Palantir: Može li Nemačka bez tog američkog softvera?

Oko Palantira se mišljenja već dugo razilaze. U očima njegovih zagovornika i protivnika, globalno traženi analitički alati ove američke kompanije izlistane na berzi ili su čudesno oružje ili đavolja posla. U tom kontekstu jedan medijski izveštaj izaziva pažnju: prema informacijama lista Zidiojče cajtung (Süddeutsche Zeitung, SZ) te programa javnog servisa NDR-a i WDR-a, Savezni zavod za zaštitu ustavnog poretka (BfV) navodno se odlučio protiv Palantira.

Zvanično nema ni potvrde ni demantovanja

Navodno je ova domaća obaveštajna služba umesto toga kupila proizvod francuske kompanije ChapsVision. Međutim, za to nema zvanične potvrde – ni od softverske kompanije ni od BfV-a. Portparol nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova rekao je da se Zavod za zaštitu ustavnog poretka načelno ne izjašnjava o obaveštajnim saznanjima ili aktivnostima.

Obrazloženje: „To bi moglo predstavljati bezbednosni problem; omogućilo bi zaključke o načinu rada BfV-a. Ne postoji fokus na određenog proizvođača.“

Softver za borbu protiv špijunaže i terorizma

Koja god kompanija – bila ona iz SAD-a ili Francuske – dobije ili će dobiti ovaj posao, o tome će se odlučiti na osnovu sposobnosti analitičkih alata. Zavodu za zaštitu ustavnog poretka potrebni su takvi snažni programi za borbu protiv špijunaže i terorizma, kao i za nadzor svih oblika političkog i verskog ekstremizma.

Za sve to nemačka domaća obaveštajna služba, prema rečima njenog predsednika Sinana Selena, želi da proširi „okvir alata". Na tome insistiraju i druge bezbednosne službe, pre svega Savezna obaveštajna služba (BND), zadužena za spoljnu obaveštajnu delatnost, te Savezni kriminalistički zavod (BKA).

Nemačka vlada planira zakonske reforme

Kako bi se proširile tehničke sposobnosti i operativna ovlašćenja obaveštajne službe, potrebne su opsežne zakonske reforme. Savezna vlada već duže radi na nacrtima koji potom moraju biti upućeni parlamentu. Poslanici u Bundestagu imaju poslednju reč.

Kontroverzni su, između ostalog, upotreba veštačke inteligencije (AI) i softvera za prepoznavanje lica. Opoziciona stranka Levica načelno odbacuje takve planove. Portparolka ove stranke za unutrašnju politiku, Klara Binger, u razgovoru za DW ističe da je zamenjivanje američkog francuskim softverom zapravo isti sadržaj, samo drugo pakovanje.

„Stvarni problem nije poreklo softvera, nego njegova logika: automatizovano povezivanje i profilisanje ogromnih količina podataka od strane tajne službe.“ Binger, pozivajući se na odgovarajuće smernice Saveznog ustavnog suda, traži jasne zakonske odredbe sa uskim granicama i efikasnom kontrolom. „Inače se krše osnovna prava.“

Ono što se danas prodaje kao „digitalni suverenitet" sutra bi moglo postati alat autoritarnih snaga, upozorava poslanica Levice.

Uspešna ustavna tužba

Društvo za građanske slobode (GFF) već je više puta podnosilo tužbu zbog neograničene upotrebe Palantira u nemačkim bezbednosnim službama. Njihova ustavna tužba protiv policijskog zakona savezne pokrajine Hesen bila je uspešna 2023. godine. U suštini je tada zabranjena automatska analiza podataka bez konkretnog povoda.

Nakon toga zakon je, doduše, reformisan, ali prema mišljenju GFF-a nedovoljno. Zato je ova organizacija 2024. ponovo podnela ustavnu tužbu. Godinu kasnije usledila je još jedna protiv savezne pokrajine Bavarske. O obe tužbe Savezni ustavni sud tek treba da odluči.

Kritika netransparentnosti: „Ti alati su crne kutije"

Franciska Gerlic pravno koordinira sudske postupke za GFF. Smatra ispravnim navodno odustajanje Saveznog zavoda za zaštitu ustavnog poretka od upotrebe Palantira. Ovu pravnicu izričito raduje, kako kaže u intervjuu za DW, kada nemačke vlasti promišljaju pitanje digitalnog suvereniteta i proveravaju moguće softverske proizvode.

Ali za sve proizvođače važi isto, naglašava Gerlic: „Ti alati su crne kutije. Ne znamo kako dolaze do svojih rezultata. Za nas je netransparentno šta sve mogu. Koliko duboko zadiru u osnovna prava?“

Zbog straha više ne ići na proteste?

„Bez obzira na pružaoca softvera, analize podataka predstavljaju ozbiljno zadiranje u osnovna prava“, pojašnjava stručnjakinja GFF-a. Iz podataka se može generisati novo znanje: generisanjem profila ličnosti ili procenom određenih situacija pomoću veštačke inteligencije. „To je veliki rizik, jer bi ljudi zbog grešaka ili diskriminacije mogli postati meta vlastima.“

Analitički alati mogli bi, osim toga, imati i zastrašujući efekat, upozorava Gerlic: „To može dovesti do toga da ljudi promene svoje ponašanje iz straha da će završiti u bazama podataka. To može značiti da više neće ići na određene proteste. Ili da radije više neće imati kontakt sa određenim ljudima ako strahuju da bi ih, na primer, mogao nadzirati Zavod za zaštitu ustavnog poretka.“

Šef Palantira čudi se nemačkoj raspravi

Kritikama izložena američka kompanija Palantir za to vreme pažljivo prati raspravu u Nemačkoj. Njen direktor Aleks Karp u razgovoru za tabloid Bild čudi se kombinaciji suzdržanosti i odbijanja. Ne razume zašto se smatra da se može bez ekspertize njegove kompanije. Kritike upućene Palantiru za njega zvuče kao da se govorilo „o kojekakvim vradžbinama“.

Kritičari poput holandskog politikologa Kasa Mudea pak optužuju Palantir da teži obliku tehnofašizma. Povod za tu optužbu je Karpova knjiga The Technological Republic. Mude tu knjigu smatra manifestom koji zagovara svet pod kontrolom nadzornih kompanija, sa autoritarnim SAD-om na čelu. Zato putem društvene mreže LinkedIn poziva Evropu da okonča svaku saradnju sa Palantirom.