Roda se vratila Jeleni iz Idvora: “Moj Roki je doveo i snajku”

Bijelih roda u Srbiji, inače, najviše ima u Vojvodini, posebno u Banatu, gdje im pogoduju brojne rijeke i kanali, kao i pašnjaci, njive i livade na kojima žive glodari, njihova omiljena hrana

Jelena Kalin, iz sela Idvor u južnom Banatu, dane provodi između muzeja posvećenog naučniku Mihajlu Pupinu i spasavanja povređenih roda.

Kao vodič kroz Pupinov život i delo svakodnevno dočekuje stotine turista, a posle brine o pticama.

Pre tri godine pronašla je mladunče rode koje je ispalo iz gnezda.

Hranila ga je tokom celog leta, učila da lovi ribice u kanti vode i svakodnevno ga dozivala po imenu – Roki.

Ali ovog proleća, preko puta njene kuće pojavio se mladi par roda koji je počeo da pravi gnezdo.

„Kao što to uvek činim, pozvala sam rodu po imenu – Roki. I onda se desilo čudo", kaže ona.

„Moj Roki se vratio i doveo snajku", priča Jelena.

Belih roda u Srbiji, inače, najviše ima u Vojvodini, posebno u Banatu, gde im pogoduju brojne reke i kanali, kao i pašnjaci, njive i livade na kojima žive glodari, njihova omiljena hrana.

Kada klima u jesenjim i zimskim mesecima prestane da bude povoljna, rode kreću u selidbu.

Odrasle jedinke se sele svake godine u podsaharski region Afrike, a mladunci posle prve selidbe tamo ostaju do treće godine, kada dostižu polnu zrelost i onda se vraćaju.

Jelena kaže da je roda tokom oporavka naučila da reaguje na njen glas i ime, ali da nije verovala da će je prepoznati posle tri godine i puta dugog hiljade kilometara.

Primećuje kako je Roki i dalje oprezan, ali da u tome vidi i nešto dobro, jer se ranije plašila da bi previše blizak kontakt s ljudima mogao da mu naudi.

„Apetita ne manjka, zbog čega verujem da nas čeka još jedno dugo zajedničko leto", kaže Jelena.

Dok se Roki navikavao na novi porodični dom, Jelena je dobila još jedan poziv.

Iz susednog sela su je pozvali jer je jedna mala roda ispala iz gnezda.

„Preuzeli smo je tokom noći. Dobio je ime Rod", priča kroz osmeh.

Kaže da je najviše brinulo to što mladunci posle traume često odbijaju hranu.

„Odlično jede. Baš sam se plašila komplikacija, ali sarađuje i pozdravlja me kao roditelje. Prava je beba", priča Jelena.

Ovo je najmlađa roda koju je do sada preuzela na čuvanje.

Spasavanje ptica, objašnjava, nije samo hranjenje.

Potrebno je pratiti svaku promenu u ponašanju, reagovati brzo i sarađivati sa stručnjacima.

„Naravno, kontakt sa ornitolozima je ključan, a Pokrajinski zavod za zaštitu prirode ima neverovatan tim", kaže Jelena.

Sa njima stalno razmenjuje savete i kaže da joj znači njihovo poverenje.

Priroda često sama pravi surovu selekciju, ali da čovek može da pomogne, tvrdi Jelena.

Iako dane provodi otkrivajući posetiocima uzbudljiv život Mihajla Pupina – od Idvora do Amerike – čiji su izumi osnova modernih telekomunikacija, Jelena kaže da njena svakodnevica podjednako pripada i pticama.

„Morate mnogo da volite ovo što radite", kaže ona.

Dodaje da se u Idvoru sve „nekako prirodno" podelilo između muzeja i onoga što je čeka posle radnog dana.

„Pored porodice, imam dve ljubavi – Pupina i ptice", kaže Jelena.

„Od pašnjaka do naučenjaka": Pet činjenica o Mihajlu Pupinu

Prethodne dve godine u Srbiji urađen je višemesečni popis gnezda belih roda, tokom kojeg je više od 200 učesnika obišlo gotovo sva naseljena mesta i registrovalo 1.927 gnezda, najčešće na električnim stubovima, piše na sajtu Društva za zaštitu i proučavanje ptica.

Da bi se ažurirao spisak, iz organizacije pozivaju ljude da prijave gnezda belih roda koja se nalaze na rizičnim mestima, kako bi bila obezbeđena i popisana.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk