‘Srbija već tri godine pomaže Ukrajini’: Kristofer Hil za BBC na srpskom

„Srbija održava bliske odnose sa nizom zapadnih zemalja. Činjenica je i da Srbija intenzivira aktivnosti u vezi sa Ukrajinom odražava upravo te sve bolje odnose“, kaže Kristofer Hil

Ovim rečima Kristofer Hil, doskorašnji američki ambasador u Beogradu, sa odličnim, višedecenijskim poznavanjem balkanskih prilika, objašnjava ponekad maglovite poteze srpske spoljne politike sedenja na više stolica.

Uoči posete predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog Beogradu, za koju kaže da je veoma „značajna“, u razgovoru za BBC na srpskom, iz Vašingtona ističe „da su mnogi u prošlosti donekle pogrešno shvatali vojnu neutralnost Srbije“.

„Smatrali su da ona podrazumeva neutralnost u smislu jednake udaljenosti od različitih zemalja, a to zapravo nije slučaj.

„Srbija održava bliske odnose sa nizom zapadnih zemalja. Činjenica je i da Srbija intenzivira aktivnosti u vezi sa Ukrajinom odražava upravo te sve bolje odnose“, kaže Hil.

Predsednik ukrajinskog parlamenta nedavno je posetio Beograd, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u julu boravio u Kijevu, mada je dolazak Zelenskog prva bilateralna poseta na najvišem nivou zvaničnika Srbije i Ukrajine.

„Ovo je samo nastavak procesa i zaista verujem da Srbija razume gde leži njena budućnost – a ona je na Zapadu".

Odnosi Srbije i Ukrajine se kreću u veoma pozitivnom smeru, ne samo diplomatske saradnje, već i privredne, smatra Hil.

Srbija je u proteklih nekoliko godina otvorila ambasadu i imenovala ambasadora u Kijevu.

„U poslednje tri godine, odnosno ubrzo posle početka rata, Srbija je intenzivirala odnose sa Ukrajinom.

„Pružila je značajnu pomoć Ukrajini i sarađivala sa drugima na obezbeđivanju podrške za elektroenergetsku mrežu i u drugim oblastima", kaže Hil, koji je do prošle godine bio na ambasadorskoj poziciji, od tada upražnjenoj u Beogradu.

Iako zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU), Srbija se do danas nije pridružila sankcijama Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu koja je počela februara 2022.

Uz Belorusiju i donekle Bosnu i Hercegovinu, Srbija je jedina evropska zemlja koja nije uvela neki oblik sankcija Rusiji, ali je do sada više puta izrazila podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine.

Beograd i dalje održava bliske veze sa Moskvom, što je Brisel mnogo puta kritikovao.

Istovremeno, poznato je da srpske firme namenske industrije izvoze, preko posredničkih zemalja, municiju u Ukrajinu, što veoma ljuti Moskvu.

Nespremnost Srbije da se pridruži sankcijama predstavlja problem, ocenjuje Hil.

„Razlog za to je, a ne moram to posebno da objašnjavam nekome poput vas, činjenica da Srbija ima dugu istoriju iskustva sa sankcijama, naročito onima iz 1990-ih.

„Vlada je zauzela stav da bi bilo teško objasniti srpskom narodu zašto bi se zemlja pridružila režimu sankcija.

„Zbog toga smatram da je ono što je Srbija učinila, kako u pogledu pomoći, tako i u drugim oblastima saradnje, veoma značajno, i nadam se da će to i drugi primetiti", dodaje.

Tokom 1990-ih, Srbija je godinama bila pod međunarodnim sankcijama, zbog zločina tokom krvavog raspada Jugoslavije, što je razorilo domaću privredu i ostavilo bolna sećanja stanovništvu koje se suočavalo sa rubom siromaštva.

Uprkos tome što istrajava da ne uvede sankcije, poseta Zelenskog verovatno neće naići na odobravanje Moskve, kaže iskusni američki diplomata.

„Znate, Rusiji se ta poseta neće dopasti, ali iskreno govoreći, Rusija trenutno ima mnogo drugih stvari o kojima treba da brine".

Profesionalac sa diplomatskim genima i fakultetski profesor, decenijama je upoznavao brdoviti Balkan.

Najpre kao dečak početkom 1960-ih, kada se hladnog januarskog dana u Beogradu suočio sa demonstracijama i negodovanjem prema Amerikancima, a zatim u više navrata profesionalno.

Prisustvovao je sahrani predsednika socijalističke Jugoslavije Josipa Broza Tita 1980. jer je u Beogradu i započeo karijeru.

Četrnaest godina kasnije postao je član tima nekonvencionalnog diplomate Ričarda Holbruka tokom mirovnih pregovora za prestanak rata u Bosni koji će dovesti do potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

Ključnu balkansku rolu odigraće 1998. i 1999. tokom pregovora jugoslovenskih vlasti i Albanaca sa Kosova koji su želeli nezavisnost i potonjeg neuspešnog samita u Rambujeu posle kog je usledilo NATO bombardovanje Jugoslavije.

Hil je u Rambujeu bio šef međunarodne grupe pregovarača – Kontakt grupe – u kojoj su bili i ruski predstavnik Boris Majorski i evropski Volfgang Petrič.

Za ambasadora u Srbiji postavljen je iz penzije 2021. gde je bio sve do januara 2025, u jeku rata Ukrajini.

Zbog bliske saradnje sa vlastima u Srbiji, pojedini opozicioni lideri kritikovali su da je „Vučićev čovek".

U intervjuu za Frankfurter Algemajne Cajtung, Hil je nedavno ispričao da je na početku njegovog mandata u Beogradu „kod njega došao ukrajinski ambasador sa listom vojnih potrepština koje su hitno bile potrebne Ukrajini na ratištu.

„Moj tim u ambasadi je proverio da li su Srbi u stanju da ispune ove narudžbe – i bili su“, ispričao je za FAZ.

To potvrđuje i u razgovoru za BBC, dodajući vedro da mu je drago što je „Srbija na pravom putu".

„Samo sam podstakao trendove koji su se već odvijali, ne želim da preuveličavam moju ulogu.

„Prava uloga pripadala je Srbima i Ukrajincima, a iskreno, i drugim Evropljanima".

Diplomatski odmereno, Hil odgovara i na pitanje gde vidi Balkan na trenutnoj mapi američke spoljne politike.

„SAD su zainteresovane za određene bilateralne odnose.

„Odluka o pokretanju strateškog dijaloga sa Srbijom bila veoma značajna, jer to pruža priliku da se na visokom nivou razgovara o tome kako dve zemlje vide budućnost.

„Ipak, smatram da bi SAD trebalo da budu još angažovanije, a možda će i ova poseta Zelenskog doprineti tom procesu", kaže penzionisani diplomata.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk