazumijevaju mnogo hrabriji iskorak i veću intervenciju na izbornom zakonodavstvu od ponuđenih rješenja.

“To su relativno minimalne intervencije, ali jeste jedan iskorak u smislu da mi, kao građani, možemo intervenisati deset puta na nekoj izbornoj listi za koju građanin da podršku od 81 predloženog partijskog kandidata. Partije i ovim predlozima zadržavaju dobar dio partijskog monopola kada je određivanje poslaničkih i odborničkih mandata na dnevnom redu, ali u svakom slučaju možemo ga tretirati kao iskorak”, rekao je Marić.

Zaključuje i da bi izborna reforma morala biti nastavljena kako bi se išlo ka individualnim kandidaturama, shodno preporukama međunarodne zajednice, te da preostaje još mnogo posla.