Poštar Radoš Vešović 27 godina na terenu: Pisama je sve manje, ali posla ne fali

<!—->

Ide poštar, nosi pismo… No, pisama je sve manje u poštarskim torbama. Da je tako svjedoči Radoš Vešović koji žutu uniformu nosi 27 godina. Sjeća se svojih prvih dana na poslu. 

“Svaki početak zna biti težak tako je i meni ovaj i onda htio sam možda tada i da odustanem od ovog posla ali vremenom bude svaki posao i lakši i bolji kad se nauči”, rekao je poštar Radoš Vešović.

Na odluku da posao poštara bude njegov životni poziv, kaže, najviše su uticali komunikacija i prisnost sa sugrađanima.

“Čini mi se kad vas ljudi pohvale znate ako ste s njima prisni kad se nasmiju sa vama kad neko obostrano raspoloženje bude da vam možda neku motivaciju za neki daljim radom”, kaže poštar Vešović.

Primjećuje da su obične pismonosne pošiljke zastarjele, i da ih je sve manje. Ipak, posla ne fali kada su u pitanju računi i isplate, a vremenski uslovi nikada nijesu izgovor. 

“Poštare niko ne pita je li crveni ili narandžasti meteoalarm. Zamislite recimo prigradske reone, moraju se danas pojaviti sa isplatama i s novcem kad ih građani željno očekuju iako je i kiša i nevrijeme i dešavalo se da padaju sa motora poštari, da u saobraćaju ne vode puno računa o njima tako da je to jako teško”, kaže poštar Radoš.

Tokom naporne smjene, Radošu vrijeme brže prođe kada ga s osmijehom dočekaju i isprate lijepom riječju. A od nekih prag se ne može preći dok se ne nazdravi.