Vrtić pre treće godine: Izbor roditelja ili neophodnost

Kada je prvi put zatvorila vrata vrtića za sobom i čula sina kako je doziva, Jelena Vujanović kaže da joj se „srce steglo".

„Znala sam da je to ispravna odluka, ali nije bilo lako", priča ova 29-godišnja majka koja radi u kol-centru i smene menja na dve nedelje.

Njen sin Lav krenuo je u obdanište sa godinu dana.

Nije razmišljala o tome da li je prerano, već ga je upisala zato što joj se završilo porodiljsko odsustvo i morala je da se vrati na posao.

Pitanje kada je pravo vreme za polazak deteta u vrtić često se provlači kroz razgovore među roditeljima.

Neki predškolske ustanove vide kao neophodno rešenje zbog poslovnih obaveza, dok drugi imaju mogućnost izbora i pažljivo biraju trenutak kada će dete ući u kolektiv.

Psiholozi zato naglašavaju da ne postoji jedno univerzalno „pravo vreme", već da odluka uvek zavisi od potreba deteta, ali i porodice.

Većina dece u obdaništu starija su od tri godine, iako značajan broj njih – oko četvrtine – ulazi u sistem ranije, podaci su Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji za 2025.

Rana socijalizacija ili prerano odvajanje?

Razvojna faza deteta do treće godine zahteva intenzivnu pažnju jedno ili dvoje bliskih ljudi, objašnjava dečija psihološkinja Nikolina Milosavljević.

„Detetu su u tom periodu potrebni sigurnost, uteha i stabilna povezanost", ukazuje.

A u kolektivu, u kojem o više dece brine mali broj vaspitača, često nije moguće odgovoriti na sve emocionalne potrebe svakog od njih, napominje.

Takve situacije mogu kod deteta da izazovu osećaj zbunjenosti ili napuštenosti, što kasnije može da utiče na sposobnost regulacije emocija.

„Zbog toga se, kada god je moguće, preporučuje da dete u tom uzrastu čuva roditelj, baka, deka ili dadilja", dodaje Milosavljević.

Uz povratak majki na posao posle porodiljskog, socijalizacija je jedan od najčešćih razloga zbog kojih roditelji ranije upisuju decu u obdanište.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da taj argument nije uvek utemeljen.

„Do treće godine deca se uglavnom igraju paralelno, jedno pored drugog, ali bez stvarne interakcije.

„Tek kasnije počinju da razvijaju svest o drugima", kaže Milosavljević.

Drugim rečima, potreba za društvom vršnjaka javlja se kasnije nego što mnogi roditelji pretpostavljaju.

Deca su od najranijeg uzrasta socijalna bića, kaže Živka Krnjaja, profesorka pedagogije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Ona već od rođenja uspostavljaju odnose, posmatraju reakcije odraslih, reaguju osmehom, pokazuju želju da priđu nekome ili da se od nekoga udalje.

„Dakle, deca itekako razvijaju socijalne odnose, ali su njihove sposobnosti još u razvoju", kaže Krnjaja za BBC na srpskom.

Često se zbog njihove fizičke i verbalne nesamostalnosti pogrešno smatra da nisu spremna za vršnjake, iako oni već u tom uzrastu aktivno učestvuju u socijalnim odnosima, dodaje pedagoškinja.

Da li kasniji polazak u obdanište utiče na socijalizaciju?

Kasniji polazak u obdanište ne utiče negativno na njihovu socijalizaciju, jer se socijalni razvoj odvija postepeno, ukazuje Krnjanja.

„Deca već od rođenja uspostavljaju prve oblike odnosa kroz posmatranje i reakcije na druge ljude", objašnjava.

Socijalizacija ne zavisi isključivo od ranog ulaska u kolektiv, već i od svakodnevnog okruženja u kojem dete odrasta, dodaje.

Treba promeniti tradicionalno shvatanje da je dete „socijalno nedovoljno razvijeno“ do treće godine, smatra ona.

„Socijalizacija u tom uzrastu ne znači samo prilagođavanje pravilima kolektiva, već pre svega razvoj odnosa i komunikacije u skladu sa uzrastom", kaže pedagoškinja.

Pogledajte video: Zašto su plišane igračke dobre i za odrasle

Različita iskustva roditelja

Za Nenu Kevrešan, majku dve devojčice, vrtić ima prednosti.

Nena radi u stranoj kompaniji u Beogradu i ima fleksibilno radno vreme, ali uz jasno definisan broj radnih sati koje mora da ispuni.

To joj je omogućilo da, makar delimično, uskladi posao i brigu o deci, ali i da donese odluku da ih ranije uključi u kolektiv.

Njena starija ćerka krenula je sa tri godine, dok je mlađa u jaslice upisana pre prvog rođendana.

„U grupi brže nauče neke stvari, da jedu same, oblače se, odviknu se od pelena. To sam primetila“, kaže ona.

Ipak, naglašava da sve zavisi od deteta do deteta.

„Mlađa, Kaja, veći je individualac i njoj je trebalo više vremena da počne da stvara prijateljstva, dok se starija mnogo brže uklapala u grupu, iako je kasnije krenula“, objašnjava Nena.

Uprkos razlikama, kaže da bi ponovo donela istu odluku.

„Da dobijem još jedno dete, upisala bih ga ranije", kaže Nena.

Kada izbor zapravo ne postoji

Za neke roditelje, slanje dece u obdanište nije stvar izbora, već nužnosti.

Ivana Ležajić radi u marketu, dok njen suprug, kako kaže, radi „od jutra do sutra".

Njihova ćerka Jana krenula je u jaslice, jer nije imao ko da je čuva kod kuće.

„Obe smo plakale kada je počela da ide“, priseća se Ivana.

„Ali nismo mogli da živimo od vazduha“, dodaje.

Ivana kaže da su se okolnosti roditeljstva danas značajno promenile nego kada je ona odrastala.

„Bake i deke su tada bile dostupnije, komšije su pomagale.

„Danas u zgradi od 15 spratova često nema nikoga kod kuće, svi su se nekako udaljili“, primećuje ona.

• Finske kutije u kojima spavaju bebe stvaraju zdrave navike
• Šta prva bebina stolica može da otkrije o njenom budućem zdravlju
• Opasni saveti samozvanih stručnjakinja o spavanju beba: BBC istraga

Šta kažu podaci

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2025. godinu, u obdaništima u Srbiji boravilo je 59.797 dece uzrasta od šest meseci do tri godine, što čini 25,4 odsto ukupnog broja upisane dece.

Istovremeno, dece uzrasta od tri godine do polaska u školu bilo je 175.547, odnosno 74,6 odsto.

Privatni vrtići u Srbiji često nude upis i za mlađu decu, neretko već od godinu dana, a ponegde i ranije, piše RTS.

Kako pripremiti dete za obdanište?

U nedeljama pre polaska u vrtić, važno je postepeno navikavati dete na promene u rutini i druge ljude, ranije je ispričala doktorka pedijatrije i dečja psihološkinja Alison Gerni za BBC.

Stručnjaci savetuju da roditelji povremeno povere brigu drugim članovima porodice ili prijateljima, kako bi se dete naviklo da ga neko drugi hrani i uspavljuje.

U obdaništima postoji period privikavanja, koji pomaže detetu da se postepeno navikne na novo okruženje.

U tom procesu, plač i strah od odvajanja su česti i normalni, posebno kod mlađe dece, ali se većina dece vremenom uspešno prilagodi.

Pogledajte video: Kako da beba prestane da plače

Prvi dan u vrtiću

• Pripremite se unapred

Spakujte detetovu torbu veče pre.

Ako ujutru jurite i nervozni ste, dete će to osetiti i može postati nesigurno.

• Držite se rutine

Pokušajte da ostatak dana bude što predvidljiviji.

Zadržite uobičajeni jutarnji i večernji ritam kako bi se dete osećalo smireno.

• Ponesite neku njegovu igračku

Većina obdaništa dozvoljava da dete ponese omiljenu igračku ili predmet koji ga smiruje.

Kod starije dece možete da osmislite „mali tajni znak" – na primer, nacrtajte srce ili zvezdu na njihovoj i vašoj ruci, kao podsetnik da ste povezani i kada niste zajedno.

• Brinite i o sebi

Normalno je da osećate anksioznost, krivicu, ali i da ne osećate ništa od toga.

Dajte sebi prostora za sopstvene emocije.

• Usredsredite se na pozitivno

Boravak u kolektivu pomaže detetu da razvije samostalnost.

To je prilika da uči, istražuje i stiče nova iskustva.

• Oprostite se smireno

Možda ćete doći u iskušenje da se neprimetno iskradete, ali to nije dobra ideja.

Umesto toga, uvedite kratak i topao ritual rastanka.

Recite detetu nešto poput: „Mama/Tata sada ide, doći ću kasnije po tebe. Lepo se provedi".

Poljubite ga i krenite bez oklevanja.

Ako dete zaplače, važno je da se ne vraćate – time možete da produžite njegovu uznemirenost.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta sve muči roditelje kada biraju vrtić
• Zašto je vrtić važan za razvoj i obrazovanje dece
• Šta jedu deca u obdaništima i zašto u pojedinim gradovima nije bilo voća usred leta
• Generacija bez kikirikija: Kad alergije promene detinjstvo
• Da li je zapadnjački način odgoja dece naopak
• Zašto se ne sećamo perioda kada smo bili bebe

!function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+”_d”]=s[r+”_d”]||[],s[r]=function(){s[r+”_d”].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&s[r].sources.indexOf(c)<0){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c)}}(window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/fullTracker.min.js","s_bbcws");s_bbcws('setStory', {'origin': 'optimo','guid': 'cy92lqgvvyzo','assetType': 'article','pageCounter': 'serbian.articles.cy92lqgvvyzo.lat.page','title': 'Vrtić pre treće godine: Izbor roditelja ili neophodnost','author': 'Tijana Dušej Ristev – BBC novinarka','published': '2026-05-07T05:05:54.852Z','updated': '2026-05-07T05:05:54.852Z'});