Samit dve najmoćnije svetske ekonomije u Pekingu

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp boravi u trodnevnoj zvaničnoj poseti Narodnoj Republici Kini, gde danas na najvišem nivou vodi bilateralne razgovore sa svojim domaćinom, predsednikom Si Đinpingom. Iako je ovo njihov sedmi susret, ako se u obzir uzme i prvi Trampov mandat, reč je o prvoj poseti jednog američkog šefa države Pekingu nakon bezmalo decenije.

Zajedno sa njim u Peking je stigla velika delegacija. Politički i bezbednosni vrh administracije predvode državni sekretar Marko Rubio, ministar finansija Skot Besent i ministar odbrane Pete Hegset. Prva dama Melanija Tramp nije sa suprugom, što analitičari tumače kao znak da je ova poseta naglašeno radnog karaktera, a znatno manje pompezna i protokolarna. Od članova porodice, Tramp je poveo svog sina, biznismena Erika Trampa sa suprugom Larom.

Bela kuća je saopštila da Tramp ne bi krenuo na ovo putovanje da nema u vidu postizanje konkretnih rezultata. Šta bi to moglo da znači kada se radi o ekonomiji?

Odgovor na to mogla bi da nagovesti činjenica da je američki predsednik u Peking poveo sam krem privredne elite SAD – 17 moćnih lidera kompanija. Kako piše nemački Bild, ukupna vrednost tih kompanija na berzi iznosi oko 15.000 milijardi dolara skoro tri četvrtine celokupne godišnje ekonomske proizvodnje Kine koja je oko 20.000 milijardi dolara.

Američka privredna elita

Sektor visoke tehnologije i veštačke inteligencije predvode Ilon Mask ispred kompanija Tesla i Spejs-eks, kao i Džensen Huang, šef Envidije i ključni čovek za čipove. Donald Tramp je Hunaga lično pozvao da mu se pridruži u avionu tokom zaustavljanja radi dopune goriva na Aljasci, na putu ka Pekingu.

Uz njih su i izvršni direktor Epla Tim Kuk, Dina Pauel Mekormik u ime kompanije Meta, kao i direktori vodećih korporacija za proizvodnju poluprovodnika i mikročipova Kristijano Amon iz Kualkoma i Sandžaj Mehrotra iz Majkrona. Ovu grupu prate i lideri napredne optoelektronike poput Džima Andersona iz kompanije Koherent.

U Peking su stigli i finansijski moćnici sa Volstrita kao Leri Fink, šef Blekroka, najvećeg investicionog fonda za upravljanje imovinom na svetu, kao i Stiven Švarcman, prvi čovek investicionog giganta Blekstoun.

Tradicionalno bankarstvo i tržišta kapitala predstavljaju Dejvid Solomon ispred Goldman Saksa i Džejn Frejzer ispred Sitigrupe. Kada se radi o razgovorima o globalnom platnom prometu, u Kinu sudošli ljudi kao Rajan Mekinernej iz kompanije Viza, kao i Majkl Mibah iz Masterkarda.

Treći stub delegacije čine lideri američke teške i vojne industrije, biotehnologije i resursa. Keli Ortberg ispred Boinga i Leri Kalp ispred Dži-I Aerospejsa predstavljaju interese vazduhoplovnog i odbrambenog sektora.

Brajan Sajks vodi Kargil, najveću privatnu agrokorporaciju na svetu koja kontroliše globalne tokove hrane. Na kraju, biotehnološki i genetski sektor u pregovorima predstavlja Jakob Tajsen, izvršni direktor kompanije Ilumina.

Donald Tramp je izjavio da će od Si Đinpinga zatražiti da američkim kompanijama omogući veći pristup kineskom tržištu, pozivajući kineskog predsednika da „otvori“ Kinu kako bi „ti briljantni ljudi mogli da pokažu šta znaju“.

Kineska privredna elita

A ko su partneri sa druge strane? Koliko su zapravo moćni kineski Gugl, Fejsbuk, Amazon, Tesla i Epl? Nemački Bild donosi direktno poređenje:

Baidu – kineski Gugl

Baidu se najpre može uporediti sa Guglovom matičnom kompanijom Alphabet. Kompanija je porasla zahvaljujući dominantnom internet pretraživaču u Kini

. Danas je Baidu gigant za veštačku inteligenciju, klaud tehnologiju i autonomnu vožnju. Upravlja uslugama pretrage, onlajn oglašavanjem, mapama, klaud infrastrukturom, botom „Ernie”, modelima veštačke inteligencije, kao i uslugom robotaksija „Apollo Go” – slično kao što Google radi sa projektom Waymo. Doseg je ogroman: preko aplikacije Baidu mesečno pristupa 679 miliona korisnika, dok 202 miliona koristi asistenta „Ernie”.

Tencent – kineska Meta

Tencent je dalekoistočni rival kompanije Meta Marka Zakerberga (iza koje stoje Facebook, Instagram i WhatsApp). Sa snažnim uticajem u sferama gejminga, društvenih mreža, fintek sektora i veštačke inteligencije, Tencent je izrastao u jednu od najvrednijih kineskih kompanija. Aplikacija WeChat je kičma digitalne komunikacije u Kini. Za razliku od aplikacije WhatsApp, ona služi i kao platni promet, platforma za kupovinu, kanal vesti i ekosistem za mini-aplikacije. Godišnji promet iznosi između 90 i 105 milijardi dolara – što je oko polovine Metinog prometa. Doseg je monumentalan: WeChat ima 1,4 milijarde aktivnih korisnika mesečno.

Alibaba – kineski Amazon

Alibaba je azijski Amazon: poput američkog rivala, ova kompanija upravlja ogromnim platformama za onlajn kupovinu i ubraja se među najvažnije klaud provajdere u Kini.

Firma osnovana 1999. godine širi se globalno, a u Kini dominira i u digitalnom platnom prometu. Godišnji promet u 2025. godini iznosio je 137 milijardi dolara, dok je Amazon u prethodnoj godini dostigao 717 pipiliona dolara.

BYD – kineska Tesla

BYD je dospeo u žižu javnosti kada je pretekao Teslu kao najveći proizvođač električnih automobila i baterija na svetu. U 2025. godini Kinezi su prodali 2,26 miliona čistih električnih automobila, dok je Tesla ostvarila 1,64 miliona prodaja. BYD je iskoristio probleme koje Mask ima u SAD zbog ukidanja državnih subvencija za e-automobile pod Trampovom administracijom. Promet u prethodnoj godini iznosio je 107 milijardi dolara (Tesla: 97,7 milijardi).

Huawei i Xiaomi – kineski Apple

Kada je reč o Eplu (Apple), poređenje se vrši sa dve kineske firme. Huawei prodaje pametne telefone, čipove i sopstveni operativni softver. Xiaomi pored telefona prodaje i pametne kućne aparate i elektronske proizvode široke potrošnje. I naravno, u svakom Ajfonu (iPhone) i dalje ima mnogo Kine: Eplov partner Foxconn ostaje jedan od najvažnijih proizvođača za kompaniju Tima Kuka.

Kakve će plodove doneti razgovori dve najveće ekonomije sveta?

Kinezi su po tradiciji uzdržani kada je reč o prevremenom objavljivanju političkih i ekonomskih rezultata, dok su Amerikanci navikli da ishode javno i pompezno predstave javnosti.

Ključna pitanja ostaju otvorena: da li će tokom trodnevnih razgovora doći do produženja sporazuma o suspenziji nekih carina, da li će Kina kupovati još više američke soje, govedine i aviona, te da li će Sjedinjene Države zauzvrat olabaviti pristup svojim naprednim tehnologijama i čipovima, a sebi obezbediti stabilan uvoz kineskih retkih metala.

Odgovori na ove ekonomske nepoznanice trebali bi da se saznaju tokom i nakon ovog istorijskog samita u Pekingu.