Skriveni šampioni kao stub nemačke ekonomije

Razlozi za sumnju u međunarodnu konkurentnost nemačke industrije postoje već godinama. Jer, Nemačka je izgubila trku u oblasti fotonaponskih sistema, čipova, a sve više brine stanje u automobilskoj industriji. Glavni akteri sada su sa dalekog istoka, uglavnim iz Kine.

Ipak, Nemačka se i dalje nalazi među tri najveće ekonomije sveta. Zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom, koje su po snazi svet za sebe, ali je i dalje „prva među ostalima".

Jer, postoje velike nemačke kompanije koje i dalje imaju vodeću ulogu na svetskom tržištu: SAP jevodeći globalni provajder softvera za upravljanje poslovnim procesima, Dojče Telekom je jedan od lidera u oblasti telekomunikacija, ili DHL, koji prema sopstvenim navodima, zauzima prvo mesto u logistici i međunarodnoj brzoj dostavi.

Međutim, u Nemačkoj ima i mnogo takozvanih „skrivenih šampiona" – malih i srednjih preduzeća.

Zemlja „skrivenih šampiona"

Već godinama je većina radnika zaposlena u nemačkom srednjem sloju privrede.

„Više od 99 odsto preduzeća u Nemačkoj su mala i srednja. Ona stvaraju 50 odsto neto dodate vrednosti", kaže Bastijan Bofal, generalni direktor Saveza za mala i srednja preduzeća i privredu (MIT).

„Nemačka i dalje ima veliki broj srednjih firmi koje su svetski lideri i često nezamenjivi liferanti komponenti na međunarodnom tržištu. One pokazuju da snaga Nemačke nije samo u velikim korporacijama, već pre svega u visoko specijalizovanim srednjim preduzećima."

Primer kompanije Cajs (Zeiss), sa visoko specijalizovanim komponentama za proizvodnju čipova, pokazuje da nije neophodno biti globalni gigant da bi se imala ključna uloga u lancu vrednosti.

Maksimilijan Flajg iz Nemačkog saveza srednjih preduzeća (DMB) navodi da „skriveni šampioni" imaju više prednosti: „jedinstven dualni sistem obrazovanja, visok nivo tehničke stručnosti, pouzdanost i sposobnost prilagođavanja".

Ključno je, kaže, to što srednja preduzeća razmišljaju dugoročno, posluju odgovorno i ostaju bliska tržištu i zaposlenima.

Nemački pobednici

Martin Herenkneht, osnivač kompanije koja proizvodi mašine za bušenje tunela, ističe prednosti poput „visokog inovacionog potencijala, industrijskog znanja, kvaliteta i pouzdanosti". Nemačka je, kaže on, i dalje „zemlja pronalazača i praktičara".

Još jedna prednost je nešto što velike kompanije često ne mogu da ponude.

„Kod nas je kupac kralj. Ako se negde pojavi problem, izlazimo na teren i noću kako bismo ga rešili. To je za nas pitanje časti", navodi.

Jedan od „skrivenih šampiona" je i Otobok, svetski lider u oblasti proteza. Ta kompanija oprema gotovo sve paraolimpijce protezama, ortozama ili invalidskim kolicima.

„Naša snaga leži u kombinaciji obrazovanja, inovacija i kvaliteta, uz sposobnost brzog prilagođavanja različitim tržištima", rekla je Merle Florštet. Posebno je istakla da se kompanija „brzo može prilagoditi različitim međunarodnim tržištima, regulatornim okvirima i potrebama kupaca".

Propuštene šanse i uprkos tome – optimizam

Zapanjujuće je da, iako je Nemačka često bila glavni centar za inovacije, neophodna poslovna oštroumnost za finansijski uspeh nije uvek bila tu – novac jednostavno odlazi negde drugde.

Mnoge nemačke inovacije su bile, i često su i dalje, međunarodno uspešne, kao na primer voz sa magnetnom levitacijom, koji sada radi u Kini, a ne u Nemačkoj.

Ipak, stručnjaci smatraju da srednja preduzeća u budućnost gledaju s optimizmom. „Uvereni smo da nemački srednji sloj privrede i ubuduće može da izdrži međunarodnu konkurenciju", kaže Bofal.

Martin Herenkneht smatra da su neophodne sveobuhvatne reforme, pre svega ulaganja u infrastrukturu – železnicu, puteve i digitalizaciju.

Eliza Meljo iz kompanije Šot AG ističe da su ključni faktori „konkurentne cene energije, stabilni lanci snabdevanja i sigurnost u planiranju investicija".

Predstavnica Otoboka zaključuje da je, kako bi srednja preduzeća ostala konkurentna, „presudno očuvati brzinu inovacija i sposobnost prilagođavanja".