Većina građana smatra da je Nemačka nepravedno društvo

Koalicioni sporazum nemačkih konzervativaca CDU i CSU i socijaldemokrata potpisan je 5. maja 2025. Već na samom početku tog dokumenta navodi se da „Nemačka stoji pred istorijskim izazovima". Takođe se ističe da će politika u narednim godinama „odlučivati o tome da li ćemo i ubuduće živeti u slobodnoj, bezbednoj, pravednoj i bogatoj Nemačkoj".

Godinu dana kasnije, građani smatraju da je za ostvarenje tog cilja i dalje potreban ogroman politički angažman. To je pokazalo reprezentativno istraživanje koje je infratest dimap sproveo za ARD-ovu akciju „Tvoje mišljenje je važno!". Istraživanje je sprovedeno u aprilu na nivou cele zemlje, a u njemu je učestvovalo 2.084 ispitanika starijih od 16 godina iz nemačkog govornog područja.

Ogromna većina smatra da je nemačko društvo nepravedno

Čak 81 odsto ispitanika smatra da je ekonomsko bogatstvo u zemlji nepošteno raspodeljeno. Samo 15 odsto smatra da je postojeće stanje pravedno.

Osećaj nepravde prisutan je u svim starosnim i prihodovnim grupama. „Poznajem mnogo ljudi koji imaju problem da plate stan", kaže Iv Briš (34) iz Drezdena. „Iako imaju posao."

On je jedan od više od 70.000 građana koji su učestvovali u onlajn akciji, koja dopunjuje reprezentativno istraživanje konkretnim stavovima učesnika.

Pri poređenju tri osnovna principa, relativnu većinu u nemačkom društvu imaju zagovornici principa pravednosti – zasnovanog na učinku: 42 odsto ispitanika smatra najvažnijim da onaj ko više doprinosi treba i više da zarađuje.

Za 32 odsto najvažnija je pravedna raspodela – odnosno da razlike u prihodima i imovini ne budu prevelike. Potrebe najugroženijih u društvu u prvi plan stavlja 23 odsto ispitanika.

Veći porez na nasledstvo i ponovo porez na imovinu

Mnogi učesnici kritikuju način na koji su raspodeljen porezi i obavezni doprinosi.

„Srednji sloj i oni s malim primanjima nose sav teret", smatra Rina Kuše iz okruga Rems-Mur u Baden-Virtembergu (zapad).

Brojni ispitanici ističu i nejednaku raspodelu bogatstva između istoka i zapada zemlje.

Ivona Lihnok iz okruga Gerlic u Saksoniji (istok) to vidi kao strukturni problem: „Važno je da li neko može da se osloni na postojeću imovinu. Na istoku se privatna imovina tek stvara, treba da se stvori."

U takvim okolnostima, podršku dobijaju mehanizmi koji bi omogućili delimičnu preraspodelu bogatstva. Povratak poreza na imovinu odnosno bogatsvo, koji se u Nemačkoj ne naplaćuje od 1997. podržava 64 odsto ispitanika. Među njima su velike većine birača Levice, Zelenih i SPD-a, ali i 60 odsto pristalica Unije. Pristalice AfD-a se, sa tesnom većinom, protive toj meri.

Veliku podršku ima i povećanje poreza na veliko nasledstvo – 61 odsto ispitanika smatra da bi to bilo ispravno. I po tom pitanju su pristalice AfD-a većinski protiv. Trenutno važe različite poreske stope, a nasleđa do 500.000 evra za bračne partnere, odnosno do 400.000 evra za decu, oslobođena su poreza.

Spremnost na lična odricanja? Zavisi gde se živi

Savezna vlada se trenutno nalazi u nezavidnoj situaciji. S jedne strane, usled rasta cena energije pojačani su zahtevi za rasterećenjem građana. S druge strane, vlada je najavila sveobuhvatne socijalne reforme koje bi mogle da donesu dodatna opterećenja.

Ipak, 47 odsto ispitanika kaže da bi prihvatila lična odricanja kako bi se socijalni sistemi obezbedili za budućnost. Isti procenat ispitanika je protiv. Prisutan je i izražen regionalni jaz: na zapadu se ta ideja večinski prihvata nego dok se na istoku većinski odbija.

Anete Keler iz Rudne gore u Saksoniji (istok) smatra: „Odricanja nisu prihvatljiva za ‘prosečne građane' poput mene. Ovi sistemi već sada ne funkcionišu optimalno za obične ljude."

Za Klausa Raba iz Hildburgauzena u Tiringiji (istok), odricanja bi bila problematična i na drugom nivou: „To ne doprinosi jačanju demokratije. Naše društvo se sve više udaljava od solidarne zajednice."

Drugi bi, pak, prihvatili odricanja pod određenim uslovima. Karmen Gerlah iz okruga Vestervald (zapad) zalaže se za veću ličnu odgovornost i spremna je da više doprinese: „Kada bi se poreski novac ulagao u kvalitetno obrazovanje, bila bih spremna da plaćam više poreze."

Bernd Krabe iz Minstera (zapad) kaže da je lično spreman na odricanja. Ipak, 56-godišnjak dodaje: „Gotovo svaki segment socijalnog sistema hitno zahteva reforme i smanjenje birokratije."

Više od polovine protiv rezovima u socijalnim sistemima

Što su predlozi za odricanja konkretniji, to je veći otpor. Više od polovine ispitanika generalno odbacuje rezove u socijalnim sistemima.

Ipak: Svaki treći ispitanik smatra da su rezovi u osiguranju za slučaj nezaposlenosti ispravni.

A dve trećine ispitanika slaže se sa tvrdnjom da bi migranti trebalo da dobijaju socijalna davanja u Nemačkoj tek nakon što su ovde duže vreme radili.

Jasni stavovi o penziji

Veliku podršku ima ideja da se u zakonsko penzijsko osiguranje uključe i državni službenici, samozaposleni i političari, kao što je to slučaj, na primer, u Švajcarskoj ili Norveškoj. Čak 86 odsto ispitanika smatra da bi to i u Nemačkoj bilo ispravno rešenje.

Podršku ima i model kakav postoji u Francuskoj i Španiji, prema kojem bi se visina penzije snažnije vezivala za godine staža: 67 odsto građana smatra to dobrim rešenjem, dok je 25 odsto protiv.

Za razliku od toga, veliko protivljenje izaziva ideja povezivanja starosne granice za odlazak u penziju sa očekivanim životnim vekom: to odbacuje 64 odsto ispitanika, dok je 29 odsto smatra ispravnim. Primer Portugala pokazuje: ako se prosečni životni vek poveća za jednu godinu, starosna granica za odlazak u penziju raste za oko osam meseci.

Predlozi da se radi duže ili više generalno nailaze na slab odziv u javnosti.

Odbija se i radikalna promena sistema po uzoru na Sjedinjene Američke Države – da se državna penzija svede na minimum, da se smanje doprinosi i da se veći akcenat stavi na ličnu odgovornost građana: 69 odsto ispitanika smatra da bi to bilo pogrešno.