“Veliko olakšanje”: Nova terapija budi nadu ženama se rizičnom trudnoćom

U 32. nedjelji trudnoće, Mariji je postavljena dijagnoza preeklampsije, potencijalno smrtonosne komplikacije koju karakteriše visok krvni pritisak, i rečeno joj je da mora da ostane u bolnici sve dok se ne porodi

„Bez ove terapije, mislim da bi se rodio ranije i bilo bi mu mnogo teže na početku života“, kaže Marija Pacvold.

Kad je ova 38-godišnjakinja zatrudnela sa drugim detetom, isprva nije imala briga.

„Sve je uvek bilo u redu – dok odjednom više nije bilo“, kaže ona za BBC.

Potom, u 32. nedelji trudnoće, Mariji je postavljena dijagnoza preeklampsije, potencijalno smrtonosne komplikacije koju karakteriše visok krvni pritisak, i rečeno joj je da mora da ostane u bolnici sve dok se ne porodi.

Dok je čekala da njen sin stigne na svet, bila je među 16 učesnica u pionirskom ispitivanju tehnike za koju se naučnici nadaju da bi mogla po prvi put da izleči glavni uzrok ovog stanja.

Preeklampsija svake godine dovede do smrti više od 70.000 majki i 500.000 beba u svetu, zajedno sa drugim stanjima povezanim sa visokim krvnim pritiskom.

Uprkos njenoj učestalosti, lečenje je tapkalo u mestu decenijama, sa doktorima koji nisu bili sposobni da zaustave stanje jednom kad započne.

U ovom ranom stadijumu ispitivanja, američki naučnici su ciljali jedan protein za koji veruju da bi mogao da izaziva preeklampsiju, kako bi videli da li njegovo fizičko uklanjanje iz majčine krvi može da popravi njeno zdravstveno stanje i bezbedno joj produži trudnoću.

U proseku, otkrili su da su kod 16 žena sa teškom preeklampsijom pre porođaja trudnoće trajale 10 dana duže bez negativnih posledice po bebe, objavivši rezultate u časopisu Nejčer medisin.

Za Mariju, ovo je značilo da je njen sin Benet rođen u 34. nedelji, što je krupan prag koji daje prerano rođenim bebama velike šanse za preživljavanje.

Iako naučnici ne znaju zasigurno, istraživanje pokazuje da do preeklampsije dolazi kad se posteljica formira abnormalno, promenivši kako krv teče i ometajući kontrolu normalnog krvnog pritiska kod majke.

Visok krvni pritisak koji ona izaziva može da dovede do moždanog udara i oštećenja organa.

Obično nastaje posle 20. nedelje trudnoće ili ubrzo posle rođenja bebe, a može se primetiti putem rutinskih pretporođajnih merenja krvnog pritiska i testova urina.

Drugi simptomi su jake glavobolje koje ne ublažavaju prosta sredstva protiv bolova, problemi sa vidom, bol ispod rebara, iznenadno oticanje lica, ruku ili stopala, gorušica koju ne uklanjaju lekovi protiv gorušice i povraćanje.

Ovo ispitivanje vodi tim iz američkog Medicinskog centa Cedars-Sinai a predvode ga profesor Ravi Tadani i profesor Anant Karumančim.

Njihovo istraživanje podrazumevalo je uzimanje krvi od žena, filtriranje proteina zvanog sFlt-1 za koji veruju da izaziva ovo stanje i njegovo vraćanje u telo u procesu sličnom dijalizi bubrega.

Iako majke sa dijagnozom mogu da dobiju lekove za sprečavanje moždanih udara i za stabilizovanje krvnog pritiska, ona može da se izleči samo porođajem – ali prerani porođaj predstavlja rizik po bebu.

Neke učesnice, kao što je Marija iz Nemačke, imale su više sesija tokom ispitivanja.

Tretman je dao njenoj bebi ključne dve dodatne nedelja rasta.

„Ako se beba rodi u 34. nedelji ili kasnije, šanse da će imati zdravstvenih problema ili dugotrajne posledice mnogo su manje“, kaže ona.

Autor studije veruje da tretman ima potencijal da još više produži trudnoću.

„Cilj je zapravo da se sa njim započne mnogo ranije i da se uradi više tretmana… Ako krenemo ranije, možemo potencijalno da produžimo trudnoću za čak nekoliko nedelja“, dodaje Tadani.

„Ovo je veoma uzbudljiva studija u ranoj fazi“, kaže profesorka Asma Halil, specijalistkinja akušerstva u bolnici Svetog Đorđa u Londonu.

Ona dodaje da lečenje koje može da cilja biološki uzročnik stanja „posebno obećava“.

„Za žene koje mogu da dobiju težak oblik preeklampsije u veoma ranoj fazi trudnoće, dobiti čak i dodatnih nekoliko dana na bezbedan način može biti od izuzetne važnosti za bebu“, objašnjava ona, dodajući da su potrebna mnogo veća randomizovana ispitivanja.

Iako se slaže s tim da je proces pametan, da li je filtriranje krvi stvarno bezbedno za majke i bebe trenutno ostaje „velika nepoznanica“ jer je ispitivanja bilo jako malog obima, kaže Endrju Šenen, predsednik dobrotvorne organizacije Akcija na preeklempsiji i profesor majčinskog i fetalnog zdravlja na Kraljevskom koledžu u Londonu.

Većina žena koja umre od preeklampsije živi u zemljama sa niskim primanjima i lošim pristupom zdravstvu, kaže on.

Malo je verovatno da bi te žene imale koristi od „prilično tehničke“ tehnologije filtriranja krvi a mnoge bi mogle biti spasene već postojećim terapijama, kaže on.

„Imamo tehnologiju da poboljšamo stvari već sutra samo ako osnovne stvari budemo radili bolje“, ističe on.

Ali Tadani tvrdi da je oprema neophodna za filtriranje krvi veoma slična mašinama za dijalizu bubrega, dodajući da je „veoma moguće“ da klinike sa lošim resursima rekonfigurišu ove mašine za lečenje od preeklampsije.

Tadani kaže da će veća studija o tretmanu krenuti početkom sledeće godine i optimističan je da bi mogao da se nađe na klinikama u narednih tri do pet godina.

„Ne bismo bili ovde danas bez hrabrih žena koje su pristale da učestvuju… one su pravi heroji ove priče, tu nema zbora“, dodaje on.

Marija kaže da je „neverovatno“ kad pomislite da sićušna studija u kojoj je ona učestvovala može da pomogne majkama i bebama, jer je ona samo zahvalna na prilici koju je dobila.

„Pre nekoliko dana, razgovarala sam sa grupom majki o tome i one su mi zahvalile što sam imala hrabrosti da učestvujem i pomognem da se povećaju šanse preživljavanja beba i majki“, kaže ona.

„I tad mi je palo na pamet da je to nešto na šta i sama mogu biti ponosna.“

Novi tretman za preeklampsiju: Više vremena da se bebe razviju

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk