Sukob u Pojasu Gaze – ni rat ni mir

Međunarodni posrednici već mnogo meseci trude se da uspostave stabilno primirje između Hamasa i Izraela. Nedavno je delegacija Hamasa boravila u Kairu kako bi s egipatskim posrednicima razgovarala o sledećim koracima u procesu primirja. Fokus je bio na otvorenim pitanjima u (još uvek) prvoj fazi sporazuma o primirju postignutog pre više od šest meseci – ali i na pitanju da li je druga, a posebno završna faza, uopšte ostvarljiva.

Hamas, militantna islamistička grupa koju su Nemačka, Evropska unija, SAD i druge zemlje klasifikovale kao terorističku organizaciju, pokrenula je razorni rat u Pojasu Gaze svojim napadom na Izrael 7. oktobra 2023. Krhko primirje na snazi je od 10. oktobra 2025, ali su ga u više navrata potkopavali izolovani napadi.

Stručnjaci, smatraju da je efikasnost primirja problematična – jer, politički razgovori su zastali, a sa njima i izgledi za održivu stabilizaciju. Šest meseci kasnije, to „obećanje puno nade ostalo je uglavnom neispunjeno“, navodi se u analizi Norveškog saveta za izbeglice.

Pregovori bez napretka

Napori da se pronađe rešenje i posreduje, trenutno u senci rata protiv Irana, već neko vreme slabo napreduju. Rad „Odbora za mir“, koji je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp, bio je uglavnom neefikasan. Odbor je pokrenut s visokim političkim ambicijama i trebalo je da konkuriše Ujedinjenim nacijama, ali je do sada imao mali uticaj. Iako su stvorene institucionalne strukture i obećane milijarde dolara, mnoga od tih sredstava se, prema izveštajima agencija, isplaćuju samo nevoljno ili se uopšte ne isplaćuju.

Stručnjak za Izrael i Bliski istok Peter Lintl iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove (SWP) u Berlinu, situaciju opisuje sa sličnim oprezom: „Trenutno se čini da sve izmiče kontroli“, kaže on i dodaje da su ključna pitanja – razoružanje Hamasa, buduća administracija Gaze i povlačenje izraelskih trupa – ostala nerešena mesecima. Istovremeno, nedostaju funkcionalni mehanizmi za sprovođenje bilo kakvih sporazuma – ako se postignu, kaže Lintl za DW.

Slično stvari vidi i Simon Volfgang Fuks, stručnjak za islamske studije na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu: razgovori ne napreduju, rokovi su više puta probijeni. Generalno je sve čvršći utisak da je došlo do diplomatskog zastoja, a dinamiku više karakteriše nepoverenje nego približavanje, kaže Fuks za DW.

Najteže pitanje – razoružavanje Hamasa

Pritom se ne radi samo o detaljima, već o fundamentalnim pitanjima – a i o redosledu događaja vezanih za teška pitanja koja treba rešiti. Između sukobljenih strana ostaje, na primer, sporno pitanje da li Hamas mora prvo da bude razoružan – ili Izrael mora prvo da povuče svoje vojne snage.

„Međunarodni, nezavisni posmatrači pratiće proces demilitarizacije Pojasa Gaze“, izjavio je početkom godine ambasador SAD pri Ujedinjenim nacijama, Majk Valc. Iako takvi planovi pokazuju da postoje neke konkretne ideje za tranziciju, ovaj predlog pretpostavlja da obe strane naprave fundamentalne ustupke – a to je upravo ono što do sada nedostaje.

„Za Izrael je jasno: prvo razoružanje, pa povlačenje. Za Hamas je redosled upravo suprotan“ – tako Fuks opisuje dilemu i dodaje da su obe strane tako zaglavljene u pozicijama koje je trenutno gotovo nemoguće premostiti on.

Pritom kompletan dalji razvoj zavisi od dogovora o tom pitanju. Istovremeno, Hamas ostaje relevantan akter uprkos tome što je vojno oslabljen: njegove strukture opstaju, uprkos surovoj izraelskoj vojnoj kampanji, koja je rezultirala desetinama hiljada smrtnih slučajeva i ciljanim ubistvima zvaničnika Hamasa. Grupa nastavlja da kontroliše delove Pojasa Gaze i da tamo efikasno deluje kao vlast i bezbednosna snaga. Ta realnost dodatno komplikuje svako političko rešenje.

Napeta vojna situacija

Vojna situacija ostaje napeta. Izrael nastavlja da se oslanja na ciljane napade protiv lidera Hamasa. Međutim, u tim napadima više puta su bili pogođeni i civili – što je činjenica koja dodatno smanjuje izglede za trajni mir. Plan Trampove administracije o prekidu vatre na ivici je propasti, zaključak je nedavno objavljene analize međunarodne humanitarne organizacije Oksfam.

Drugi ključni elementi plana za Gazu takođe još uvek nisu sprovedeni. Na primer, planirano tehnokratsko telo za civilnu administraciju Pojasa Gaze još uvek nije na terenu.

Ostaje neizvesno i finansiranje obnove – i to ne samo zbog napete situacije u regionu u celini. Naime, zemlje Zaliva, koje bi trebalo da pokriju veliki deo troškova obnove Pojasa Gaze, i same su pod pritiskom zbog štete nastale u ratu protiv Irana. „Rafinerije, naftna polja i izvozni terminali oštećeni napadima raketama i dronovima zahtevaće mesece – a u nekim slučajevima i godine – za popravku“, navodi se u analitičkom izveštaju novinske agencije Rojters. Shodno tome, sredstva za Gazu verovatno će biti oskudna.

„Silazna spirala“

Civili i dalje snose najveći teret posledica. Humanitarna situacija u Pojasu Gaze ostaje nesigurna, a na mnogim mestima ponovo se pogoršava. Svakodnevicu karakterišu nestašice, loše snabdevanje, rastuće cene i oštećena infrastruktura. Stručnjak za Bliski istok Fuks opisuje razvoj događaja kao „silaznu spiralu“. Čak i tamo gde pomoć stiže, neizvesnost, kaže, ostaje velika. „Iskustva iz prethodnih nestašica, a posebno gladi iz 2025. godine, imaju trajan uticaj i pojačavaju osećaj stalne pretnje“, ukazuje Fuks.

Istovremeno, političku klimu u Pojasu Gaze teško je proceniti spolja. Izveštaji ukazuju da se svaka kritika Hamasa i dalje brutalno guši na teritorijama koje ta grupa kontroliše, kaže Piter Lintl. To dodatno komplikuje pouzdanu procenu. Istovremeno, Palestinci su konstantno zabrinuti zbog mogućnosti da ih Izrael trajno raseli.

Malo verovatan proboj u bliskoj budućnosti

Piter Lintl kaže da je skeptičan da će se proboj postići u kratkom roku. Politički troškovi na obe strane trenutno su previsoki. Strukturne blokade takođe ostaju. Mnogi međunarodni analitičari dele to mišljenje: primirje postoji i, uprkos mnogim smrtnim slučajevima, raseljavanju i razaranju, pruža izvesno olakšanje za svakodnevni život ljudi. Ono je, međutim, samo delimično efikasno – a održivo političko rešenje još uvek nije na vidiku. Za sada se čini da je Pojas Gaze i dalje u stanju koje nije ni rat ni mir. To nikako nije bez opasnosti, jer znači da je obnova eskalacije moguća u svakom trenutku.