Šahov sin u Berlinu: Sa kim je pričao Pahlavi?

Koja je uloga čoveka koji je u četvrtak (22. april) bio pred novinarima u Berlinu? Da li je Reza Pahlavi (66), sa adresom u Sjedinjenim Državama, tračak nade za Iran? On je ipak sin poslednjeg šaha koji je 1979. najuren islamskom revolucijom pa je nešto kasnije umro u egzilu.

Da li je Pahlavi uopšte ozbiljan sagovornik za Vladu u Berlinu? Ili tek podsetnik na davno palu kraljevinu? Političar u egzilu koji ne zna puno o stanju u Iranu, zemlji na udaru američkih i izraelskih bombi koja odgovara blokadom Ormuskog moreuza i tako pogađa ceo svet, dok njeno stanovništvo pati pod režimom mula?

Pahlavi: Režim nikad nije bio ovako slab

„Ako mislite da sa ovim režimom možete sklopiti mir, grdno se varate“, rekao je Pahlavi u Berlinu. Tvrdi da moćnici u Teheranu još nikad nisu bili ovako slabi kao danas.

Oko toga mnogi nisu saglasni. Pahlavi je početkom godine pozvao Irance na demonstracije koje su krvavo ugušene. Onda je podržao napade Izraela i SAD. Opet, brojni stručnjaci kažu da režim čvrsto drži uzde, a da su njegovi protivnici još slabiji nego pre rata.

Pahlavi, po obrazovanju politikolog i vojni pilot, protivi se takvom viđenju. „Vazdušni napadi, koji su pogodili i infrastrukturu režima i njegovog tlačiteljskog aparata, bili su neophodan korak. Kako bi inače goloruki ljudi imali šansu da prevaziđu ovaj režim bez pomoći spolja?“

Sebe zove „predstavnikom iranskog naroda“. Otvoreno kritikuje pokušaje evropskih država da konflikt sa Teheranom reše pregovorima.

To pogađa i nemačke vlasti. Nedavno je kancelar Fridrih Merc saopštio da Berlin opet ima kanale komunikacije s Teheranom. Diplomatske veze su prethodno obustavljene krajem prošle godine.

Merc je, doduše, dodao da su veze obnovljene po želji američkog predsednika Donalda Trampa. U političkom Berlinu se čuje da je nemačka namera traženje načine za izlazak iz ćorsokaka u koji se upalo eskalacijom rata koji su započeli SAD i Izrael.

Nemačka Vlada „ne vidi povod“ da priča sa Pahlavijem

Portparol Vlade Štefan Kornelijus je još u sredu rekao da Vlada „ne vidi povod“ da inicira razgovore sa Rezom Pahlavijem. Uprkos svim zadrškama, dodao je, aktuelne vlasti u Teheranu su sagovornici Berlina.

Šef spoljnih dela Johan Vadeful je na pitanja novinara rekao da Pahlavi u Nemačku dolazi kao „privatno lice“. „I, ako dobro primećujem, vodi diskusije i u političkom prostoru. Nije zadatak Savezne vlade da vodi takve razgovore.“

Pahlavi, koji kaže da teži demokratskom Iranu sa možda kraljevskom kućom poput Švedske ili Španije, sagovornike je našao u Bundestagu. Recimo Armina Lašeta, demohrišćanina, i time partijskog druga kancelara Merca. Lašet vodi uticajni Spoljnopolitički odbor parlamenta.

Pahlavi je „jedino opozicione lice koje se zna“, rekao je Lašet za javni servis ARD. „Za mnoge Irance on je ipak najpre alternativa režimu mula.“

Posetu je pozdravio i potpredsednik parlamenta Omid Nuripur, raniji šef Zelenih. Nuripur je rođen u Iranu, a porodica je otišla u egzil u Nemačku kad je imao 13 godina. Iako nije lično pričao sa Pahlavijem, kaže da su smisleni svi razgovori sa opozicionarima.

„Ključno je da se ne zaboravi – postoji glavni sukob, onaj sa režimom u Iranu. To su oni koji su doneli rat čitavom regionu i neslobodu sopstvenom narodu“, rekao je Nuripur.

Oštra kritika berlinske senatorke

Skroz drukčije na stvar gleda Felor Badenberg, senatorka za pravosuđe grada-pokrajine Berlina. I ova demohrišćanka je poreklom iz Irana. „Porodica Pahlavi je simbol autoritarnog sistema pre 1979. godine“, rekla je za Tagesšpigel uoči posete Reze Pahlavija. „Njegov otac je progonio političke protivnike, mučio i ubijao. Sloboda štampe i nezavisno pravosuđe nisu postojali.“

Između ta dva pola kreću se brojne reakcije na posetu čoveka koji je ranije bio prestolonaslednik velike zemlje.

Dok je napuštao prostoriju Savezne konferencije za štampu, Pahlavi je isprskan sokom od paradajza. Vinovnik je priveden. I drugde se protestovalo protiv posete.

S druge strane, u februaru je Pahlavi okupio 250.000 ljudi na jednom skupu u Minhenu. Nejasno je koliko ga ljudi podržava u Iranu, gde je upotreba interneta ograničena, a mediji kontrolisani.