Položaj žena u Siriji – postepeno povećanje diskriminacije

Više od 100.000 žena u Siriji ne može da ostavi rat iza sebe – ni emocionalno, ali ni pravno gledano. Ne samo da im nedostaju njihovi rođaci i muževi – one nemaju ni ista prava kao muškarci.

Prema podacima Ujedinjenih nacija i sirijskih grupa za ljudska prava, između 150.000 i 170.000 ljudi – pretežno muškaraca – i dalje se vode kao nestali, iako je građanski rat okončan. Većina je „nestala“ nakon 2011. godine, kada je ustanak protiv Asadovog režima prerastao u građanski rat.

Procenjuje se da je tokom građanskog rata između milion i dva miliona ljudi bilo zatvoreno. Pored toga, približno 600.000 ljudi je ubijeno. Mnogi od njih sahranjeni su u neobeleženim grobovima.

Borba oko smrtovnice

Rat je završen u decembru 2024. godine kada je koalicija pobunjeničkih grupa predvođena milicijom Hajat Tahrir el Šam (HTS) sa aktuelnim predsednikom Ahmedom el Šaraom na čelu, svrgnula dugogodišnjeg sirijskog vladara Bašara el Asada.

„Prošlo je četrnaest godina otkako je moj muž nestao“, kaže za DW 33-godišnja Nora iz Al-Dane, mesta koje se nalazi 40-ak kilometara zapadno od Alepa. Zamolila je da joj se prezime ne objavljuje – iz straha od odmazde porodice njenog muža sa kojom nema dobre odnose.

Odavno je izgubila nadu da će se on vratiti. Ipak, ne može da se pomiri sa gubitkom – između ostalog i zato što je porodica njenog muža pravno intervenisala kada je podnela zahtev da joj se izda izvod iz matične knjige umrlih.

Moćni rođaci

Kamen-temeljac sirijskog zakonodavstva sve do danas je Zakon o ličnom statusu iz 1953. godine. On, između ostalog, predviđa da se nestala osoba zakonski može proglasiti mrtvom tek kada navrši 80 godina.

Pravnu potvrda o smrti moguće je ipak dobiti četiri godine nakon nestanka – pod uslovom da je to povezano sa oružanim sukobima, vojnim operacijama ili sličnim okolnostima.

Istovremeno, zakon daje muškim rođacima široka ovlašćenja u donošenju odluka. Za Noru to znači da ne može da dobije izvod iz matične knjige umrlih bez saglasnosti porodice svog muža.

Posledice su teške: ona ne može da nasledi imovinu svog muža, niti da zahteva penziju za udovice. Takođe joj je uskraćeno puno starateljstvo nad sinom, kao i mogućnost ponovnog braka.

„Mom sinu je potrebno odobrenje porodice njegovog oca za svaki zvanični dokument sve dok ne napuni 18 godina“, kaže. Njen potpis se ne prihvata, a nema ni podršku muških rođaka.

Pravni vakuum

„To uopšte nije mali problem“, kaže Hiba Zajadin, viša istraživačica za Bliski istok i Severnu Afriku u organizaciji Hjuman rajts voč. Više od 100.000 muškaraca u Siriji vode se kao nestalo.

„Njihove žene žive u pravnom i ekonomskom vakuumu, a njihova deca nemaju dokumenta koja su im potrebna za obrazovanje i zdravstvenu zaštitu“, kaže Zajadin i naglašava da bi poboljšanje njihove situacije moralo da bude u srži svake ozbiljne debate o tranzicionoj pravdi i rodnoj ravnopravnosti.

Iako je prelazna sirijska vlada osnovala Nacionalnu agenciju za nestale osobe, ključne reforme porodičnog prava još uvek nisu sprovedene.

„S obzirom na versku i etničku raznolikost Sirije, jedinstveno porodično pravo teško da je realno moguće“, napisala je Lena-Marija Miler, predavačica na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kataru u blog-postu za Londonsku školu ekonomije i političkih nauka.

Majke kao građani drugog reda

Praktičniji pristup bi bio diferencirani sistem koji pojedinačnim zajednicama daje određeni stepen autonomije, uz istovremeno obezbeđivanje koherentne pravne strukture.

Takav pristup takođe odgovara cilju koji je proklamovala prelazna vlada da će poštovati manjine i uključiti sve društvene grupe.

Ali čini se da se trend kreće u suprotnom smeru. Sirijsko Ministarstvo pravde oduzelo je sudijama nekadašnju fleksibilnost prilikom donošenja odluke o prenosu starateljstva na majke u odsustvu očeva, kaže sirijska istraživačica i ekspertkinja za ljudska prava Lina Gotuk.

Od decembra 2025. godine, tzv. Dopis br. 17 ograničila je zakonsko starateljstvo nad maloletnicima na veliki broj muških rođaka – gurnuvši tako majke na marginu.

„To ukazuje na postepeno povećanje diskriminacije, koja posebno pogađa supruge nestalih osoba“, rekao je Gotuk. Te žene i dalje se nalaze u društvenoj i pravnoj sivoj zoni.

Borba za više prava

Za aktivistkinju iz Alepa, Jafu Navaf, Dopis br. 17 označio je prekretnicu. „Zakon za nas ne uvodi pravdu – čak ni kada je u pitanju alimentacija i osnovne potrebe“, kaže ona za DW.

Kada je ta 39-godišnja žena na društvenim mrežama pokrenula inicijativu „Moja deca, moje pravo“, pridružile su joj se hiljade žena iz čitave Sirije.

„Ono što nas ujedinjuje jeste to što ne možemo da dobijemo ni najosnovnija lična dokumenta za našu decu – osim preko takozvanog ’staratelja kojeg je odredio sud’.“

Navaf zato poziva na suštinske reforme. „Narodna skupština mora fundamentalno da reformiše zakon o ličnom statusu i da to bude deo novog ustava – posebno u pogledu starateljstva i starateljstva“, objašnjava.

„Više se ne radi o reformama. Radi se o preživljavanju“, kaže i istovremeno dodaje da su žene svesne rizika od reakcije društva.

Državljanstvo – uključujući i državljanstvo majke?

I druge organizacije takođe žele da iskoriste kraj građanskog rata da ukinu zastarele zakone i okončaju vekovnu diskriminaciju. To uključuje i pravo dece da steknu državljanstvo majke.

To potvrđuje i Kristijan Brakel, šef bejrutske kancelarije Fondacije Hajnrih Bel bliske nemačkim Zelenima. „Žene su ponele značajan deo tereta tokom rata, ali se za njih, uprkos daleksešnim dešavanjima, malo toga za njih u Siriji do sada promenilo.“ Problem ne leži samo u sirijskom pravnom sistemu, već i „u načinu razmišljanja mnogih državnih institucija u kojima dominiraju muškarci“.