‘U Srbiji 1.300 stogodišnjaka’: Između dugovečnosti i ekonomskih izazova

Kada su se oni rodili, televizor je bio naučna fantastika.

Preživeli su globalne pandemije, svetske ratove i prelazak iz analognog u digitalno doba, poput legendarnog prirodnjaka Dejvida Atenboroa koji je proslavio 100. rođendan.

Stogodišnjaci nisu samo svedoci istorijskih trenutaka, već grupa ljudi koja se iz godine u godinu povećava gotovo u svakoj državi, podaci su organizacije World Population Review (WPR).

Najviše ih je u Japanu – oko 120.000, a u vrhu su i Sjedinjene Američke Države (SAD), Kina, Indija, Francuska.

Ekonomsko stanje, poboljšani zdravstveni uslovi i ishrana su među glavnim faktorima koji utiču na povećanje broja stogodišnjaka, objašnjava Goran Penev, demograf.

„Njihov broj raste jer su i uslovi bolji, a ono što se ne menja jeste maksimalna dužina životnog veka – u proseku žive između 117 i 119 godina", kaže za BBC na srpskom.

Njihov broj se povećava i u Srbiji, a koliko ih ima odgovorila je Snežana Paunović, ministarka državne i lokalne samouprave, reagujući na tvrdnje nekih opozicionih političara da je „među biračima stotine hiljada starijih od 100 godina".

„U biračkom spisku je 1.343. ljudi starijih od 100 godina", precizirala je.

Ali Penev upozorava da među podacima iz Srbije ima mnogo grešaka i da ih treba uzeti sa rezervom.

Podaci poslednjeg popisa iz 2022. pokazuju da u Srbiji živi 11.839 starijih od 85 godina.

Nema podataka koliko je tačno stogodišnjaka.

Prema američkom WPR, u Srbiji ima 1.000 stogodišnjaka, a isto toliko ih je i u Bosni i Hercegovini (BiH), Hrvatskoj, Sloveniji, Rumuniji i Mađarskoj.

Podaci pokazuju da je u gotovo svim zemljama među stogodišnjacima najviše žena.

Francuskinja Žana Kalman je umrla 1997. u 122. godini.

Zvanično je jedina osoba koja je živela duže od 120 godina, a pušila je i tamanila je čokoladu.

• U Japanu živi skoro 100.000 ljudi starijih od 100 godina
• Zašto više ljudi nego ikada pre doživi stotu
• Koja je tajna dugovečnosti stogodišnjaka

Druga strana dugovečnosti

Dok neki političari, poput ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog kineskog kolege Sija Đinpinga, pokušavaju da pronađu način kojim bi se produžio životni vek, ekonomisti upozoravaju na negativnu stranu dugovečnosti.

Povećanje životnog veka odražava se na socijalne politike, jer kada čovek ima više od 100 godina, teško da može samostalno da brine o sebi, ukazuje Goran Penev.

„Tu je već potrebna institucionalna podrška, jer životne troškove ne može da pokrije sam", dodaje.

U Srbiji je sve manje radno aktivnih, a sve više penzionera.

Pogledajte video: Čovek koji troši milione da bi se podmladio

Penziono pitanje je sve akutniji problem širom sveta, zbog negativnih demografskih trendova, ukazuje Nikola Stakić, ekonomista.

„Imate različite vrste penzionog sistema – kod nas je i dalje obavezno penziono osiguranje, dok je u nekim državama koje su nama u komšiluku obavezno i privatno.

„Stanje u Srbiji jeste bolje što se tiče punjenja penzionog fonda, jer se do pre nekoliko godina 50 odsto sredstva potrebnih za fond dotiralo iz državnog budžeta", objašnjava Stakić za BBC na srpskom.

Pogledajte video: Dejvid Atenboro proslavio 100. rođendan

U Srbiji je prema popisu iz 2023. bilo 2,4 miliona zaposlenih, a skoro 1,6 milion penzionera, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

U razvijenim državama trenutni zaposleni (budući penzioneri) sami pronalaze dodatne načine kako bi uplaćivali prihode za penziono i zdravstveno.

„Indikatori nisu ipak dobri jer je odnos primaoca penzija i zaposlenih sada izjednačen.

„Ako ostane sadašnja finansijska arhitektura, ovaj penzioni sistem je neodrživ na duži rok", upozorava ekonomista.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Nije važno kad je rođen: Ima 70 godina i vraća se na fudbalski teren
• Može li se odložiti starenje ponašanjem u skladu sa godinama
• Ko će da dočeka: Danci u penziju tek sa 70 godina, na Balkanu i dalje sa 65
• Ko su ‘super starci’ i šta možemo da saznamo iz njihovog mozga
• „Starenje je bolest“ i to izlečiva, tvrdi naučnik sa Harvarda
• Čovek koji troši milione da bi se podmladio

!function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+”_d”]=s[r+”_d”]||[],s[r]=function(){s[r+”_d”].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&s[r].sources.indexOf(c)<0){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c)}}(window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/fullTracker.min.js","s_bbcws");s_bbcws('setStory', {'origin': 'optimo','guid': 'cn5pe40q47lo','assetType': 'article','pageCounter': 'serbian.articles.cn5pe40q47lo.lat.page','title': ''U Srbiji 1.300 stogodišnjaka': Između dugovečnosti i ekonomskih izazova','author': 'Dejana Vukadinović – BBC novinarka','published': '2026-05-14T09:59:04.117Z','updated': '2026-05-14T09:59:04.117Z'});