Tri moguća scenarija pred pregovore sa Iranom

Scenario 1: Približavanje i dalji pregovori

Sjedinjene Američke Države su u više navrata u javnosti budile nadu da će vrlo skoro doći do dogovora sa Iranom i da režim u Teheranu želi nagodbu.

Iz perspektive SAD, moralo bi da se ispune 15 zahteva, od kojih se dva posebno ističu. Prvo – Iran mora da se reši obogaćenog uranijuma i da se uzdrži od daljeg obogaćivanja. I drugo – Iran mora da otvori Ormuski moreuz i da se odrekne tranzitnih taksi.

Iran je pak početkom aprila predstavio svoj plan od deset tačaka, koji se usredsređuje na nekoliko zahteva. Po tom planu se SAD i Izrael obavezuju na trajni prekid daljih napada na Iran. Pored toga, prekid vatre odnosi se i na Liban, a samim tim i na miliciju Hezbolah, saveznicu Teherana. I treće – zamrznuta iranska imovina se oslobađa, a sankcije protiv zemlje ukidaju.

Pritom bi obe strane morale da budu u stanju da sporazum predstave kao sopstveni uspeh – pre svega kada je reč o ključnim zahtevima. Pregovori, međutim, a posebno u vezi s iranskim nuklearnim programom, pokazali su se do sada kao veoma složeni. Američki list Volstrit džornal i televizija Si-En-En izvestili su da su se najnoviji razgovori fokusirali na period u kojem bi se Iran uzdržao od obogaćivanja uranijuma – SAD su zahtevale 20 godina, dok je Iran ponudio pet. Mogla bi da se pojave i dodatna složena pitanja: npr. šta će se desiti sa već obogaćenim uranijumom, šta će se desiti sa centrifugama za obogaćivanje i kako će se sporazum kontrolisati?

Za američkog predsednika Donalda Trampa radi se i o tome da se sporazum predstavi kao bolji od onog prethodnog sa Iranom iz kojeg se povukao 2018. godine. Teheran će, s druge strane, možda proceniti da posedovanje nuklearne bombe jeste bolja zaštita od budućih napada, ali je kroz ovaj rat mogao da se uveri i koliki je pritisak koji može da izvrši jednostavnom kontrolom Ormuskog moreuza.

Scenario 2: Zastoj se nastavlja, Ormuski moreuz ostaje blokiran

Trenutna situacija mogla bi i da potraje još neko vreme – da SAD i Iran nastave da razmenjuju pretnje, ali bez obnavljanja neprijateljstava. Drugim rečima, moguće je da bi obe strane svoje sporove za sada ostavile nerešenim, ali da ne snose troškove i rizike obnove vojne eskalacije.

Čak i nakon Trampovih nedavnih pretnji Teheranu, ostale su sumnje u to da li je predsednik zaista spreman da preduzme odlučnu akciju. On je početkom nedelje za jedan dan odložio ultimatum koji je sam postavio. Sada, neposredno pre isteka prekida vatre koji je na snazi od 8. aprila, Tramp je iznenađujuće objavio da će primirje jednostrano da produži.

Američki predsednik je na svojoj platformi Truth Social napisao da je taj potez preduzet na zahtev posrednika, odnosno Pakistana. Objasnio je i da je to urađeno kako bi se iranskim liderima i predstavnicima dalo vremena da iznesu jedinstveni predlog. Dodao je i da se na to odlučio zato što je „iranska vlada ozbiljno podeljena, što i nije neočekivano“.

Nastavak prekida vatre, ali bez zvaničnih mirovnih pregovora, podrazumevao bi da Ormuski moreuz ostaje blokiran. Taj plovni put između Persijskog i Omanskog zaliva od velikog je značaja za globalnu ekonomiju.

Blokadu trenutno sprovode obe strane – dok Iran praktično ne dozvoljava prolaz nijednom brodu, američka blokada usmerena je na teretne brodove koji plove ka iranskim lukama ili iz njih isplovljavaju.

Iranska blokada ima dramatične ekonomske posledice, jer države Zaliva od početka rata nisu u mogućnosti da transportuju naftu i gas morem. Nestašica goriva bi se u ovom scenariju dodatno pogoršala.

O mogućoj nestašici kerozina već sada se sa zabrinutošću diskutuje u Evropi. To daje Iranu moćno sredstvo za vršenje pritiska na Trampa. Inflacija je takođe porasla u SAD kao rezultat rata – i taj trend bi se verovatno nastavio ako se blokada nastavi, što stavlja Trampa pod politički pritisak na unutrašnjem planu.

Ali Tramp ima jedno sredstvo za vršenje pritiska koje nije imao pre prve runde pregovora u Pakistanu: blokiranjem Ormuskog moreuza, američka vojska sprečava Iran da prodaje svoju naftu – što ima posledice za tu zemlju sa ionako posrnulom ekonomijom. Ekspert za Bliski istok Hans-Jakob Šindler iz Međunarodnog centra za borbu protiv terorizma, opisao je američku blokadu Ormuskog moreuza kao „izuzetno snažno finansijsko sredstvo vršenja pritiska“, posebno zato što su Amerikanci time što su se ukrcali na jedan iranski brod pokazali da „misle ozbiljno“.

Scenario 3: Pregovori propadaju – rat se nastavlja

Tramp je već zapretio drastičnim posledicama – od uništenja svih iranskih elektrana i mostova, do propasti „čitave civilizacije“ – u slučaju da se razlike i nepoverenje između SAD i Irana pokažu kao nepremostive.

Može samo da se nagađa koliko bi daleko SAD i Izrael išli u slučaju neuspeha pregovora. Verovatno je da bi SAD, pored obnavljanja vazdušnih udara, održale i blokadu iranskih luka kako bi ono što je možda najefikasnija poluga Irana u ovom ratu okrenule protiv režima u Teheranu.

Zatvaranjem Ormuskog moreuza Iran verovatno pokušava da dodatno poveća ekonomski pritisak na SAD, zapadne zemlje i zemlje Zaliva. U svojim vojnim operacijama, iranska vojska je takođe na meti imala i proizvodnju nafte i gasa u susednim zemljama Zaliva, kako bi ih kaznila zbog njihovog saveza sa SAD, a i da bi povećala globalne troškove rata.

Tačan broj raketa i dronova koje Iran još uvek poseduje nije poznat. List Njujork tajms u nedelju je objavio da su im američki zvaničnici rekli da je Iran ostao na 40 odsto zaliha dronova, 60 odsto raketnih bacača i 70 odsto raketa. Štaviše, prema Institutu za proučavanje rata, iranska Revolucionarna garda poziva savezničke grupe u regionu da pokrenu nove napade protiv Izraela, zemalja Persijskog zaliva i SAD ukoliko se rat ponovo rasplamsa.