Vreo volan i ustajao vazduh: Kako rashladiti auto na 40 stepeni

Čak i kratka vožnja može da bude neprijatna ako se automobil prethodno nije rashladio

Kada se vrata automobila koji je stajao na suncu otvore, iz kabine nas zapahne talas vrelog vazduha, volan je nemoguće dodirnuti, sedišta peku, a vazduh je težak i ustajao.

Čak i kratka vožnja može da bude neprijatna ako se automobil prethodno nije rashladio.

Toplotni talas na Balkanu počeo je poslednjih dana jula, vrhunac je dosegao između 5. i 8. avgusta, sa temperaturama višim od 40 stepeni Celzijusa, a slični uslovi predviđaju se i do kraja avgusta.

Uzrok velikih vrućina na Balkanu i širem regionu je toplotna kupola povezana sa atmosferskim obrascem poznatim kao Omega blok, piše meteorološki servis Severe Weather Europe.

Osim što su neprijatne i opasne po zdravlje ljudi, ovakve vremenske prilike mogu predstavljaju problem i za vaš automobil.

Ali kako najlakše rashladiti kola, koliko treba koristiti klima uređaje i koje greške izbegavati tokom velikih vrućina?

Prvi korak je otvaranje prozora, kaže automehaničar Dušan Ivanović za BBC na srpskom.

„Neki moderniji automobili imaju i funkciju koja može da pomogne da se pregrejana kabina brže rashladi.

„Kada zaključavate automobil, držanjem dugmeta na ključu mogu se otvoriti sva četiri prozora, što omogućava da vreli vazduh izađe iz kabine i da unutra uđe svežiji", dodaje on.

A kada je reč o samom automobilu, vozači bi tokom velikih vrućina trebalo da obrate pažnju i na zaštitu od sunca.

„Bitno je zaštititi šoferšajbnu, prednje staklo na automobilu, da ne ulaze sunčevi zraci i da ne oštećuju unutrašnjost", kaže on.

Za zaštitu šoferšajbne od sunca i pregrevanja kabine uglavnom se koriste alumunijumske folije ili zaštitnici od sunđera.

Visoke temperature utiču i na pritisak u gumama, što može povećati rizik od njihovog pucanja, a Ivanović kao jednu od mera zaštita predlaže njihovo pokrivanje.

„Poseban oprez potreban je kod automobila sa staklenim krovom.

„Nikako ne zalivati vodom taj stakleni krov kada je vreo, jer može da pukne", dodaje.

Još jedan faktor koji može uticati na zagrevanje automobila je njegova boja.

Tamne boje, naročito crna, apsorbuju više sunčevog zračenja, dok bele i svetle boje odbijaju veći deo svetlosti i toplote, objašnjava automehaničar Darko Deak za BBC na srpskom.

„Mnoga vozila koja se koriste u Srbiji projektovana su u vreme kada su letnje temperature bile niže", kaže Deak, koji ima dugogodišnje iskustvo u radu sa automobilima.

Kada je napolju 40 stepeni, vozači na autoputu ne bi trebalo da forsiraju automobil, ukazuje Deak.

„Usled brze vožnje može doći do pucanja glave motora", kaže on.

Zato je, dodaje, važno pratiti temperaturu motora i ostale parametre tokom vožnje.

Rashladna tečnost je poput ledene obloge i sprečava njegovo pregrevanje.

„Kada pratite temperaturu, vidite da li se motor zagreva, da li se muči ili ne", objašnjava Deak.

Jedna od važnih stvari koju treba proveriti jeste nivo rashladne tečnosti, koja pomaže u sprečavanju pregrevanja motora.

Njenu količinu vozač može sam da proveri, jer na posudi postoje oznake za minimalni i maksimalni nivo.

Važno je, međutim, da motor bude potpuno hladan pre provere rashladne tečnosti, kako bi se izbegao rizik od ozbiljnih opekotina.

Kada uključimo klima uređaj, kompresor pokreće rashladni gas kroz sistem, kaže Deak.

Kompresor, koji je povezan sa motorom preko kaiša, „funkcioniše poput pumpe koja omogućava neprekidnu cirkulaciju freona."

Tokom prolaska kroz sistem, gas se hladi i omogućava da se u putnički prostor ubacuje hladan vazduh, čime se snižava temperatura u kabini, kaže automehančar.

Međutim, kompresor za rad koristi deo snage motora.

„Svaki kompresor oduzima oko tri kilovata snage motora.

„Kada sistem dostigne određeni pritisak, uključuje se ventilator koji dodatno hladi sistem, a time pomaže i hlađenje samog motora", objašnjava.

Samim tim „prinudno hladi i motor, kako bi mogao da izdrži dodatno opterećenje“, dodaje.

Ipak, velike razlike u temperaturi mogu da budu loše po zdravlje vozača.

Krvni sudovi se na hladnoći skupljaju, a na visokim temperaturama šire, pa iznenadan prelazak iz veoma toplog u veoma hladan prostor može biti neprijatan za telo.

Najvažnije je da je akumulator, odnosno punjiva baterija koja čuva električnu energiju u automobilu u dobrom stanju.

Iako se prazni akumulatori obično povezuju sa zimom, istina je da im ne prijaju ni ekstremno visoke temperature.

Ako sa ovim delom automobila nešto nije u redu – kolima će biti potrebno više vremena da se upale, a unutrašnje osvetljenje biće slabije.

Parkirajte automobil u hladu, što pogoduje i akumulatoru i gumama.

Bitno je proveriti i nivo rashladne tečnosti motora, naročito pre dužih putovanja.

Pravilan odnos rashladne tečnosti i antifriza je veoma važan.

Pobrinite se da unapred znate gde se nalaze benzinske stanice, odmorišta i stanice za punjenje duž vaše rute, ukoliko krećete na put.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk