Rat sa Iranom: Trampu ističe rok 1. maja

Donald Tramp se rado predstavlja kao snažan predsednik koji svoja Ustavom definisana ovlašćenja koristi do krajnjih granica. Načelno, kao vrhovni komandant oružanih snaga SAD, može da započne vojnu operaciju, ali o tome mora formalno da obavesti Kongres u roku od 48 sati. U ratu sa Iranom to je blagovremeno učinio 2. marta. Međutim, sada se približava drugi rok: takva operacija bez saglasnosti poslanika i senatora može da traje samo 60 dana. Taj rok ističe 1. maja.

Ako do tada ne dođe do pregovaračkog rešenja između Vašingtona i Teherana, predsednik mora da preduzme nove korake kako bi dalje legitimisao vojnu operaciju protiv Irana. Trampu, koji u svom drugom mandatu često upravlja dekretima zaobilazeći parlament, ostaje nekoliko opcija.

Šta je Rezolucijom o ratnim ovlašćenjima?

Način na koji su u slučaju rata raspodeljena ovlašćenja između Kongresa i predsednika propisan je takozvanom Rezolucijom o ratnim ovlašćenjima (War Powers Resolution). Ovaj zakon nije se dopao tadašnjem predsedniku Ričardu Niksonu kada je donet 1973. godine. Njegov veto je, međutim, Kongres nadglasao dvotrećinskom većinom, čime je zakon stupio na snagu.

Rezolucija se smatra poukom iz Vijetnamskog rata, u kojem su SAD učestvovale još od 1950-ih godina, a koji je tek 1964. prvi put formalno odobrio Kongres. Osnivači SAD su pre gotovo 240 godina u Ustavu jasno definisali nadležnosti u slučaju rata: predsednik je vrhovni komandant oružanih snaga, ali rat može da objavi samo Kongres.

Danas su formalne objave rata izašle iz upotrebe – poslednju je Kongres doneo 4. juna 1942. godine protiv Bugarske, Mađarske i Rumunije, koje su u Drugom svetskom ratu bile saveznice nacističke Nemačke.

Rezolucija o ratnim ovlašćenjima garantuje Kongresu pravo suodlučivanja i u savremenim sukobima bez formalne objave rata, pri čemu se predsedniku ostavlja određeni prostor za delovanje u osetljivim situacijama. Kako će se situacija dalje razvijati zavisi, osim od odluka u Vašingtonu, i od neizvesnog stanja na Bliskom i Srednjem istoku.

Produženje moguće, ali samo za 30 dana

Predsednik SAD može, u skladu sa zakonom, jednom da produži rok od 60 dana za dodatnih 30 dana – pre svega kako bi omogućio uredno povlačenje trupa. Stormi-Anika Mildner, direktorka nemačkog ogranka instituta Aspen, smatra to najverovatnijim scenarijem.

„Pretpostavljam da će Tramp iskoristiti dodatnih 30 dana, uz obrazloženje da je u sukobu već ostvaren napredak, da postoji primirje i da se nazire kraj rata, pa je to vreme potrebno za okončanje procesa“, kaže Mildner u razgovoru za DW.

Takva argumentacija, međutim, mogla bi da oslabi ukoliko bi se situacija, na primer u Ormuskom moreuzu, dodatno zaoštrila i ukoliko bi se postojeće primirje, koje nema vremensko ograničenje, masovno i trajno kršilo. „Ako sukob sada dodatno eskalira, tada je pozivanje na tih 30 dana, naravno, još spornije nego što je to već slučaj“, navodi Mildner.

List Njujork tajms pominje i još jednu mogućnost. Tramp bi mogao da tvrdi da se pravilo o roku od 60 dana u ovom konkretnom slučaju ne primenjuje.

Tako je njegov prethodnik Barak Obama, koga Tramp često kritikuje, 2011. u vezi sa vazdušnim udarima u Libiji – koje su odobrile UN – tvrdio da se ne radi o trajnim borbenim dejstvima, a naročito ne o operacijama u kojima učestvuju kopnene snage.

Pet rezolucija protiv vojne operacije – i pet puta ne

Predsednici su u pravilu pre većih vojnih akcija tražili podršku javnosti, a posebno Kongresa – kao, na primer, Džordž V. Buš uoči rata u Iraku 2003. godine.

To što Tramp to nije učinio prilikom američko-izraelskog napada na Iran predstavlja otvorenu slabost koju su opozicioni demokratski poslanici i senatori već više puta pokušali da iskoriste.

Od početka marta u oba doma Kongresa održano je ukupno pet glasanja o rezolucijama kojima je trebalo ograničiti Trampove poteze. Rezolucije su, očekivano, propale zbog republikanske većine u oba doma – iako delom uz relativno tesan rezultat.

„Osim donošenja rezolucija, Kongres ima samo ograničene mogućnosti da aktivno okonča rat“, kaže Stormi-Anika Mildner iz instituta Aspen. „Efikasan instrument bilo bi obustavljanje finansiranja. Međutim, politički je to teško izvodljivo.“

Američka vojska duboko je ukorenjena u društvu, a uskraćivanje sredstava vojnicima verovatno bi naišlo na malo razumevanja i izvan partijskih podela.

U Kongresu se već razmišlja o međuizborima

Dosadašnjih pet glasanja u Kongresu ne znači nužno da će šesto – nakon isteka roka od 60 dana – biti rutinsko. Nekoliko republikanaca, prema pisanju Njujork tajmsa, već je najavilo da će preispitati svoje buduće glasanje.

Džon Kertis, republikanski senator iz Jute, već je objavio esej u kojem u prvoj rečenici jasno poručuje: „Neću podržati trajnu vojnu akciju izvan okvira od 60 dana bez odobrenja Kongresa.“

Takvo odobrenje, međutim, Mildner smatra „ne naročito verovatnim“. „Za mnoge republikance politički je znatno lakše da glasaju protiv rezolucija o okončanju rata nego da aktivno odobre njegov nastavak. Ovo drugo znači jasnu suodgovornost za trajanje, troškove i rizike operacije, a time i značajnu izloženost napadima – naročito uoči izbora za Kongres“, navodi ona.

Međuizbori za Kongres, na kojima se redovno bira svih 435 poslaničkih mesta u Predstavničkom domu i 35 od ukupno 100 mesta u Senatu, održavaju se 3. novembra. Ovi izbori često predstavljaju priliku da birači kazne politiku predsednika, a i ove godine ankete ukazuju na to da bi Trampovi republikanci mogli da izgube većinu u oba doma.

Američki politički savetnik Džonatan Kac iz instituta Brukings rekao je za DW da kandidati, naročito u saveznim državama i izbornim jedinicama gde se očekuje tesna trka, veoma pažljivo prate ankete.

„Istovremeno, uoči kongresnih izbora bilo bi politički rizično glasati protiv Trampove vojne operacije. Republikanski članovi Kongresa radije će se držati po strani nego ulaziti u sukob sa predsednikom, koji je poznat po tome da javno napada republikance za koje smatra da mu nisu dovoljno lojalni", kaže Kac.

Jedan od razloga slabog rejtinga predsednika jesu visoki troškovi života, dodatno pogoršani snažnim rastom cena goriva kao posledicom rata sa Iranom. Čak se i unutar Trampove inače čvrsto okupljene MAGA baze sve glasnije čuju kritike rata.

Pritisak na predsednika je zbog toga ogroman da, pre kongresnih izbora, pronađe rešenje koje bi mu omogućilo da sačuva politički obraz – bez obzira na to na koji način će Kongres na kraju biti uključen.