Veljović: Crna Gora ne smije dozvoliti da bude groblje automobila…

„U okviru Poglavlja 21 postoji fond koji je sada privremenim zatvaranjem poglavlja, postao dijelimično dostupan nama kao državi, a samim priključenjem EU imaćemo puni pristup. Do sada smo koristili samo sredstva iz Zapadnobalkanskog investicionog okvira za projekte koji su se ticali infrastrukture. Prema Poglavlju 21, pristupamo Instrumentu za povezivanje Evrope (CEF), koji najviše finansira projekte izgradnje, rekonstrukcije infrastrukture i umrežavanja“, kazala je Bojana Laković, šefica pregovaračke radne grupe za Poglavlje 14

Zatvaranje Poglavlja 14 Saobraćajna politika, kojim će se uskladiti crnogorski sa transportnim sistemom Evropske unije, očekuje se uskoro, saopštio je šef pregovaračke radne grupe, Nikola Veljović i dodao da su prava putnika u svom vidovima saobraćaja usklađena sa evropskim.

„Saobraćajna politika je jedno od najsloženijih i najkompleksnijih pregovaračkih poglavlja zato što se tiče nekoliko vidova transporta, to jeste pomorskog, željezničkog, drumskog i vazdušnog. Naš cilj ovim poglavljem bio je da uskladimo našu pravnu tekovinu i transportni sistem sa transportnim sistemom Evropske unije. Aktivno radimo na tome“, kazao je Veljović u intervjuu agenciji Mina-business.

On je naveo da je u prethodnom periodu donijet veliki broj zakonskih i podzakonskih rješenja koja su u skladu sa legislativom EU, a napravljen je preduslov za implementaciju socijalne politike, zaštite prava putnika, kao i obezbjeđivanje uslova domaćim prevoznicima.

„Ono što je ključno jeste da smo mi skoro sam proces priveli kraju i ubrzo očekujemo zatvaranje ovog poglavlja“, dodao je Veljović.

On je naveo da se jedno od završnih mjerila poglavlja odnosi na prava putnika, što je usklađeno sa evropskom regulativom.

„To je izglasano u Skupštini, odnosno sva rješenja koja se tiču prava putnika, a to su zakoni o ugovorima u željezničkom prevozu, drumskom i Zakon o pravima putnika u pomorskom saobraćaju. Ono što je ključno jeste da će naši građani imati ista prava kao putnici i građani u EU“ kazao je Veljović.

On je kazao da će u slučaju kašnjenja autobusa par sati putnik imati pravo na nadoknadu, odnosno prevoznik će morati da im ponudi alternativni vid prevoza ili da im nadoknadi izazvanu štetu i napravi povrat karte.

„U slučaju smrtnih slučajeva, porodice imaju izuzetno veliku nadoknadu štete koja će biti regulisana podzakonskim aktima“, dodao je Veljović.

On je podsjetio da su prava u vazdušnom saobraćaju odavno usklađena sa evropskim i u slučaju da kasni neki let putnici imaju pravo na nadoknadu i povraćaj.

„Sada je to u svim vidovima saobraćaja u Crnoj Gori, kako u drumskom tako i u željezničkom saobraćaju“, poručio je Veljović.

U okviru klastera 4 – Zelena agenda i održiva povezanost, kojem pripada Poglavlje 14, nalazi se i nedavno privremeno zatvoreno Poglavlje 21 Trans-evropske mreže. Šefica pregovaračke radne grupe za to poglavlje, Bojana Laković, objasnila je da se ono odnosi na velike energetske, transportne i telekomunikacione sisteme na nivou EU.

„Samim zatvaranjem poglavlja mi smo ispunili određene zahtjeve koji su bili postavljeni pred nas kao državu. Najviše se to odnosilo na usklađivanje pravne tekovine i jačanje administrativnih kapaciteta“, rekla je Laković agenciji Mina-business.

Ona je objasnila da je država trebalo da se uskladi sa koridorima koji su predviđeni u okviru ovog poglavlja u oblastima energetike i saobraćaja i da ojačaju administrativne kapacitete u institucijama koje će kasnije raditi na sprovođenju velikih infrastrukturnih projekata koji se tiču sve tri oblasti.

„U okviru Poglavlja 21 postoji fond koji je sada privremenim zatvaranjem poglavlja, postao dijelimično dostupan nama kao državi, a samim priključenjem EU imaćemo puni pristup. Do sada smo koristili samo sredstva iz Zapadnobalkanskog investicionog okvira za projekte koji su se ticali infrastrukture. Prema Poglavlju 21, pristupamo Instrumentu za povezivanje Evrope (CEF), koji najviše finansira projekte izgradnje, rekonstrukcije infrastrukture i umrežavanja“, precizirala je Laković.

Veljović je, govoreći o protestima prevoznika, kazao da Ministarstvo saobraćaja tu aktivno djeluje, kao i da je njihov protest opravdan.

„Dio njihovih zahtjeva tiče se boravka naših državljana u zemljama Evropske unije. Postoji Šengen pravilo 90 u 180, što znači da naš državljanin ne smije više od 90 dana boraviti na teritoriji EU što dovodi u problem naše prevoznike“, naveo je Veljović.

Ministarstvo saobraćaja prepoznalo je, kako je kazao, taj problem u oktobru prošle godine, gdje su to pitanje inicirali na Evropskom parlamentu u Briselu i pokrenuli inicijativu da se izmijeni Šengen pravilo.

„Međutim, Evropska komisija je rekla da to u ovom trenutku nije moguće, s obzirom na to da se tiče svih zemalja članica. Evropska komisija je inicirala osnivanje radne grupe na nivou Zapadnog Balkana, sa predstavnicima zemalja članica i Evropske komisije, gdje su se održala dva sastanka na kojima su nuđena neka kratkoročna rješenja. Jedno od njih je da zemlje članice u okruženju izmijene svoje zakonodavne sisteme, to jeste da omoguće profesionalnim vozačima kako bi mogli da izvade radne i boravišne dozvole“, rekao je Veljović.

Susjedna Hrvatska je, kako je kazao, predložila amandmane, koji će biti u njihovom parlamentu u junu.

Veljović je, govoreći o običnim vozačima, saopštio da su pravila u vezi sa tehničkim pregledom vozila odavno usklađena sa standardom EU.

„Crna Gora ne smije dozvoliti da bude groblje automobila EU. Imamo situaciju da se uvoze vozila koja su izuzetno velike starosti. Samim tim, Ministarstvo je iniciralo prošle godine izmjenu jednog pravilnika kojim se ograničava uvoz vozila standarda Euro 4, to jest prelazi se na Euro 5, kako bi zaštitili našu okolinu i doprinijeli bezbijednosti saobraćaja na našim drumovima“, naveo je Veljović.

Prema njegovim riječima, EU insistira na održivim vidovima transporta, kao što je željeznički, gdje je država dobila sredstva od Evropske banke za obnovu i razvoj.

Laković je dodala se država mora uskladiti potpuno sa održivim modelima koji se promovišu u Evropskoj uniji i to je prioritet.

„Mi smo uključeni u evropske koridore. Nama su prepoznati putevi, željeznica i Luka Bar u evropskim koridorima. Energetika je prepoznata u Transbalkanskom koridoru, koji povezuje Crnu Goru, Italiju i dalje prema Srbiji“, navela je Laković.

Ona je kazala da je Luka Bar prepoznata kao važna stanica, koja povezuje Jadransko more sa centralnom Evropom, pri čemu je do sada u Luku Bar uloženo oko 21 milion EUR za osiguranje infrastrukture i bezbjednosti.

Laković je, govoreći o sektoru telekomunikacija, kazala da je pred nama infrastrukturni izazov, jer ruralna područja moraju biti još više povezana.

Na pitanje koliko vremena je potrebno da investicije iz EU građani osjete u svakodnevnom životu kroz neko poboljšanje standarda, Laković je odgovorila da se nada da će se u narednih tri do pet godina vidjeti rezultati radova koji se dešavaju na autoputu, kao i onih koji će se dešavati na željeznici, i u oblasti energetike i telekomunikacija.

„Dobijamo pristup fondovima, ali to je za oblast saobraćaja i telekomunikacije, tek onog momenta kad uđemo u EU. Kada čovjek posmatra sa strane, vi mislite da je to baš lako i ako se počne projekat, svi se pitamo zato se ne završava. Takav stav sam imala dok nisam došla i vidjela koliko su infrastrukturni projekti komplikovani“, navela je Laković.

Ona smatra da država mora dosta da radi na jačaju kapaciteta ljudi koji se bave projektima.

„Projekti su nam budućnost i samim tim otvaranjem dodatnih fondova i mogućnostima za investiranje moramo da osnažimo naše kapacitete. Jer mi sjutra kada uđemo u EU, bićemo jednak igrač i neće biti tako lako doći do tih fondova“, ocijenila je Laković.

Ona je saopštila da postoji neka pogrešna percepcija da ćemo samim ulaskom u EU imati savršenu mrežu puteva, željeznice, energetike i telekomunikacija.

„Ono što nama EU daje su standardi bezbjednosti i interoperabilnosti. Na nama je kao državi da te standarde primijenimo. To zavisi od nas i od toga koliko ćemo aktivno na tome raditi. Takođe, možda je neka percepcija da nama Evropa da sav novac. Međutim, to nije tako. Mi kao država moramo da sufinansiramo svaki projekat na koji apliciramo“, objasnila je Laković.

Veljović je, na pitanje da li će EU zabraniti stare automobile, odgovorio da Evropa nikada neće zabraniti stare automobile.

„Imamo jednu regulativu koja se tiče oldtimera. To su sva vozila koja su starosti 30 godina i iznad. Imamo veliki broj naših građana koji imaju takva vozila i registruju ih kao oldtimeri. Isto tako moramo napraviti balans između zaštite životne sredine, bezbjednosti u saobraćaju i standarda naših građana“, naveo je Veljović.

On je dodao i da su svjesni da ne može svako priuštiti novo vozilo.

„Zbog toga smo samo podigli standard na Euro 5 za uvoz vozila. Nijesmo željeli podignuti više, jer to bi značilo da naši građani moraju da uvoze i kupuju novija vozila“, kazao je Veljović.

Takođe, Ministarstvo saobraćaja u saradnji sa Ministarstvom energetike i Eko fondom subvencionišu kupovinu električnih i hibridnih vozila za naše građane.

„Naši građani će imati mogućnost da izaberu da li će kupiti novo električno ili hibridno vozilo uz subvenciju EU i države ili će kupiti polovno vozilo koje će biti u suštini približne cijene kao i ovo. Mi ostavljamo na izbor građanima i nadamo se da će se odlučiti za održive vidove transporta“, zaključio je Veljović.

Tekst je nastao u okviru projekta „EU Reality Check", koji realizuje agencija MINA. Projekat je podržan kroz širi program „MedIA-Lit" koji vodi Centar za građansko obrazovanje (CGO) u partnerstvu sa Helsinškim odborom za ljudska prava u Srbiji (HCHRS), Helsinškim komitetom za ljudska prava u Sjevernoj Makedoniji (MHC), Tiranskim centrom za novinarsku izvrsnost (TCJE) iz Albanije i Atlantskom inicijativom (AI) iz Bosne i Hercegovine, uz finansijsku podršku Evropske unije i kofinansiranje Ministarstva za regionalni razvoj, investicije i saradnju sa NVO Vlade Crne Gore.