Šta je Sabor, a šta Sinod Srpske pravoslavne crkve

Sinod je izvršno telo SPC, „neka vrsta crkvene vlade, iako to poređenje nije sasvim doslovno", kaže verski analitičar.

Na njegovom čelu je patrijarh, poglavar SPC – funkcija koju sada obavlja Porfirije.

Članovi su episkopi koje Sabor bira na određeni period, a zadatak Sinoda je da se bavi tekućim pitanjima i problemima koji ne mogu da čekaju redovno zasedanje Sabora, dodaje Injac.

Kao primer navodi pitanje priznavanja samostalnosti Makedonske pravoslavne crkve 2022. godine.

„Ovo pitanje je moralo da dobije široku saglasnost episkopa SPC.

„Da je postojalo ozbiljnije neslaganje, o tom pitanju bi se raspravljalo na saboru, kroz proces koji po mnogo čemu podseća na parlamentarno odlučivanje.“

U Severnoj Makedoniji danas postoje najmanje dve pravoslavne crkve.

Jedna je Makedonska pravoslavna crkva, koja se odvojila od Srpske 1967. i koju do nedavno nisu priznavale druge pravoslavne crkve, a druga je Pravoslavna ohridska arhiepiskopija, nastala 2002, koju SPC tretira kao sopstveni deo.

Sveti sinod Vaseljenske patrijaršije, a zatim i SPC, priznao je autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve 2022. godine.

• Kada se iznose posmrtni ostaci svetaca i zašto
• Sva lica Svetog Nikole: Između istorije i verovanja
• Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Majdanpeku – između mita i stvarnosti

Princip saborstva od početaka crkve

Saborni princip postoji praktično od samih početaka hrišćanske crkve, iako se kroz istoriju menjao i prilagođavao različitim okolnostima.

„I danas pravoslavne crkve funkcionišu po tom principu.

„SPC ima određeni stepen samostalnosti i autonomije unutar pravoslavnog sveta, iako nije potpuno odvojena od drugih pravoslavnih crkava", objašnjava Injac.

To znači da jedna pomesna crkva može da na „saboru donese odluku o nekom kanonskom, dogmatskom ili organizacionom pitanju, a da kasnije takvo rešenje prihvate i druge pravoslavne crkve, ukoliko ga smatraju ispravnim i korisnim za čitavu crkvu."

„Odluke jedne crkve nisu automatski obavezujuće za sve ostale, ali u pravoslavlju postoji ideja konsenzusa i sabornosti.

„Ukoliko se neko rešenje pokaže kao dobro i kanonski ispravno, druge pravoslavne crkve mogu kasnije da ga prihvate i usvoje u sopstvenoj praksi", dodaje verski analitičar.

„Među odlukama koje je SPC donosila u poslednjih nekoliko decenija izdvaja se stav o Kosovu.

„SPC je kroz saborske odluke više puta potvrđivala da ne prihvata Kosovo kao odvojeno od Srbije, bez obzira na političke promene ili državnu politiku", kaže Injac.

Pre 18 godina, Kosovo je proglasilo nezavisnost, što Srbija ne priznaje.

„U novije vreme većina odluka Sabora odnosila se na unutrašnja crkvena pitanja, organizaciju i rešavanje lokalnih problema, bez većih promena u kanonima ili bogoslužbenoj praksi", zaključuje Injac.

Osamnaaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto je razrešen mitropolit Justin
• Šta ženama nije dozvoljeno u Srpskoj pravoslavnoj crkvi
• Šta je Crkveni sud: Slučajevi Vukašina Milićevića i Blagoja Pantelića
• Šta znači izbor Porfirija na mesto patrijarha Srpske pravoslavne crkve
• Sva lica patrijarha Porfirija
• Monah i moćnici: Patrijarh Pavle i politika

!function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+”_d”]=s[r+”_d”]||[],s[r]=function(){s[r+”_d”].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&s[r].sources.indexOf(c)<0){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c)}}(window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/fullTracker.min.js","s_bbcws");s_bbcws('setStory', {'origin': 'optimo','guid': 'c0r2v0k4955o','assetType': 'article','pageCounter': 'serbian.articles.c0r2v0k4955o.lat.page','title': 'Šta je Sabor, a šta Sinod Srpske pravoslavne crkve','author': 'Kristina Kljajić – BBC novinarka','published': '2026-05-12T12:37:43.285Z','updated': '2026-05-12T12:37:43.285Z'});