Posledice rata – mobing u ukrajinskim školama

Oči dečaka su pune suza. Zuri prazno u pod, odavno je odustao od svake vrste otpora. Ali drugovi iz razreda koje stoje oko njega ne znaju za milost. Jedan za drugim, izlaze iz polukruga i udaraju dečaka u lice, nakon čega se čuje podrugljiv smeh ostalih iz grupe. Tu scenu je mobilnim telefonom snimio jedan prolaznik.

Mnogi mladi pate od anksioznih poremećaja

Video-snimci poput ovoga sve češće se pojavljuju na ukrajinskim grupama na Telegramu i TikToku. Za tamošnju poverenicu za obrazovanje Nadiju Lešik, to je izraz potcenjenog, ali rastućeg problema u ukrajinskim školama. „Na početku rata, svi smo se bavili drugim stvarima“, kaže, „ali od tada smo svedoci stalnog porasta broja nasilnih incidenata.“

Za Lešikovu su razlozi za takve pojave očigledni: maloletnici posebno pate od posledica ruske agresije. „Kada mladi ljudi čuju eksploziju, to ih pogađa“, objašnjava ta prosvetna radnica. Posebno su se dramatično povećali anksiozni poremećaji i depresija među adolescentima. Studija poznatog kijevskog Istraživačkog instituta Mindset došla je do zaključka da tri četvrtine svih ukrajinskih đaka pati od simptoma stresa.

„Izdizanje sebe na račun drugih“

Autori studije naglašavaju da svaki adolescent drugačije reaguje na pritiske. Mnogi se povlače, a neki postaju agresivni. Umesto da se osećaju kao žrtve, pokušavaju da ponize druge kako bi podigli svoje samopoštovanje – delom tako što pribegavaju nasilju. „Neki su i sami doživeli traumu i sada žele da se predstave kao alfa-mužjaci na račun drugih“, kaže 14-godišnji David. I njegova drugarica iz razreda Jana na tu pojavu gleda na sličan način: „Nekako je ljudima sada lakše da vređaju druge.“ Ta petnaestogodišnjakinja morala je da napusti svoje rodno selo i dugo je bila izložena maltretiranju odnosno mobingu u svojoj novoj školi. „U jednom trenutku sam potpuno prestala da idem na časove“, seća se Jana.

Mnogi nadležni sada aktivno pokušavaju da rešavaju te probleme. Kijevski Licej 45, školu koju pohađaju David i Jana, redovno posećuju policijski timovi. Osim što učenike podučavaju kako da se ponašaju tokom sirena za vazdušnu opasnost i šta da rade kada uoče minsko-eksplozivna sredstva, policajci s njima razgovaraju i o mobingu. Policajka Jana Vitaljevna uočila je jasan trend: „Danas se uglavnom radi o sajber-mobingu. Psihološko nasilje događa se u digitalnom prostoru.“

Mobing kao oružje

Nakon godina rata i redovnog učenja na daljinu, mnoga mlađa deca u Ukrajini već imaju pametne telefone. Aplikacije na telefonima upozoravaju ih na ruske napade. U slučaju vazdušne opasnosti, oni putem aplikacija za razmenu poruka mogu brzo da kontaktiraju roditelje. Istovremeno, mnogi su preplavljeni digitalnim mogućnostima – a i Rusija je otkrila da povećana upotreba mobilnih telefona među maloletnicima može da bude meta napada: „Oni sprovode masovne propagandne kampanje na društvenim mrežama i koriste metode koje planski kod dece i adolescenata izazivaju agresivno ponašanje“, objašnjava poverenica za obrazovanje Lešik.

Ukrajinska vlada već neko vreme upozorava da su se u grupe na Telegramu, koje pretežno koriste mladi Ukrajinci, infiltrirali ruski obaveštajci. Koristeći jezik koji se dopada mladim ljudima, oni pokušavaju da podstaknu adolescente da se okrenu jedni protiv drugih i da isprovociraju njihove nasilne reakcije.

Počinioci kao žrtve?

Poverenica za obrazovanje priznaje da su ukrajinske škole preopterećene tim problemom. Roditelji su pre svega ti koji moraju da obrate više pažnje ako kod svoje dece uoče neuobičajeno agresivno ponašanje. Međutim, porodice, koje su često i same pogođene izbeglištvom i koje su možda suočene sa gubitkom voljenih osoba, obično to nisu u stanju, ističe Lešik. Ipak, čak i u situaciji u kojoj čitava generacija odrasta s ratnom traumom, mobing od strane adolescenata ne može se tolerisati, naglašava poverenica za obrazovanje. I zaključuje: „Ako jedna grupa mladih udara drugu mladu osobu, a ostali to gledaju ili čak snimaju, onda je vrlo jasno ko su počinioci, a ko žrtve.“